Foto: EPA-EFE/YAKIV LIASHENKOKada Amerikanci budu glasali za predsednika 5. novembra, njihova odluka će odjeknuti širom sveta. Ukrajina, čija odbrana od Rusije uveliko zavisi od američke vojne, finansijske i diplomatske podrške, mogla bi osetiti posledice više od bilo koje druge strane zemlje.
Pod odlazećim predsednikom Džoom Bajdenom, Sjedinjene Američke Države (SAD) su za Ukrajinu izdvojile više od 56 milijardi dolara samo za bzebednosnu pomoć od kada je Rusija pokrenula invaziju na tu zemlju u februaru 2022.godine.
Tu su još i desetine milijardi finansijske i humanitarne pomoći.
„Mislim da su američki izbori najvažniji faktor koji će uticati na ishod rata, a svakako i ono što će se desiti u narednih nekoliko meseci“, rekla je Rut Dejermond, viša predavačica na Odseku za ratne studije na King’s College-u London.
Rezultat glasanja „će u stvari odrediti da li će SAD i dalje podržavati Ukrajinu ili u kojoj meri će je podržavati“, rekla je Dejermond za RSE.
Bivši republikanski predsednik Donald Tramp i potpredsednica demokrata Kamala Haris izrazili su potpuno različite stavove o podršci Ukrajini.
Haris je rekla da će nastaviti Bajdenovu politiku pomaganja Ukrajini, jasno izražavajući želju da vidi Rusiju poraženu.
Tramp je doveo u pitanje američku podršku Ukrajini, rekavši da Evropa treba da nosi najveći deo tereta u podršci Kijevu protiv ruske invazije i ostavio je budućnost NATO-a pod sumnjom.
On je odbio da komentariše da li želi da Ukrajina pobedi i više puta je tvrdio da će, ako bude izabran, vrlo brzo okončati rat – čak i pre nego što preuzme dužnost u januaru.
„Dok bismo mogli očekivati da će Bela kuća pod Haris nastaviti delovati uglavnom na isti način, možda kao što je Bela kuća Bajdena, svakako ne uz dramatično udaljavanje od Ukrajine, Donald Tramp je jasno dao do znanja da želi brzo videti kraj rata“, rekla je Dejermond.
„I znamo da je jedan od njegovih dugoročnih spoljnopolitičkih prioriteta, jedna od retkih doslednih spoljnopolitički pozicija koje je imao pre nego što je izabran 2016. godine, kako je rekao, dobri odnosi s Rusijom“, rekla je.
„Dakle, on bi želeo da vidi da se rat brzo završi i pod ruskim uslovima, mislim“.
Tramp je rekao da Putinovi uslovi za mirovne pregovore „nisu prihvatljivi“, tvrdi da je bio stroži prema Rusiji od prethodnih predsednika i da Putin ne bi napao Ukrajinu da je bio u Beloj kući.
On je 2017. dao zeleno svetlo SAD za pružanje vojne pomoći Ukrajini, što je njegov prethodnik, demokrata Barak Obama, odbio učiniti zbog zabrinutosti da će provocirati Moskvu.
‘Dosta više’
U aprilu je Tramp rekao da će biti otvoren za nešto poput „programa lend-lease“ (Zakon o zajmu i najmu) koji su SAD pokrenule da pomognu saveznicima tokom Drugog svetskog rata kao alternativu grantovima.
Malo toga je rekao o tome kako će nastojati da se okonča ruski rat protiv Ukrajine.
U intervjuu za Fox News u julu 2023, on je naznačio da će pokušati naterati ruskog predsednika Vladimira Putina na pregovore, preteći da će otvoriti priključke za pomoć Ukrajini.
S druge strane, rekao je da će izvršiti pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog pretnjom da će mu uskratiti pomoć.
„Rekao bih Zelenskom, ‘Dosta više. Moraš da se dogovoriš’. Rekao bih Putinu: ‘Ako se ne dogovoriš, mi ćemo mnogo dati (Zelenskom). Ako budemo morali daćemo Ukrajini više nego što su ikad dobili'“, rekao je Tramp.
„Dogovor ću završiti u jednom danu. Jednom danu“, rekao je Tramp.
