Potpredsednica SAD Kamala Haris (Harris) i predsednik Džo Bajdenu (Joe Biden) u četvrtak su zajedno predstavili dogovor kojim će se smanjiti cena deset često korišćenih lekova u Americi.
Istovremeno, republikanski predsednički kandidat Donald Tramp (Trump) održao je drugu konferenciju za novinare u manje od nedelju dana, ovog puta u svom odmaralištu u Bedminsteru, u Nju Džersiju.
Bajden i Haris prvi put su se pojavili zajedno na javnom skupu, od kada je Haris zamenila Bajdena kao predsednička kandidatkinja Demokratske stranke, preneo je Glas Amerike.
„Konačno smo pobedili velike farmaceutske kompanije“, rekao je Bajden.
Njegova administracija je pregovarala i dogovorila smanjenje cena deset najprodavanijih lekova koje koristi Mediker, sistem državnog osiguranja za starije građane, neke i do 79 odsto.
Dogovor će, kako su najavili Bajden i Haris, u prvoj godini sprovođenja uštedeti državi šest milijardi dolara. Takođe će 2026. uštedeti običnim građanima više od 1,5 milijardi u troškovima „iz džepa“.
Bajden i Haris pokušavaju da uvere birače da će se njihovi životni troškovi smanjiti posle nekoliko godina natprosečno velike inflacije.
Zakon o smanjenju inflacije, koji je Bajdenova administracija predložila i koji je usvojen 2022. godine, bio je prvi zakon koji je omogućio državi, odnosno Medikeru, da pregovara o cenama nekih od najskupljih lekova za program koji pokriva 66 miliona Amerikanaca. Nove cene će početi da važe 2026.
Amerikanci su ogorčeni zbog visokih cena i često govore da je to pitanje koje ih najviše zanima uoči predsedničkih izbora 5. novembra na kojima se Haris takmiči protiv Trampa.
„Cele svoje karijere radila sam na tome da smanjimo cenu lekova i na pozivanju na odgovornost onih koji ih podižu iz lične koristi“, izjavila je Haris.
Glas potpredsednice Haris u Senatu, koji je presudio u situaciji sa 50 glasova za i 50 protiv, omogućio je usvajanje zakona koji dozvoljava pregovore o cenama lekova. Nijedan republikanac nije podržao taj zakon. Haris je takođe podsetila da je tokom svog rada na mestu državne tužiteljke Kalifornije pozivala farmaceutske kompanije na odgovornost zbog nepoštene i nelegalne poslovne prakse.
Iako je skup u Merilendu bio zvanični događaj, Bajden je svoje obraćanje okupljenima u sali lokalnog univerziteta pretvorio u govor iz kampanje, navodeći da će Haris biti „sjajna predsednica“ i kritikujući republikance što ne podržavaju pravo Medikera da pregovara o cenama lekova.
Republikanski članovi Kongresa i predsedavajući Majk Džonson (Mike Johnson) ocenili su da je u pitanju „nameštanje cena“ i da će plan Bele kuće dovesti do većih troškova zdravstvene zaštite i uništavanja američkih inovacija u medicini.
Tramp okružen prehrambenim proizvodima
Dok se obraćao se iz svog golf kluba, Tramp je bio okružen stolovima na kojima su se nalazili prehrambeni proizvodi – ovsene pahuljice i kafa, upakovano sirovo meso i mleko – čime je pokušavao da naglasi svoje tvrdnje o visokim cenama hrane.
U sredu je Biro za statistiku rada objavio da su se cene hrane povećale za 1,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je deveti uzastopni mesec da je povećanje niže od dva odsto. Iako je stopa inflacije opala, mnogi Amerikanci i dalje su zabrinuti zbog viših troškova, dok neki ekonomisti primećuju da su potrošači postali osetljiviji na cene.
Tokom svog podužeg govora, u kojem je bilo nekoliko obmanjujućih ili neistinitih tvrdnji o pitanjima od ekonomije do imigracije, Tramp je rekao da će ukinuti sve inicijative i obavezujuće regulative koje guraju američko tržište automobila ka električnim vozilima.
Ponovio je kritike na račun Bajdenove administracije u vezi s imigracijom, još jednom preuveličavajući podatke kada je reč o broju ljudi koji su prešli američko-meksičku granicu tokom Bajdenovog mandata.
„Ko ne želi da ima snažne granice“, upitao je Tramp i dodao „ko ne želi da plaća niži porez“
Posle govora, Tramp je odgovarao na pitanja novinara.
O Izraelu, Tramp je ponovio svoju tvrdnju da se napad Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine ne bi ni dogodio da je on bio predsednik. Tramp je naveo da sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom nije video otkad je Netanjahu posetio imanje Mar-a-Lago na Floridi u julu.
„Ohrabrio sam ga da okonča ovo“, rekao je Tramp, misleći na rat između Izraela i Hamasa kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom. „Ostvari pobedu i završi to. Mora da prestane. Ubijanje mora da prestane“.
Prošle nedelje je odgovorio na 37 pitanja na konferenciji koja je trajala 65 minuta na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi, kada je stalno kritikovao intelektualne kapacitete potpredsednice Haris i dovodio u pitanje njenu sposobnost da vodi zemlju u naredne četiri godine.
Tramp je u sredu održao miting u Severnoj Karolini, navodno da bi govorio o svojim ekonomskim planovima. Međutim, kada mu je postavljeno pitanje da li je to najvažnije pitanje za birače u novembru, rekao je: „Nisam siguran. Kriminal je odmah tu, mislim da je i granica odmah tu“.
Međutim, bivši predsednik se ponovo upustio u lične napade na Haris, navodeći da se „smeje kao da je luda“.
U četvrtak, kada su ga novinari pitali da li misli da bi trebalo da ograniči uvrede, Tramp je rekao: „Mislim da imam pravo na lične napade. Moram da radim stvari na svoj način“.
Tramp je takođe nagovestio da su demokrate „iz političke korektnosti“ izabrale prvu crnkinju i ženu poreklom iz Južne Azije da služi kao potpredsednica a onda postane i predsednička kandidatkinja 2024, pošto se Bajden povukao iz trke.
Bajden je doneo je odluku da se ne bori za drugi mandat posle – prema ocenama – loše debate s Trampom krajem juna i velikog pada popularnosti u anketama, prenosi RSE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.