HDZ pritiska "alavi" Most

Pojavio se prošle nedelje pred hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović bez minimalno potrebnih 76. Tako da je Grabar Kitarović posle prvog kruga konsultacija zaključila da se postizborna igra nastavlja.

Kao što lično ni jednom nije izjavio da potrebnih 76, a kamoli komotnih 80 potpisa ima, Plenković ne samo da nigde nije bacio krivicu na Most nezavisnih lista za navodno odugovlačenje sa koalicionim dogovorom, nego uporno ponavlja da traju normalni razgovori o programu buduće vlade tokom kojih se, tvrdi Plenković, podela funkcija još i ne pominje. Ali mediji su gotovo listom pravilno pročitali HDZ-ovu igru sa budućim partnerima i obrušili se na Most nezavisnih lista kao glavnog i još alavog krivca. Tako je, bar po medijskim izveštajima i komentarima sudeći, krivica HDZ za pad vlade Tihomira Oreškovića otišla u zaborav zajedno sa bivšim šefom HDZ Tomislavom Karamarkom, a komentatori su se gotovo listom obrušili na Most zbog pretpostavljenog ucenjivanja i odugovlačenja, koje je istina još udobno u zakonom definisanim vremenskim okvirima.

Šef HDZ-a nikako to zvanično ne potvrđuje, ali se javnim prostorom šire vesti iz neimenovanih HDZ izvora da Most traži pet ministarstava, uključujući ministarstvo unutrašnjih poslova i energetike, mesto potpredsednika Vlade i – mesto predsednika Sabora. Ovo poslednje mesto je, tako prikazuju hrvatski mediji, jabuka najvećeg razdora jer se smatra neobično važnom „drugom funkcijom u državi“, kako je za Večernji list rekao opet neimenovani izvor iz HDZ-a. Zahtevi Mosta utoliko su teži što će u eventualnoj vladi HDZ – Most sektori pripadati pojedinim strankama po vertikali: dakle ko ima ministra energetike takođe ima i predstavnike u nadzornim odborima kompanija iz te oblasti, ko ima ministra unutrašnjih poslova tome pripada i ostalo iz policijske oblasti!

Istina, Most nezavisnih lista je tokom formiranja prethodne vlade pred prvo Socijaldemokratsku stranku, a zatim pred HDZ postavljao zahteve koji nisu imali pokriće ni u broju glasova koje je ta politička grupacija osvojila ni u broju njenih poslaničkih mandata (19), ali vlada se nakon izbora održanih u novembru 2015. godine bez Mosta nije nikako mogla sastaviti, pa je ucenjivački potencijal Mosta bio mnogo veći od biračke podrške što je i tada izazivalo nezadovoljstvo u javnosti van stranačkih struktura. Posle izbora održanih 11. septembra ove godine, vladajuća većina se matematički gledano može sastaviti i bez Mosta. I za protivnike te opcije još bolje: Most je u pregovore ušao sa manje glasova birača nego prošli put i sa manje poslaničkih ruku koje mogu pružiti podršku novoj vladajućoj većini ili je srušiti.

Naročito oštar u svom viđenju uloge Mosta u aktuelnoj hrvatskoj političkoj istoriji je komentator Jutarnjeg lista Nino Đula koji tvrdi da je Most koji se pretvara da je došao politiku osloboditi od trgovine, trgovinu u politiku uveo kao jedini sadržaj, a niko, tvrdi Đula, „nije radio od države takvo kazalište, nitko nije toliko rastresao politički sustav, nitko nije svoju poziciju u toj mjeri, kao danas Most, koristio za razaranje drugih stranaka“.

Komentatorka Hrvatskog radija Jasmina Popović smatra da je stav medija prema Mostu formiran na osnovu iskustva sa tom političkom opcijom iz vremena formiranja prethodne vlade i vremena njenog funkcionisanja.

„Dojam je da sa 13 mandata, i sa 100.000 glasova koliko su na ovim izborima izgubili u odnosu na prethodne, Most naprosto traži previše“, kaže Popovićeva za Danas. „S obzirom na izlaznost na izborima, očito su stranke izgubile povjerenje. SDP je izgubio 150.000 glasova, izgubio je HDZ 64.000 glasova, izgubio je Most 100.000 glasova, koje je dobio prije 11 mjeseci. Prema tome, očito su birači ostali kod kuće, a oni koji su izašli nisu baš sigurni što Most tačno traži da bi njima bilo bolje. Ono u što su se pretvorili pregovori je raspodjela mjesta i sedam uvjeta Mosta od kojih većina nema nekih stvarnih dodirnih točaka sa životom građana. I dio javnosti je iziritiran tom reprizom pregovora između HDZ-a i Mosta“, dodaje Popovićeva.

Ona smatra da ishod trenutnih pregovora između HDZ i Mosta „ovisi o tome koliko HDZ ima živaca“.

„Postoji tu jedan pritisak unutar HDZ-a da se Mostu ne daje previše jer se to svede onda na ucjene i trgovinu, a onda ostanu djelomično nenamireni apetiti HDZ-a. S druge stane javnost se okreće protiv zahtjevima Mosta jer to opet traje dosta dugo i oni nikako da završe tu priču. I treće, Most je svjestan da je izgubio dio biračke podrške, da su na prošlim izborima imali 19 mandata a sada su pali na 13, i oni se jako boje lokalnih izbora koji su u maju sljedeće godine u Hrvatskoj jer bi se moglo dogoditi da Most ostane bez one lokalne podrške iz koje je, na kraju krajeva, istekao, kaže Jasmina Popović.

Retki su glasovi koji vide i nešto dobro u pojavi Mosta. Poslovni dnevnik tvrdi da je Komisija za strateške projekte, koju je osnovala Vlada Zorana Milanovića, gotovo potpuno zamrla da bi je ponovo oživeo čelnik Mosta Božo Petrov, koji joj je u vladi Tihomira Oreškovića bio na čelu. Petrovu se u zaslugu stavlja što su na listu strateških projekata, koji se realizuju po skraćenoj proceduri, prvi put uvrštena i dva privatna projekta.