Ukrajinci strahuju da bi svaki pokušaj brzog mirovnog sporazuma išao na ruku Rusiji, ostavljajući oko jedne petine njihove zemlje pod kontrolom Moskve, a istovremeno bi dozvolio Putinu da iskoristi prekid neprijateljstava kao šansu da ojača svoje snage za budući napad.
Reči i dela
U svakom slučaju, neizvesno je što će tačno pobednik uraditi kada dođe na vlast, a postoji niz varijabli koje bi mogle uticati na postupke sledećeg predsednika.
Vlada Zelenskog je frustrirana Bajdenovom administracijom, rekavši da američka vojna pomoć dolazi presporo i s previše ograničenja. Uprkos upornim molbama, Bajden nije dozvolio Ukrajini da koristi američke rakete dugog dometa za napad duboko u Rusiji.
Ukrajini još uvek nedostaje protuvazdušne odbrane i municije, što Rusiji omogućava da s neba napada gradove i kritičnu infrastrukturu i napreduje dublje u regionu Donjeck.
Ovog meseca Rusija je ostvarila najveće teritorijalne dobiti od marta 2022, odnosno mesec dana nakon što su započeli invaziju.
Haris nije jasno dala do znanja da li bi bila agresivnija s isporukom pomoći i popustila ograničenja, što je jedna od tačaka u „planu pobede“ koji je Zelenski predstavio zapadnim liderima, čiji je prijem bio mlak.
Nije komentarisala ni drugu ključnu tačku plana – brzi poziv Ukrajini da se pridruži NATO-u.
Jedan od faktora toga kako bi Trampovo predsedništvo uticalo na Ukrajinu i rusku invaziju bio bi sastav njegovog kabineta.
Trampova kampanja navodno razmatra bivšeg državnog sekretara Majka Pompea za mesto ministra odbrane i bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednosti Roberta O’Brajana za državnog sekretara.
Obojica su kritikovali Bajdenovu administraciju zbog ograničavanja upotrebe američkog oružja i pozvali na dodatne sankcije Rusiji.
U članku u The Wall Street Journalu u julu, Pompeo je pozvao na stvaranje 500 milijardi dolara lend-lease programa za pomoć u odbrani.
Takođe je pozvao da se Ukrajini da članstvo u NATO-u, za što je O’Brajen rekao ranije da je „previše provokativno u ovom trenutku“.
‘Godina diplomatije’
Još je jedna varijabla: Kongres. Dok predsednici imaju veći uticaj na spoljnu politiku, zakonodavna vlast je nadležna za proračun države i mogla bi naterati Belu kuću da prilagodi svoj stav o pitanju vojne i finansijske pomoći Ukrajini.
Kontrola Predstavničkog doma i Senata mogla bi se promeniti na izborima 5. novembra, pri čemu bi demokrate dobile većinu mesta u donjem domu, a republikanci u gornjem domu.
To bi bila povoljnija situacija za Ukrajinu, jer bi Senat pod kontrolom republikanaca verovatno podržao pomoć Ukrajini, rekao je prošlog meseca za RSE Kurt Volker, Trampov specijalni izaslanik za ukrajinske pregovore 2017-19. godine. On je rekao da će program lend-lease lakše proći kroz Kongres.
„Mislim da je sve teže i teže opravdati trošenje novca američkih poreskih obveznika za Ukrajinu, ali da pozajmljuju koliko im je potrebno da bi kupovali američko oružje i vodili rat, to ne bi trebalo biti kontroverzno, i mislim da bi dobilo ogromnu dvostranačku podršku”, rekao je on.
Ali Čarls Kupčan, analitičar Saveta za spoljne odnose, rekao je za RSE da će SAD verovatno podstaći Ukrajinu na pregovore, bez obzira na to ko pobedi na izborima, delom zato što rat opterećuje zapadne resurse.
„Očekivao bih da 2025. bude godina diplomatije“, rekao je Kupčan. „Ne verujem da je ovo gde smo danas održivo“.
Istovremeno, on je rekao da prekid pomoći Ukrajini nije način da se dve strane dovedu za pregovarački sto.
„To je poziv Putinu da nastavi“, rekao je Kupčan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
