Kina i SAD „raskidaju“ kao što je Gvinet Paltrou opisala svoj raskid sa Krisom Martinom: Profesor na Pristonu o političkoj situaciji u svetu

Nesposobni da se dogovore o tome šta je u njihovim sopstvenim nacionalnim interesima, demokratije se bore da formulišu koherentnu spoljnu politiku. Ukratko, političke krize su svuda, osim u ekonomskim podacima.

Šta nam govori ova neusklađenost? Da li nas osnovni izvori ekonomskog rasta čine sigurnijim uprkos svemu, ili bi trebalo da budemo više zabrinuti zbog onoga što tek dolazi?

Čini se da su argumenti za pesimizam jaki. Nakon negativnog šoka izazvanog epidemijom Kovid-19, a zatim i ruskom invazijom na Ukrajinu februara 2022. ljudi su izgubili nadu da ekonomija sama može da reši njihove probleme.

Kako se ratovi šire i tenzije rastu, rizik od novih negativnih šokova u snabdevanju raste. Niko više ne gaji iluzije da je ekonomija imuna na politiku.

Dok je Švajcarska nekada služila kao efikasan posrednik u međunarodnim sukobima, njeni nedavni napori su bili uzaludni.

Mirovna konferencija u Burgenštoku u junu je nastojala da napravi plan za postizanje mira u Ukrajini, ali se ni predstavnici Rusije ni Kine nisu pojavili, a sile u razvoju kao što su Indija, Brazil, Saudijska Arabija, Tajland i Indonezija odbile su da potpišu konačno saopštenje.

U međuvremenu, globalno ekonomsko upravljanje se takođe pogoršava. Svetska trgovinska organizacija je na umoru, a institucije Breton Vudsa (Svetska banka i Međunarodni monetarni fond), koje trenutno slave 80. rođendan, pokazuju svoje godine.

Čak i kineska alternativna verzija globalizacije, Inicijativa Pojas i put, posustaje pod teretom duga.

Ovi i drugi razvoji objašnjavaju popularnost termina „polikriza“. Iskovao ga je 1990.-ih francuski filozof Edgar Morin, a preuzeo ga je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker 2010-ih, a zatim ga je pretvorio u viralni mem istoričar Adam Tuz tokom pandemije.

Morin je razmišljao o tvrdnji Fransisa Fukujame da je istorijski razvoj težio liberalnoj demokratiji i tržišnom kapitalizmu.

Razmišljajući o godinama neposredno nakon Hladnog rata, Morin se zabrinuo da je kriza proganjala svaki domen ljudskog postojanja – od ekonomije, društva i tradicionalnog domaćinstva do vrednosti, mladih, nauke i prava.

Svet je stvorio opasne povratne sprege koje su pretile da preplave regulativu, povećavajući smrtne opasnosti ekološke devastacije i nuklearnog sukoba.

„Kriza“ je izvedena od grčkog za izbor (krino): klasično se koristio da opiše prekretnicu, često u bolesti, kada se pacijent okreće smrti ili, alternativno, oporavku.

A „poli“ dolazi od polisa, što u širem smislu znači „država ili društvo, posebno kada ih karakteriše osećaj zajednice“.

Množina je polloi i možda bi trebalo da govorimo o „poloikrizama“. Naši polloi, naše zajednice se raspadaju.

Razmišljajući o putanji pojma kriza, veliki istoričar koncepata Rajnhart Koselek je primetio: „Takva sklonost ka nepreciznosti i nejasnoći, međutim, sama po sebi može se posmatrati kao simptom istorijske krize koja se još ne može u potpunosti proceniti“.

Ali kriza i polikriza nisu novost, naravno.

Oba koncepta su ugrađena u ljudsku istoriju, a time i u ljudsku psihu. Dubok šok izazvan epizodama gladi, bolesti i rata – predmoderni konjanici apokalipse – ima tendenciju da ostavi utisak da su svi izazovi povezani.

Kao što Klaudije kaže u Šekspirovom Hamletu:“Kada dođu tuge, ne dolaze špijuni pojedinačno, već u bataljonima“.

Kraj Rimskog carstva – sa njegovom prekomernom ekspanzijom, neuspehom da obezbedi velike gradove, eskalacijom nejednakosti, glađu i spoljnim napadima – sigurno je bio opkoljen polikrizom.

Slično tome, 1340.-ih, nakon neplaćanja obaveza od strane država (pre svega engleske monarhije) i bankrota velikih finansijskih kuća u Firenci, došlo je do novih ratova, koji su pomogli da se crna smrt proširi širom Evrope.

Tako je kasnosrednjovekovna verzija globalizacije divljački prekinuta.

Neobičnost sadašnjeg trenutka je da se, suočeni sa tolikom propasti i tmurom, čini da su rešenja bliža i dalekosežnija nego u bilo kom trenutku u prošlosti.

Tempo tehničkih inovacija – često kao odgovor na krize – se ubrzava, a postoji opravdan optimizam u pogledu kapaciteta veštačke inteligencije da pruži velika poboljšanja u medicini (novi lekovi, nove tehnike) i obrazovanju (nove metode učenja), takođe kao generisanje alternativa ugljeničnoj energiji ili raširenoj upotrebi pesticida.

Možda bi onda trebalo da budemo optimisti, fokusirajući se više na „poli“ nego na „krizu“. Sam Poli je postao mem vodilja 2020-ih sa novim interesovanjem za još jedan stari fenomen: poliamoriju.

Poliamorna psihoterapeutkinja Džesika Fern je uvela termine kao što su Polisecure i Polivise, odražavajući Morinovu paralelu između pojedinačnih kriza malih razmera i svetskih događaja.

Termini koji se koriste za lični život postaju primenljivi na šire političke tokove. Kina i SAD su krenuli „svesno u raskid“, što je takođe Gvinet Paltrou opisala svoj raskid sa Krisom Martinom.

Svet je možda sigurniji nego što mislimo. Iako se suočavamo sa polinegativnim šokovima u snabdevanju, oni će generisati nove inovacije koje bi mogle dovesti do većeg, a ne manjeg, prosperiteta i bezbednosti.

Autor je profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston, je autor knjige: „Rat reči: Pojmovnik globalizacije“ (Yale University Press, 2021).

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji