Hemingvejev scenario za Ukrajinu

Postepeni deo je već u toku. Predstavnički dom američkog Kongresa razrešio je dužnosti predsednika Kevina Makartija. To se dogodilo prvi put u istoriji zemlje. Za njegovu smenu sa funkcije glasalo je 216 poslanika, a 210 je bilo protiv. Makarti je, pored ostalog, optužen za tajni dogovor sa predsednikom Džoom Bajdenom o daljem finansiranju Ukrajine. Odluka američkog Kongresa da tokom vikenda usvoji čist nacrt zakona o obustavi potrošnje za finansiranje vlade za još 45 dana – popuštajući pritiscima nekih republikanaca da se izuzme pomoć Ukrajini iz zakona – najnoviji je znak koliko brzo je politička plima počela da se okreće. Ovakvo glasanje bi bilo nezamislivo prošlog decembra, kad se ukrajinski predsednik Zelenski obratio na zajedničkoj TV sednici Kongresa laskavim kritikama medija i svečano predstavio zastavu koju su potpisali odlučni branioci opkoljenog grada Bahmuta.

ZAMOR

Deset meseci kasnije, Bahmut je pao. Ukrajinska kontraofanziva je raspršena. Serija istraživanja javnog mnjenja pokazala je da se većina Amerikanaca sada protivi dodatnoj pomoći Kijevu. Kad je prošlog meseca stigao u Vašington, ukrajinski predsednik nije bio inspirativni heroj. Predsedavajući Predstavničkog doma Makarti blokirao je Zelenskog da se obrati na zajedničkoj sednici Kongresa, tvrdeći da nije bilo dovoljno vremena.

I u Evropi se pojavljuju znaci „zamora od Ukrajine“. Usred spora povodom ukrajinskog izvoza poljoprivrednih proizvoda koji je štetio poljoprivrednicima iz EU, poljski predsednik Duda je uporedio Ukrajinu sa davljenikom koji potapa svoje potencijalne spasioce. Mađarski predsednik Orban rekao je da njegova zemlja više neće pružati nikakvu podršku Ukrajini. Slovačka je bila prva zemlja koja je isporučila borbene avione Ukrajini nakon ruske invazije, ali su se na parlamentarnim izborima održanim prošlog vikenda njeni birači odlučili za stranku bivšeg premijera Roberta Fica, koji je vodio kampanju za ukidanje pomoći Ukrajini. Partija Alternativa za Nemačku, koja se dugo protivila raskidu sa Rusijom zbog ukrajinskog rata, popela se na drugo mesto u nemačkim anketama.

Ovi trendovi otvaraju izglede za začarani krug međusobnog intenziviranja. Stagnacija Ukrajine na bojnom polju podstiče sve više Amerikanaca da se zapitaju da li se milijarde pomoći troše na rat bez pobede? Rastuća skepsa u Evropi pojačava zabrinutost Vašingtona da partneri iz NATO neće podeliti teret podrške Ukrajini. Trka za predsednika Predstavničkog doma je u toku, a neki republikanci strahuju da bi put do čekića predsednika Predstavničkog doma mogao da vodi preko smanjivanja dalje pomoći Ukrajini. Toga je svestan i ukrajinski predsednik Zelenski koji je izjavio da sada u Vašingtonu počinju da se čuju „neki čudni glasovi“.

POMOĆ UKRAJINI POD ZNAKOM PITANJA

Jedan od dvojice kandidata za tu funkciju, republikanac iz Ohaja, Džim Džordan, saopštio je da neće odmah staviti finansiranje Ukrajine na dnevni red, već bi se umesto toga usredsredio na pitanja na južnoj granici. Neki republikanci i demokrate smatraju da treba postići kompromis o finansiranju zakona o granici umesto o Ukrajini. U jednoj TV emisiji, Džordan je rekao da mora da zna više o ciljevima SAD u Ukrajini i o tome kako će Kijev iskoristiti pomoć „pre nego što uopšte pomislimo da pošaljemo još novca“. Drugi, Stiv Skalise, još se nije izjasnio, ali njegov nedavni rezultat glasanja ukazuje na to da je otvoreniji za slanje više novca u Kijev. Dobio je B u oceni nivoa podrške poslanika za cilj grupe za zastupanje Ukrajine – Defending Democracy Together, a ocene se kreću od A do F. „Gledajući republikanske kandidate za govornika, teško mi je da vidim da će bilo ko od njih staviti nova sredstva za Ukrajinu na glasanje“, napisao je Džejk Šerman iz Pančboul njuza. On je kasnije dodao da bi „bili iznena|eni ako Bela kuća ove godine odobri još jedan paket pomoći Ukrajini“.

