Kako će Hezbolah uticati na rat između Hamasa i Izraela?

Jedan je od najvažnijih islamističkih pokreta na Bliskom istoku. Sa sedištem u Libanu, ima moćno vojno krilo, koje je u fokusu trenutne zabrinutosti, ali takođe vodi političku stranku koja ima odlučujući uticaj, TV stanice i široku mrežu socijalnih službi, uključujući klinike i škole.

Široki poslovni interesi Hezbolaha, kako dozvoljeni tako i nedozvoljeni, donose stotine miliona dolara.

Ovaj širok spektar resursa i njegove bliske veze sa Iranom i Sirijom pomogli su Hezbolahu da prevaziđe više izazova tokom svog 40-godišnjeg postojanja. Korpus iranske islamske revolucionarne garde igrao je ključnu ulogu na samim počecima organizacije i od tada je efikasno bio mentor onome što Teheran vidi kao ključnu ulogu.

Hezbolah je regionalni igrač, a postoje navodi da su njegovi stručnjaci raspoređeni u Irak da obučavaju šiitske milicije i Jemen da rade sa Huti pobunjenicima.

Istorija nasilja

Od svog osnivanja od strane grupe radikalnih šiitskih sveštenika 1982. Hezbolah je optužen za velike i krvave akte nasilja u Libanu, protiv Izraela, ali i na međunarodnom planu.

Stručnjaci za terorizam ga vide kao pionira samoubilačkih napada sa masovnim žrtvama.

Označen kao teroristička organizacija od strane SAD, Izraela i nekih drugih zemalja, Hezbolah kontroliše veći deo većinskih šiitskih oblasti u Libanu: južni Bejrut, južni Liban i dolinu Bekaa (istočni Liban).

Odnosi između Hezbolaha i palestinske frakcije Hamas nisu uvek dobri. Hamas je izdanak pokreta sunitskog Muslimanskog bratstva, dok je Hezbolahovo ideološk izdanište iranske revolucije.

Dve grupe su se posvađale oko Sirije tokom građanskog rata, kada je Hamas odbio da podrži vladu Bašara el Asada. Ali se predstavnici oba pokreta redovno konsultuju. Posvećeni su uništenju Izraela i protive se bilo kakvoj normalizaciji veza arapskih ili muslimanskih država.

Iako nema dokaza o direktnoj umešanosti, stručnjaci vide uticaj Hezbolaha u zločinima Hamasa u Izraelu pre 10 dana.

„Nema sumnje da je Hamas imao doprinos Hezbolaha. Ovo je bilo pravo iz knjige Hezbolaha“, rekao je Metju Levit sa Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku.

Aktuelna pretnja 

Nedavni video koji prikazuje borce kako treniraju sa snajperskim puškama u planinama Libana možda je preuveličao neke od vojnih sposobnosti Hezbolaha, ali malo analitičara sumnja da su one značajne.

Hezbolah ima oko 20.000 boraca, od kojih su mnogi visoko obučeni i dobro naoružani, koje bi se mogle brzo proširiti pozivanjem 30.000 honorarnih, a zatim dodatno uvećane slabije obučenima, rekao je Naved Ahmed, nezavisni analitičar iz Zaliva specijalizovan za Hezbolah.

Mnogi komandanti Hezbolaha stekli su korisno iskustvo u bitkama u Siriji, gde je organizacija masovno raspoređena da ojača Asadov režim, a stručnjaci kažu da je Hezbolahovo uporište u južnom Libanu sada branjeno sistemom dubokih bunkera, tunela i podzemnih skladišta.

Ono što je najvažnije, Hezbolah ima ogromne zalihe raketa dugog dometa, koje bi mogle da pogode skoro bilo gde u Izraelu i preplave odbrambene štitove da unište osnovnu infrastrukturu, kao i da pogode naseljene centre.

Nedavni izraelski vazdušni napadi u Siriji verovatno su imali za cilj da zaustave dalje snabdevanje Hezbolaha iz Irana.

„Oni se naoružavaju do zuba. Imaju zalihe projektila, mnogo artiljerijskih granata… imaju dronove dugog dometa sposobne da nose pun teret. To je veoma vešta i napredna vojna organizacija nakon iskustva u Siriji“, rekao je Ahmed.

Rat između Izraela i Hezbolaha

Tenzije duž granice Izraela sa Libanom su veoma visoke. U utorak je protivtenkovska raketa ispaljena iz Libana sletela u grad Metula na severu Izraela. Izraelske odbrambene snage odgovorile su artiljerijom i vazdušnim napadima.

Desetine sela južno od granice su evakuisane.

Ako se lideri Hezbolaha (ili verovatnije Teheran) odluče u korist eskalacije trenutnih neprijateljstava na niskom nivou, to bi moglo dovesti do krvavog i teškog sukoba na dva fronta za Izrael i tako – potencijalno – do regionalnog požara poput Sirije, Irana, SAD i drugi akteri se uključuju.

Neki analitičari smatraju da Hezbolah, iako posvećen uništenju Izraela, ima previše toga da izgubi da bi rizikovao sveopšti sukob, s obzirom na njegove političke i široke komercijalne interese.

Mnogi sugerišu da Hezbolah već neko vreme pokušava da izazove kratak, ograničen rat, ali želi da izbegne bilo šta veće. Međutim, svi se slažu da postoji značajan rizik od fatalne pogrešne procene u tako napetom okruženju.

Još jedan faktor je ogromna američka snaga koja sada ulazi u istočni Mediteran, poslata sa eksplicitnom namerom da zastraši Hezbolah i njegove pokrovitelje u Teheranu.

„Niko neće ignorisati dve grupe nosača aviona. To ih ne sprečava da vrše napade manjih razmera, ali će naterati Hezbolah da veoma pažljivo razmisli o bilo čemu većem“, rekao je Levit.

Drugo je pitanje šta se dešava kada krene očekivana izraelska kopnena ofanziva na Gazu. Portparol Hezbolaha opisao je njegove dosadašnje napade kao „upozorenje“ Izraelu, dok su visoki zvaničnici Hezbolaha u više navrata rekli da neće stajati po strani.

Iranski ministar spoljnih poslova je već upozorio da se „verovatno širenje rata na drugim frontovima približava neizbežnoj fazi“.

Dramatično promenjene okolnosti nakon napada 7. oktobra znače da konvencionalna mudrost o ponašanju organizacija kao što su Hamas ili Hezbolah više ne važi. To čini budućnost veoma teškom za predviđanje a samim tim i opasnijom.