Haririjeva ostavka okidač za dodatnu krizu

Kako se procenjuje, to će izazvati još veću neizvesnost u zemlji koja je već suočena sa ekonomskom krizom bez presedana, koju je Svetska banka opisala kao najgoru na svetu u poslednjih 150 godina.

Hariri je podneo ostavku nakon kratkog sastanka sa Aunom, koji ga je optužio da je odluku o tome doneo i pre nego što su razgovarali.

Hariri je prethodno predložio novu vladu od 24 ministra i rekao je da je očekivao da dobije odgovor Auna, što je navodno bilo njegovo poslednje nastojanje da ispuni svoj zadatak. Međutim, posle sastanka rekao da je „jasno da neće moći da se složi sa predsednikom“.

„Povlačim se iz formiranja vlade. Aun je zahtevao neke ispravke, koje je smatrao ključnim, i rekao da nećemo moći da postignemo razumevanje jedan sa drugim. Neka bog čuva ovu zemlju“, rekao je Hariri.

U intervjuu za libansku televiziju Al Jadeed, on je izjavio da je izabrao svoje kandidate na osnovu njihove stručnosti i sposobnosti da obnove ekonomiju, ali da se Aun nije složio sa tim.

„Podneo sam ostavku 2019. zato što sam želeo vladu stručnjaka, a ako sada budemo formirali vladu po Aunovim zahtevima, ova zemlja neće moći da se spase. Glavni problem ove zemlje je Mišel Aun, saveznik Hezbolaha, koji ga zauzvrat štiti. Ako neko to ne vidi mora da je slep“, rekao je Hariri.

Nakon što je podneo ostavku, pristalice Haririja i njegove stranke Pokret za budućnost su izašle na ulice, blokirajući puteve u okolini Bejruta zapaljenim gumama i kontejnerima.

Kako prenosi Al Jazeera, nekoliko desetina demonstranata se kod Sportskog gradskog stadiona u Bejrutu sukobilo sa libanskim vojnicima u opremi za suzbijanje nereda, koji su na njih ispaljivali čelične merke obložene gumom.

Na meti demonstranata su se našli i najveći auto-putevi južno od glavnog grada, a putevi u Tripoliju na jugu i Souru na severu zemlje su takođe bili blokirani.

Posle Haririjeve ostavke, libanska funta je zabeležila novi najniži ikada nivo u odnosu na američki dolar.

Ova valuta je do sada izgubila 90 odsto svoje vrednosti, čime se istopila sva ušteđevina stotina hiljada porodica u Libanu.

Najmanje polovina stanovništva je zapala u siromaštvo, dok su cene hrane porasle za preko 400 procenata.

Hariri je podneo ostavku na funkciju premijera u oktobru 2019. kada su širom zemlje počeli protesti na kojima su demonstranti zahtevali reforme, a za krizu su optuživali političare.

Godinu dana kasnije on je ponovo imenovan u vreme parališuće ekonomske krize i nekoliko meseci posle razorne eksplozije u bejrutskoj luci.

Politički zastoj u zemlji vlada još od tada, uprkos diplomatskom pritisku Francuske, Saudijske Arabije, Sjedinjenih Država i pretnjama Evropske unije da će uvesti sankcije za libanske političare koji sprečavaju da nova vlada preuzme vlast.