Henri Kisindžer i „jugoslovenska veza“: Tekst Dragana Bisenića

Za razliku od njega, Kisindžer je rekao: „Naredni vek biće veoma brutalan. Biću srećan što neću živeti u njemu“. Sve do srede uveče, ovo je bila poluistina: 21. vek doista je brutalan, ali je Henri Kisindžer živeo u njemu.

Od srede, 29. novembra, Kisindžer je u 101. godini napustio ovaj svet i njegovo proročanstvo se sasvim obistinilo. Ostao je samo surovi i brutalni svet u borbi za sirovine, novac, moć, teritorije, svetsku dominaciju koju svetske sile žele da ostvare ratovima, jednostranim nametanjem pravila, rešenja i modela.
Današnji svet obeležen je snažnom konfrontacijom tri velike sile: SAD, Rusije i Kine.

Usred ovog sukoba, traje rat u Ukrajini, koji nagriza ravnotežu sila koja je postojala od druge polovine 20. veka. Kisindžer je napisao više knjiga o svetskom poretku, ali on je stvorio svoj svetski poredak unutar hladnoratovskog. Kisindžerov svetski poredak čine: okončanje rata i mir u Vijetnamu, prestanak rata, mir i novi odnosi na Bliskom istoku, otopljavanje odnosa sa Sovjetskim Savezom i održavanje procesa detanta, stvaranje OEBS i početak njegovog rada, upravo u Beogradu. Na kraju, to je otvaranje Kine prema svetu.

DOŽIVETI STOTU

Ovakav saldo u svom životu nisu mogli da upišu ni najdugovečnije i najuticajnije imperijalne i kraljevske diplomate – od Meterniha do Gorčakova. U svim ovim slučajevima, Kisindžer je uspeo da sukob preobrazi u mir.

To je najizazovniji i najvažniji zadatak jednog državnika. Zbog toga, nije ni čudno što su se današnji zvaničnici obraćali Kisindžeru za mišljenje. Njemu, koji je bio aktivan i u 100. godini. Na nekoliko mesta, velikim okupljanjima, obeležio je u maju svoj 100. rođendan.

Prisustvovao je sastancima u Beloj kući, svedočio pred senatskim odborom o nuklearnoj pretnji koju predstavlja Severna Koreja. U julu ove godine posetio je Peking gde se sastao sa kineskim predsednikom, Sijem Đinpingom. Sve do pre mesec dana davao je javne intervjue. Prošle godine imao je 25 intervjua i javnih nastupa, što je fantastičan učinak za čoveka njegove dobi. Pored toga, objavio je knjigu Leadership – Six Studies in World Strategy, koju je nedavno na srpskom jeziku objavio njegov izdavač, Klub PLUS. Nešto ranije, objavio je pionirsku knjigu o uticaju veštačke inteligenciju na ljudsku budućnost.

U većini svojih nastupa, Kisindžer kao arhimudrac i patrijarh svetske diplomatije, upozoravao je na opasnost globalnog sukoba i izbijanja Trećeg svetskog rata. A ratovi se dobijaju i gube za pregovaračkim stolom. Samo nekolicina svetskih državnika razumela je ovu teoriju tako dobro kao Kisindžer. On je svoju ranu karijeru počeo kao naučnik, tvrdeći da američki lideri treba da odbiju teoriju o „obostrano osiguranom uništenju“ (mutual asured destruction).

Umesto toga, branio je sofisticiraniju mešavinu vojnog pritiska i diplomatskih napora, nadajući se da će izvući sporazume od Sojetskog Saveza, koji bi stabilizovali podeljenu Evropu, ograničili rast nuklearnog arsenala i upravljali rivalstvima u drugim regionima.

FORIN AFERS

Svoj početni uspon, Kisindžer duguje na neki način jugoslovenskoj vezi, odnosno velikom prijatelju Jugoslavije, Hamiltonu Fišu Armstrongu. „Jugoslavija i ja imamo nešto zajedničko: čovek koji ju je otkrio Americi, otkrio je i mene“, rekao je u razgovoru koji smo vodili još 1994. u Drezdenu.

„Da nije bilo Fiš Armstronga, Jugoslavija ne bi za Ameriku imala onakvo značenje kakvo je imala, a da on nije objavio moj tekst u Forin afersu, pitanje je da li bih ikad postao aktivan u politici i diplomatiji. On je bio decenijama u centru američkog političkog odlučivanja“, ispričao je Kisindžer.

Reč je o poluvekovnom glavnom uredniku časopisa Forin afers, Hamiltonu Fiš Armstrongu, koji je bio prvi američki vojni ataše u Beogradu 1919-1920, a nakon toga postojani prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića, vladike Nikolaja Velimirovića, niza drugih jugoslovenskih ličnosti, a posle 1945. prijatelja jugoslovenske nezavisnosti, iako nije delio njena ideološka uverenja. Fiš Armstrong bio je i nosilac najviših odlikovanja Kraljevine Jugoslavije.

