Hemi Peres: Kada budemo živeli u miru sa susedima, biće ispunjena vizija

NJegovu autobiografiju „Ovde nema mesta za male snove“ koju je sa engleskog preveo Milan Đurić, a objavio Službeni glasnik, promovisao je u Beogradu njegov sin Hemi Peres.

U razgovoru za Danas, Peres, između ostalog, govori o svom slavnom ocu i procesu stvaranja jedne države i izazovima koje nameće budućnost.

* Na samom početku knjige Šimon Peres piše da je cionizam bio središte njegovog javnog delovanja, a judaizam njegov glavni moralni oslonac i vodilja. Možete li to pojasniti?

– Cionizam se, pre svega, odnosi na stvaranje države, na povratak jevrejskog naroda iz dijaspore i na to kako organizovati društvo i izgraditi infrastrukturu, kako stvoriti državu koja napreduje i razvija se, dok se judaizam usredsređuje na moralne vrednosti. Dakle, cionizam vam govori, a judaizam vas upućuje na način kako uraditi. Mog oca su u judaizmu pre svega zanimali biblijski proroci, njihove vizije i moralne vrednosti koje su živeli. Bio je uveren da je deset božijih zapovesti najvažniji moralni dokument koji je ikad stvoren u istoriji čovečanstva. Na hebrejskom su napisane sa 192 slova, a sadrže potpuni moralni kodeks za celo društvo.

* Koliko je vera uticala na ono što je Šimon Peres u životu radio, kako ga je oblikovala kao čoveka i političara?

– Moj otac je odrastao u religioznoj porodici. Na samom početu knjige piše da je kad se opraštao od svog dede, upravo njemu obećao da će uvek ostati Jevrejin. Za njega su Biblija i judaizam bile glavne moralne vrednosti, a jevrejska mudrost ga je vodila u svemu što je radio. Nikada nije zaboravio da je Jevrejin. Verovao da će najbolje služiti svom narodu kroz izgradnju države Izrael i njeno očuvanje. Znao je da Izrael mora biti i demokratska i jevrejska država. Te dve stvari nisu kontradiktorne, već se nadopunjuju.

* Kako je Šimon Peres uspevao da pomiri cionizam i judaizam?

– Judaizam treba posmatrati kroz viziju Teodora Hercela koji je hteo da pronađe rešenje za jevrejski narod, koji je bio proganjan širom sveta. Hercel je verovao da će Jevreji dok god ne budu imali svoju državu, biti progonjena manjina. Ako imate državu, onda više niste manjina koja će svuda biti proganjana. Hercel je video rešenje u cionističkom pokretu. Veliki deo porodice mog oca je pogubljen u Belorusiji, spaljen je u sinagogi. Hercel je video rešenje u cionističkom pokretu. Cionistički pokret predvođen Benom Gurionom je ispunio tu viziju. Za mog oca ideja stvaranja doma za Jevreje u zemlji Izrael podrazumevala je i postojanje slobodne demokratske palestinske države koja će biti sused Izraelu. Na tome je zasnovan Sporazum iz Osla. Možemo biti jevrejska i demokratska država: jevrejska u smislu većine, a demokratska po prirodi državnog uređenja.

* Kibuc je u životu vašeg oca zauzimao značajno mesto.

– Kibuc je za njega bilo mesto na kome će se nastaniti. Kad se pogleda celokupno stremljenje ka državi Izrael, ono je počelo s Teodorom Hercelom, a završilo se stvaranjem savremene i uzorne države. Na tom putu izgradnje države bilo je mnogo inovacija. Trebalo je odlučiti kakva će organizacija te države biti, svi delovi cionističkog pokreta stvarali su to društvo. Moj otac se nastanio u kibucu Alumot i bio je jedan od njegovih osnivača. Za njega je kibuc predstavljao način da se nastani i vrati u svoju zemlju, uzgajajući useve, da načini prvi korak u izgradnji države. To je, takođe, za mnoge ljude bilo i otelotvorenje socijalističkog društva, jer su mnogi iz Istočne Evrope pristizali iz takvog okruženja.

