Helsinki bez Gugenhajma na vodi

Čuveni njujorški muzej svoje ispostave već ima u Bilbau, čiju zgradu je projektovao čuveni kanadsko-američki arhitekta Frenk Geri, pa u Venceiji, ima ih i drugde po svetu, a dugo najavljivane ispostave u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima treba da budu otvorene iduće godine.

Sednica helsinške gradske Skupštine trajala je do sitnih sati u sredu uveče, prenosi američki NJujork tajms u broju od srede. Koplja su se lomila oko toga treba li Helskinki, uzimajući od svojih poreskih obveznika, da u projekat uloži138 miliona dolara. Projekat je bio zamišljen kao javno-privatno partnerstvo. Postojala je namera da postavka pored dela iz fondacije Gugenhajm sadrži i dela savremenih finskih umetnika. Trebalo je da zgrada nikne u helsinškoj Južnoj luci, ali gradska skupština je jasno i glasno odlučila – s 53 glasa protiv nasuprot 32 za – da u Helsinkiju od Gugenhajma „na vodi“ neće biti ništa.

Može se zaključiti da je laknulo svima budući da su se s ovim projektom natezali svi još od 2011. godine. Argumenti obe strane bili su prilično jaki. Pobornici ideje su tvrdili da bi ovakvo zdanje promenilo kulturnu ponudu grada. Naveli su primer baskijskog Bilbaa. Onomad je, naime sva španska štampa pisala o tome da je Bilbao doživeo procvat. To delimično jeste bilo tačno jer je mnogo posetilaca htelo da obiđe i vidi neobično zdanje Frenka Gerija i pogleda kolekciju. Ulazak ovakvog muzejskog diva trajno je uticao na kulturnu ponudu baskijskog grada. Protivnici helsinškog projekta imaju jak arghument da javni novac koji se izdvaja iz poreza ne treba trošiti u privatna partnerstva.

Skoro sve je bilo Idealno. Tamošnji stručni portal gradnja.rs objavio je prošle godine vest da je francuski studio Moreau Kusunoki Architectes pobedio na konkursu za Gugenhajmov muzej u glavnom gradu Finske na koji je pristiglo čak 1.751 rešenje. Od velikog broja rešenja, izabrano je šest najboljih da bi na kraju za pobednika bio izabran pariski studio. Konkurs je organizovala fondacija Solomon R. Guggenheim, koja je poslednji put finansirala izgradnju muzeja u Bilbau po rešenju Frenka Gerija iz 1991. godine.

Danas je Gugenhajm jedan od najvećih igrača u svetu umetnosti. Sve je počelo od Gugenhajmovog muzeja u NJujorku. Zgradu je 1943. projektovao Frenk Lojd Rajt. Upravo taj muzej broji ima zbirku više od 2.500 dela savremenih slikara i vajara, uključujući najveću zbirku dela Vasilija Kandinskog.
Zanimljiva je i zbirka Pegi Gugenhajm u Veneciji. Ona je uglavnom kupovala dela kubista, nadrealista i apstraktnih ekspresionista koji su, delimično zahvaljujući i njoj, postajali slavni. U njenoj zbirci ima dela; Pikassa, Dalija, Magrita, Poloka, Braka, Ležera, De Kirika, Mondriana, Kandinskog, MirIa, Đakometija, Kleea i mnogih drugih.