Nespremnost proizilazi iz rastuće opozicije u poslaničkom klubu republikanaca da nastavi da pruža pomoć Ukrajini. Tokom procesa izmena Zakona o izdvajanjima Pentagona prošlog meseca, nešto više od polovine republikanskih članova glasalo je protiv uključivanja 300 miliona dolara pomoći Ukrajini, a nekolicina članova je tvrdila da neće glasati ni za kakve vladine budžete o potrošnji koji uključuju novac za Ukrajinu. Većina republikanaca (i demokrata) Kijevu bi obezbedila više sredstava i oružja, tako da je mogućno da će oni vršiti pritisak na budućeg govornika da iznudi glasanje. Ali jednako je verovatno da će tvrdo desničarska, skeptična frakcija, koja je zbacila Makartija, trampi obavezu da ograniči pomoć Kijevu u zamenu za mesto spikera.

Zastupnik Don Bejkon rekao je da „možda dobijemo nešto od toga“, napominjući da može zamisliti da neke od njegovih kolega insistiraju na tom uslovu. „Ako republikanci izvuku tepih ispod nogu Ukrajine i Rusija pobedi, to će biti odvratno nasleđe koje će stranka imati decenijama“. Zastupnik Keli Armstrong rekao je da deo krivice za nesigurnu situaciju sa finansiranjem snosi i predsednik Bajden. On tek treba da odbrani svoju politiku prema Ukrajini, tvrdi on. „Postoje stvarni razlozi zašto bismo tamo trebali biti aktivno angažovani“, rekao je on. „Ali znate šta, gospodine predsedniče, izađite i recite američkom narodu. Jer u suprotnom će ovo biti pravi problem, jer gubite svoje biračko telo,“ smatra Armstrong.

NOVA ARHITEKTURA

Senator Marko Rubio ponudio je obrazloženje koje bi moglo da se dopadne republikanskim skepticima. „Ako bismo samo napustili Ukrajinu, to bi pojačalo kineski narativ koji se koristi protiv nas da smo nepouzdani, da smo nekorisna sila“, rekao je on, dodajući da način na koji SAD pomažu Kijevu treba da bude promenjen. „Nerealno je verovati da ćemo moći da nastavimo da pružamo 30-60 milijardi dolara svakih šest meseci. Ovaj stil je postao manje popularan iz raznih razloga“, rekao je Rubio. „Ova politika u koju neki veruju – da ćemo uraditi onoliko koliko god treba – nije ni mudra, ni realna“, predočio je Rubio. Bajden je u sredu rekao da planira veliko obraćanje o tome zašto bi SAD trebalo da nastave da podržavaju Ukrajinu, iako nije rekao kada.

Američki analitičari rata u Ukrajini smanjenje američke pomoći smatraju veoma lošim potezom za okončanje rata. U Vašingtonu, neuspeh Bele kuće da artikuliše izlaznu strategiju podstiče strah od još jednog američkog večnog rata, ovog puta posredne borbe protiv jedne nuklearne sile. Zabrinutost oko podrške Zapada podriva vojni moral i političku odlučnost Ukrajine, što dovodi do dalje erozije njene pozicije na bojnom polju. Ta kombinacija bi mogla da proizvede prekretnicu u kojoj se postepena erozija zapadne podrške Ukrajini preliva u naglo smanjenje ili kolaps.

U Vašingtonu se smatra da je malo verovatno da bi to rezultiralo ruskim osvajanjem cele ukrajinske teritorije, i njeno uključivanje u Rusku Federaciju, uz okretanje oživljene vojske prema Poljskoj i baltičkim državama. „Kremlj gotovo sigurno priznaje da bi pokušaj osvajanja i upravljanja većinom Ukrajine, u kojoj dominira dobro naoružano i antirusko stanovništvo, bio samoporažavajuća ambicija“, tvrdi dugogodišnji ruski ekspert u CIA, Džordž Bibi.

Po njemu, mnogo je veća verovatnoća da će Moskva pretvoriti Ukrajinu u propalu i razbijenu državu, cilj bi joj bio zauzmanje ostatka Donbasa i možda ukrajinske obale Crnog mora. Nakon stvaranja proširene ničije zemlje koja odvaja ruske snage od teritorije pod kontrolom Ukrajine, proglasila bi jednostrani prekid vatre i izgradila opsežna utvrđenja protiv novih napada. Ako bi Kijev tražio mir pod takvim pritiskom, to bi moglo ugroziti vladavinu Zelenskog. Ako odbije, može da uništi ukrajinsku državu. U oba slučaja, finansiranje i upravljanje onim što je ostalo od Ukrajine postalo bi problem Zapada, a ne Rusije.

U odsustvu dogovorenog rešenja rata sa Rusijom, mali broj donatora bi doprineo stotinama milijardi dolara za obnovu Ukrajine. Izgledi za demokratiju i vladavinu prava u Ukrajini bi se smanjili. Tokovi izbeglica u Evropu bi se intenzivirali, što bi podstaklo nove podele unutar NATO i EU. Evropa bi morala da se bori, ne sa novom gvozdenom zavesom, već sa „zjapećom ranom nalik Libiji“ koja bi mogla da zarazi Zapad. Zato on tvrdi da će Zapad i Rusija morati da naprave kompromis – ne nužno oko teritorije, ali svakako oko šire arhitekture evropske bezbednosti i mesta Ukrajine u njoj.