* Šimon Peres jedan je od osnivača Izraela, obavljao je značajne dužnosti. Kako je gledao na brze promene koje su se u društvu događale?

– Mnogo Jevreja je došlo iz različitih zemalja, trebalo je sve njih uključiti u novo izraelsko društvo. To je počelo sa kibucima čiji je društveni okvir podrazumevao da su svi koji u njima žive jednaki u pravima i obavezama. Moj otac je znao da je njegov glavni zadatak da služi zemlji i njenim novim potrebama. Ben Gurion ga je pozvao da pomogne u izgradnji odbrambene industrije. Kasnije, kad je naša ekonomija počela da se razvija, počeo je da služi ekonomiji iz čega je nastalo ono što danas zovemo zemlja start-apa. Poslednje je njegovo služenje u izgradnji mira, između nas i Jordanaca, Egipćana i Palestinaca.

* Mislite li da je njegova vizija ispunjena?

– Još nije. Još nismo postigli da država ima potpuno bezbedne granice i sveobuhvatan mir. Još ne živimo na novom Bliskom istoku saradnje i rasta. Mnogo toga smo u samoj zemlji već postigli: raste, sve je uspešnija, vojno i ekonomski je jaka, šalje inovacije i nove tehnologije u svet i nastoji da ga učini boljim. NJegova vizija će biti ispunjena kad Izrael bude živeo u miru sa svim svojim susedima, kad se u potpunosti ostvari ideja jevrejske i demokratske države. Mi u Izraelu i dalje raspravljamo o jednoj ili dve države i taj proces i dalje traje.

* Vidite li rešenje?

– Naravno da vidim rešenje. Pogledajmo „sporazum veka“ koji je inicirao Donald Tramp i koji podrazumeva saradnju sa desnicom. To možda nije najbolji plan za Palestince, oni hoće nešto drugo što mi nećemo da prihvatimo. Ali između Osla i „sporazuma veka“ ima prostora gde obe strane treba da sednu i pregovaraju i postignu dugotrajan mir. Mislim da postoji rešenje zato što sukobi iz prošlosti imaju sve manje smisla ako na vidiku imate dobre prilike koje donosi budućnost.

Zbližavamo ljude kroz projekte

* Šta su postignuća organizacije – „Peres centar za mir i inovacije“ kojim rukovodite?

– Naša organizacija je osnovana 1996. i zvala se „Peres centar za mir“. Moj otac je verovao da dok političke vođe pregovaraju oko Sporazuma u Oslu, običan narod nije bio tamo, nije bio deo tog procesa, nije na licu mesta iskusio intenzivne rasprave u pregovorima s drugom stranom, nije mogao da vidi i shvati koliko su nam bliski i slični nama. Hteo je da mirovni proces zaživi među običnim ljudima. Centar je osmišljavao zajedničke projekte među Izraelcima i Palestincima koji će ih zbližiti u raznim oblastima kao što su sport, zdravstvena zaštita, biznis, poljoprivreda, kultura. Godinama smo razvijali sve te projekte i nastojali da zbližimo ljude da se što bolje upoznaju. Ovom nazivu smo dodali i reč inovacije. Mnogo toga smo u Izraelu izumeli na polju odbrane, ekonomije, a mislim da treba raditi na izumima za mir. Treba da izgradimo novu sutrašnjicu za Izraelce i Palestince koja će se zasnivati na saradnji, prosperitetu i rastu koji može biti postignut kroz inovacije i stvaranje start-apova, i drugih zajedničkih poduhvata.

O uspehu i neuspehu

U autobiografskoj priči Šimona Peresa o stvaranju jedne države zabeleženi su najvažniji događaji i susreti s najznačajnijim ličnostima svetske politike druge polovine 20. veka. Ostalo je zabeleženo da je Peres bio optimista u vreme teških poraza: iskren i otvoren, u vreme najvećih iskušenja, uspevao je da savlada velike izazove. Ostala je upamćena njegova izjava „Uspeh mi je gradio samouverenost. Neuspesi su mi ojačavali kičmu“.