Kisindžer je već imao svoj debi u Forin afersu, u aprilu 1955. objavio je članak Vojna politika i odbrana u „sivim zonama“. Tekst je nastao, po sosptvenim rečima, tako što je zastupao strategiju suprotnu od doktrine masovne odmazde, koju je branio bivši sekretar za vazduhoplovne snage Tom Finleter, u pismu Kisindžerovom profesoru sa Harvarda, Arturu Šlezingeru.

Kisinžer je napisao komentare na to pismo. Ne govoreći mu, Šlezinger ih je prosledio Hamiltonu Fiš Armstrongu, koji je zamolio Kisindžera da od toga napravi članak. Nakon objavljivanja tog članka, Henri Kisindžer je bio toliko poletan, da je zatražio da postane zamenik Hamiltona Fiš Armstronga u Forin afersu. Hamilton Fiš je bio protiv da Kisindžer zameni naučne, publicističkim vodama, pa mu je ponudio da bude rukovodilac Studijske grupe o implikacijama nuklearnog oružja na američku spoljnu politiku.

Kisindžer nije najbolje primio ovu odluku. Prokomentarisao je da Fiš Armstrong smatra da je „Bog sedmog dana stvorio Forin afers“, kako je naveo njegov biograf Nil Ferguson u knjizi Kisindžer koja se pojavila 2015. Sada smo u prilici da pozitivnu ulogu Hamiltona Fiš Armstronga u karijeri Henrija Kisindžera predstavimo tačnije i delimično dopunimo njegovu zvaničnu biografiju. Fiš Armostrong, što se tiče Kisindžera, nije imao nimalo rezervi u svojoj podršci mladom doktoru s Harvarda.

Videće se to dve godine kasnije, kad su mu se pojavile dve knjige, disertacija o Meternihovoj spoljnoj politici i Nuclear Weapons and Foreign Policy. Knjiga je objavljena 27. juna 1957. i bila je rezultat Kisindžerovog jednoipogodišnjeg rada u Studijskoj grupi.

Fiš Armstrong je poslao pismo svom najbližem prijatelju, tadašnjem šefu CIA, Alenu Dalsu, u kojem mu je skrenuo pažnju da Savet za nacionalnu bezbednost treba da uzme u obzir „teze Kisindžerove knjige“, dodajući da su „naučnici različitih pogleda, poput Telera i Openhajmera rekli da je to najvažnija knjiga o nuklearnoj politici i strategiji“. Još ga je zamolio da su „dovoljno udubi u nju sasvim detaljno kako bi bio u stanju da je predstavi predsedniku i njegovim savetnicima“. Kao šef CIA i jedan od najvažnijih ljudi u Savetu za nacionalnu bezbednost, Dals je očigledno uradio ono što je od njega tražio Fiš Armstrong. Recimo i to da je Alen Dals bio takođe u Društvu prijatelja Jugoslavije, kome je Armstrong bio predsednik.

PREOKRET U KARIJERI

Nil Ferguson veruje da je bivši senator iz Masačusetsa, Hanri Kabot Lodž, bio taj koji je predstavio knjigu predsedniku. On je to učinio tek posle Fiša Armstronga, poslednjih dana jula. Budući da je i on bio član Saveta za spoljne odnose, nema sumnje da je rasprava o knjizi tekla u samom Savetu, gde je i nastala.

Detaljni rezime pripremio je general Endrju Godpaster, ne po savetu Lodža, nego na osnovu diskusije na Savetu za nacionalnu bezbednost, po Hamilton Fišovoj i Dalsovoj preporuci. Ajzehnauer se posle čitanja rezimea obratio rođenom bratu Alena Dalsa, Džonu Fosteru Dalsu, koji je tada bio vršilac dužnosti državnog sekretara, s pohvalama i preporukama za praktičnu upotrebu.

Zbog toga nije bilo iznenađenje da je 11. avgusta Nujork tajms objavio izveštaj na prvoj strani da „zvaničnici na najvišim vladinim položajima“ čitaju knjigu Henrija Kisindžera. Odobravanje CIA i Saveta za nacionalnu bezbednost nije bilo beznačajno za sudbinu knjige i njenog autora. O njoj se pohvalno izrazio i tadašnji potpredsednik Ričard Nikson, koji je posebno bio blizak Dalsu i Fiš Armstrongu, rekavši da je knjiga „posebno stimulativna i konstruktivna“.

Ovo pismo označilo je preokret u Kisindžerovoj karijeri, ali je ono ostalo nezabeleženo u Kisindžerovim biografijama. Postaje jasnije i zašto se Ričard Nikson odlučio za njega kad ga je imenovao na mesto državnog sekretara u prvom predsedničkom mandatu, a onda mu u drugom dodao i položaj savetnika za nacionalnu bezbednost, što niko ni pre, ni posle njega nije imao. A na kraju, jasnije je i zašto je Kisindžer imao posebno poštovanje prema Jugoslaviji i zašto je bolje od drugih razumeo njene probleme i video izlaz iz njih kad su oni nastalih 1990-ih godina.