Hezbolah, Hamas, Islamski džihad: Ko je ko u jednom od najkomplikovanijih ratova na svetu?

Za napad koji je počeo u subotu 7. oktobra u 6.30 ujutro odgovornost je preuzeo Hamas, odnosno militantno krilo grupe koje već se godinama unazad smatra sinonimom za bombaške i raketne napade na izralesku teritoriju. Ubrzo su i iz grupe Palestinski islamski džihad stigle potvrde da učestvuju u napadu, a vođe ove organizacije objavile su i da drže taoce otete u izraleskim gradovima i teritoriji s druge strane ograde pojasa Gaze. Drugog dana rata uključio se i Hezbolah, gađajući spornu Golansku visoravan.

Šta je Hamas?

Islamski pokret otpora Hamas je nacionalistički pokret s političkim, vojnim i društvenim granama.

Osnovan je tokom Prve intifade (ustanak Palestinaca protiv Izraela op.a.) u decembru 1987. godine, a osnivači su šeik Ahmad Jasin i njegov pomoćnik Abdul Aziz al-Rantisi i drugi članovi Muslimanskog bratstva u Palestini. Hamas je prerastao u autonomnu organizaciju s vlastitom poveljom i strategijama.

Političko krilo Hamasa na vlasti je u pojasu Gaze od 2007. godine nakon kratkog rata protiv snaga Fataha (nekadašnji Palestinski nacionalni oslobodilački pokret) koji je lojalan predsedniku Mahmudu Abasu, šefu Palestinske uprave i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).

Hamas ne priznaje državnost Izraela, a članovi ove grupe zaklinju se na uništenje Izraela. Oružane borbe su legitiman način za Hamas da ostvari svoje političke ciljeve, a oružano krilo napravljeno je po uzoru na fedaine, palestinske oružane grupe koje su se pojavile 50-ih godina nakon osnivanja države Izrael 1948. godine.

Prvi samoubilački napad Hamas je izveo 1993. godine, nakon potpisivanja Sporazuma o deklaraciji principa privremene samouprave ili, kako je poznatiji, Sporazuma iz Osla, što je bio prvi direktni sporazum između Izraela i Palestine potpisan nakon nekoliko meseci tajnih pregovora.

Sporazum je zamišljen kao okvir budućih odnosa između “Izraela i buduće palestinske države, nakon rešavanja svih drugih nerešenih pitanja konačnog statusa dveju država”. Predviđao je stvaranje jedne Palestinske vlasti koja bi preuzela odgovornost za upravu na teritoriji pod svojom kontrolom, dok bi istovremeno izraelske snage napustile teritorije buduće Palestinske autonomije iz pojasa Gaze i Zapadne obale. Hamas se protivi Sporazumu iz Osla.

Al Kasam Brigade

Militantno krilo Hamasa naziva se brigadama Iz al-Din al-Kasam (IQB), neretko i samo Al Kasam. Ove brigade su udarna pesnica Hamasa od 1991. godine i tokom poslednjih godina preuzele su odgovornost za brojne napade na izraelske civile, uključujući i napade bombaša samoubica.

Al-Kasam brigade su najveća i najbolje opremljena militantna grupa koja deluje u Gazi i do sada su učestvovali u nekoliko ratova protiv Izraela. Al-Kasam je poslednjih godina značajno pojačao svoje kapacitete kada su u pitanju rakete kojima neretko cilja i velike izraelske gradove poput Tel Aviva. Takođe, ova grupa je poslednjih godina u napadima koristila i dronove.

IQB takođe ima svoje unutrašnje bezbednosne snage al-Madžid (al-Majd) koje je osnovao šeik Ahmad Jasin. Misija al-Madžida je da otkrije osumnjičene izraelske saradnike među palestinskim zajednicama u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. Organizacija je poznata po primeni različitih načina torture protiv osumnjičenih saradnika ili njihovih rođaka.

Ko je Mohamed Deif, prvi čovek Al Kasam Brigada?

Na čelu Al Kasam Brigada je Mohamed Deif, čovek za kojeg se veruje da je naredio i organizovao i poslednji napad na Izrael.

Deif je postao prvi čovek IQB-a nakon što je Izrael ubio prethodnog vođu IQB-a Saleha Šehada.

