„Heroj Rusije na poternici“: Ko je general Valerij Gerasimov za kojim je sud u Hagu izdao nalog za hapšenjem?

Valerij Gerasimov je u vreme počinjenja dela za koja ga sud u Hagu tereti bio i prvi zamenik ministra odbrane Ruske Federacije te je „odgovoran za ratni zločin usmeravanja napada na civilne objekte i ratni zločin nanošenja prekomerne štete civilima ili štete na civilnim objektima i zločin protiv čovečnosti nehumanih dela iz člana 7(1)(k) Rimskog statuta“, navedeno je u odluci MKS-a.

Gerasimov je jedna od četiri osobe uključujući predsednika Vladimira Putina, ministra odbrane Sergeja Šojgua i do maja sekretara za nacionalnu bezbednost Nikolaja Patruševa, koji su od samog početka bili odgovorni za planiranje toka rata u Ukrajini.

Ko je Valerij Gerasimov?

Valerij Vasiljevič Gerasimov je general armije i načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije. Na tu poziciju imenovao ga je predsednik Vladimir Putin 9. novembra 2012. Trenutno služi kao komandant svih ruskih snaga u Ukrajini.

Smatra se jednim od najmoćnijih ljudi u Rusiji i jednim od tri osobe koje imaju pristup ruskom nuklearnom oružju, pored Putina i ministra odbrane Andreja Belousova.

Gerasimov je rođen 8. septembra 1955. u radničkoj porodici u Kazanju. Odrastao na pričama svog ujaka veterana, bivšeg komandira tenkovske čete, i sa entuzijazmom je čitao knjige Konstantina Simonova.

Diplomirao je na Vojnoj akademiji Generalštaba Oružanih snaga Rusije sa odličnim uspehom.

Tokom rata u Čečeniji se borio na prvoj liniji više od 30 dana, kontrolišući taktičke operacije. Ne spada u grupu „arbatskih generala“ – pežorativan izraz za štabne oficire sa malo terenskog iskustva.

Godinu dana pošto je imenovan za načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije objavio je rad „Mogućnosti nauke u predviđanju“, koji je objavljen u listu „Vojenno-promišljenij kurjer“ i odmah je detektovan kao nova doktrina ruske vojske koja je i dobila ime po svom tvorcu Gerasimovu, a on sam je prozvan „ocem hibridnog rata“, iako su o tome i pre njega pisali mnogi američki stratezi.

U svom radu piše o tome kako propaganda i subverzivna delatnost mogu da dovedu do toga da potpuno stabilna zemlja u roku od nekoliko meseci, pa čak i dana, može da se pretvori u poprište žestoke oružane borbe, da postane žrtva inostrane intervencije, da utone u haos, humanitarnu katastrofu i građanski rat.

Tenkista je po vojnom rodu. U izveštaju britanske istraživačke mreže Bellingcat, Valerij Gerasimov, zajedno sa Šojguom i drugim zvaničnicima, je  odgovoran za prebacivanje ruskog raketnog sistema Buk separatističkim snagama na istoku Ukrajine, koje su ga zatim iskoristile da obore malezijski avion MH-17 17. jula 2014. kada je poginulo svih 298 putnika i članova posade.

Najznačajnije – verovatno jedino – dostignuće pod Gerasimovim u Ukrajini bilo je zauzimanje Bahmuta u maju 2023, gde je Vagner, ruska plaćenička grupa odnela glavni teret operacija.

Odnosi između Gerasimova i preminulog šefa Vagnera Prigožina bili su u najboljem slučaju zategnuti, a Prigožin je često javno prozivao Gerasimova kao „nesposobnog“.

Prigožin je takođe u viralnom video snimku punom psovki optužio Gerasimova da je uskratio municiju i zalihe Vagnerovoj grupi.

Prigožin je tražio smenu Gerasimova i ministra odbrane Šojgua tokom prošlogodišnje pobune.

Kao načelnik ruskog generalštaba Gerasimov je nadgledao operacije Kremlja u Siriji.

Pod njegovom komandom, ruska vojska je pružala i koordinirala vazdušnu podršku, obuku i logističku pomoć snagama sirijskog diktatora Bašara al Asada, pomažući im da zauzmu ključne gradove u zemlji.

Rusija je, takođe, uspostavila stalno vojno prisustvo u Siriji 2017. godine.

Gerasimov je odigrao ključnu ulogu u aneksiji Krima 2014. gde je koordinirao vojne operacije i strateško planiranje.

Jedna značajna akcija pod komandom Gerasimova bila je upotreba „malih zelenih ljudi“ – ruskih vojnih lica bez identifikacije koji su se ušuljali na poluostrvo i postavili temelje za aneksiju Krima.

Po naređenju Gerasimova, ruske snage su koristile kombinaciju specijalnih operacija, sajber ratovanja i informacionog rata kako bi stvorile haotično i zbunjujuće okruženje na Krimu.

Ukrajina je bila svesna postojanja Gerasimova pre invazije punog obima, a ukrajinska vlada ga je nazvala „glavnim ideologom rata u Donbasu“, piše Kijev post.

Pod njegovom komandom, ruske i separatističke snage otvorile su vatru na evakuaciju ukrajinskih snaga, ubivši 459 ukrajinskih vojnika i ranivši još 478 u bitkama za Ilovajsk 2014.

Pre pune invazije na Ukrajinu, Gerasimov je negirao bilo kakve planove Kremlja da izvrši invaziju na susednu zemlju, nazivajući takve spekulacije „lažnim“.

Obaveštajci veruju da je Gerasiov imao eksplicitnu ulogu u planiranju ruskog rata u Ukrajini zajedno sa visokim zvaničnicima odbrane.

U ranoj fazi rata, Gerasimov je, kako se izveštava, nadgledao borbene operacije na frontu u Harkovu u blizini Izijuma.

„Vojnici su Gerasimova zvali Gera. Bio je vredan načelnik štaba bataljona, kasnije tenkovskog puka. Mnoge kolege ga nisu volele zbog brzog napretka u službi. Gerasimov je veliki ljubitelj istorije Drugog svetskog rata. Sve vreme bi postavljao pitanja višim oficirima koji su učestvovali u ratu o njihovom borbenom iskustvu ”, pisala je Novaja Gazeta Evropa ispovest jednog vojnika o Gerasimovu.

Komandovao je godišnjom Paradom pobede na Crvenom trgu četiri puta od 2009. do 2012.

Oženjen je ima sina.