Hesen konačno ukinuo smrtnu kaznu

Ova zapadna država je poslednja u Nemačkoj koja je preinačila svoj lokalni zakonik, pošto je nacionalnim ustavom ukinuta smrtna kazna 1949. godine. Oko 83 odsto glasača je podržalo promenu zakonske odredbe iz 1946, pokazali su rezultati referenduma održanog prošlog vikenda. Glasanje je bilo više simbolično, s obzirom da su savezni zakoni uvek iznad onih državnih.

Između 1946. i 1949, dvoje ljudi je u Hesenu osuđeno na smrt, ali presude su kasnije preinačene u doživotne zatvorske kazne. Smrtna kazna je zabranjena u svim zemljama Evropske unije, tako da se ovo odugovlačenje zvaničnog ukidanja smatralo sramotom za Nemačku, koja je inače otvoreni protivnik te prakse. Referendum, koji je održan u prošlu nedelju, poklopio se sa regionalnim izborima na kojima je Hrišćansko-demokratska unija kancelarke Angele Merkel pretrpela velike gubitke. U ponedeljak, ona je najavila da se neće ponovo kandidovati za predsednicu stranke na kongresu u decembru, i da će se povući iz politike kada joj kancelarski mandat istekne 2021.

Nemačka je ukinula smrtnu kaznu Osnovnim zakonom iz 1949. Druge savezne države su uvele lokalne zabrane u skladu sa nacionalnim zakonom, ali bogata država Hesen, u kojoj se nalazi i finansijsko čvorište Frankfurt, poslednja je to učinila. „Taj zakon delom nikada nije bio modernizovan zato što to nije bilo neophodno – jer Osnovni zakon je iznad državnih ustava“, kaže poslanik pokrajinskog parlamenta u Hesenu Jirgen Bancer.

Drugi razlog je to što je Hesen jedina savezna država koja može da promeni svoj ustav – najstariji u Nemačkoj – glasovima naroda. „Mnogi su se plašili da bi, ako bi pred referendum bio počinjen neki užasan zločin, glasanje moglo da ode pogrešnim putem“, rekao je Bancer. Građani Hesena su na referendumu glasali za ukupno 15 amandmana, uključujući one u vezi s pravima dece, jednakosti polova, evropskom jedinstvu i održivosti životne sredine.

Jedna od poslednjih pogubljenih osoba u Zapadnoj Nemačkoj je bio mehaničar Ričard Šu, presudila mu je giljotina 18. februara 1949. U Zapadnom Berlinu je 11. maja 1949. pogubljen pljačkaš i ubica Bertold Vemajer. Dve godine kasnije, 7. juna 1951, sedam osuđenih nemačkih ratnih zločinaca je obešeno u bavarskom Landzbergu. U DDR je ubica dece Ervin Hagedorn bio poslednji pogubljeni civil, 15. septembra 1972, a poslednji državni službenik nad kojim je izvršena smrtna kazna bio je špijun Štazija Verner Teske, koji je pogubljen 26. juna 1981. On je bio poslednja pogubljena osoba u Nemačkoj.

Poslednji nemački dželat Johan Rajhart, koji je u vreme nacista pogubio više od sto boraca pokreta otpora, umro je 26. aprila 1972. u bavarskom Dorfenu. Kada su početkom šezdesetih, posle jedne serije ubistava taksista u Zapadnoj Nemačkoj ponovo postale glasne pristalice smrtne kazne (među kojima je bio i kancelar Konrad Adenauer), Rajhart se tome odlučno usprotivio, uz komentar: „Ne razumem Adenauera, nikad to ne bih ponovo učinio.“