Sam Deif preživeo je nekoliko pokušaja atentata tokom prethodnih godina za koje je Hamas optuživao Izrael, a dva puta je i teže povređen. Dok se oporavljao od povreda zadobijenih u pokušaju atentata, Deifa je na mestu šefa IQB-a zamenio Ahmad Džabari kojeg je Izrael ubio u novembru 2012. godine. Tokom rata 2014. godine, u pokušaju atentata od strane Izraela, ubijeni su Deifova žena i jedno od njegove dece, a povređeni su i drugi članovi porodice.

Stejt department je označio Deifa kao globalnog teroristu, a njegov zamenik je Marvan Isa.

Šta je Islamski džihad?

Palestinski Islamski džihad (PIJ) je manje poznata grupa od Hamasa, iako je druga najveća militantna organizacija u pojasu Gaze. Ovu grupu osnovao je Fati Abd al-Aziz al-Šikaki, doktor iz Rafe, kao ogranak Muslimanske braće. Al-Šikaki ubijen je na Malti 1995. godine u znak odmazde za dvostruki samoubilački napad PIJ-a na izraelske vojnike na križanju Beit Lid u Izraelu.

Iako PIJ oštro kritikuje palestinske vlasti i njihovu politiku, ova grupa ne učestvuje u političkom životu, ali jeste sudelovala u naporima unutar palestinskog pomirenja između Hamasa i Fataha.

Ova grupa se razvijala pod jakim uticajem Irana i revolucije u Iranu 1979. godine. Smatra se da je Iran i danas, uglavnom preko Hazbolaha, glavni finasijer PIJ-a. Takođe, smatra se i da ova grupa ima dobre odnose s egipatskim obaveštajnim službama i da ima podršku iz Sirije.

Islamski džihad ima dugu istoriju napada na izraelske vojnike i civile, koja datira još od 1980-ih. PIJ je članica Alijanse palestinskih snaga i, slično kao Hamas, odbacuje Sporazum iz Osla. Takođe, PIJ, poput Hamasa, poziva na uništenje države Izrael i uspostavljanje muslimanske države.

Oružano krilo PIJ-a zove se Brigade Al-Kuds i formirano je 1992. godine. Brigade Al-Kuds su aktivne na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze, a glavna uporišta su im gradovi Hebron i Dženin u Zapadnoj obali.

PIJ je povremeno učestvovao u napadima koje je Hamas organizovao, iako su PIJ i Hamas imali i svoje faze netrpeljivosti i sukoba od 2007. godine kada je Hamas preuzeo vlast u Gazi.

EU, SAD, Izrael, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Japan i SAD smatraju PIJ terorističkom organizacijom.

Šta je Hezbolah?

Za razliku od Hamasa i Islamskog džihada, Hezbolah se ne nalazi u Palestini, već u Libanu.

S obzirom na to da je direktno vezana za Iran, ova grupa ima duboke veza s drugim grupama koje su povezane s Iranom kao što su Hamas i Islamski džihad. Nakon što se dogodio napad u subotu ujutru 7. oktobra, Hezbolah je objavio da je u „direktnom kontaktu s vođstvom palestinskog otpora“.

Ova grupa ima različit status kod različih sila – neke države su je u celosti proglasile terorističkom organizacijom, pojedine samo njeno vojno krilo, a ima i zemalja poput Rusije i Kine koje održavaju kontakt s njom. EU je proglasio vojno krilo Hezbolaha terorističkom organizacijom, dok je Nemačka u aprilu ove godine to učinila u potpunosti. Prošle godine je to učinila i Velika Britanija, a nešto ranije, 2016. godine i Arapska liga.

Hezbolah predstavlja šijitsku libansku proiransku paravojnu organizaciju, koja je nastala 1982. godine, kao odgovor na ulazak Izraela u južni Liban. Nakon 18 godina, Hezbolahovo vojno krilo (Islamski otpor Libana) je, nakon mnogih gubitaka nanetih Izraelcima, 2000. godine prisililo Izrael na povlačenje.

Pokret je izrastao u organizaciju koja danas ima širok spektar delatnosti, uključujući i radio, televiziju, novine, škole, bolnice, socijalne ustanove, a neki članovi su i u sastavu libanske vlade.

Glavni finansijer Hezbolaha je Iran, a određena pomoć stiže i od Sirije. Vojni deo Hezbolaha raspolaže sa oko 1.000 naoružanih ljudi i oko 10.000 u rezervnom sastavu. Vojna taktika se uglavnom zasniva na raketiranju Izraela. U napadima se isključuje upotreba bombaša samoubica, a takođe, bar načelno, ne napadaju se civili.