„Preživeo atentat, a da li će i proteste“: Hiljade demonstranata u Slovačkoj ustalo protiv Ficove vlade

„Pod premijerom Robertom Ficom, zabrinuti smo za našu evropsku budućnost“, rekao je Sebastijan, 17-godišnji student IT-a.

Tokom dve uzastopne večeri, demonstranti – od kojih su mnogi mladi – uzvikivali su „istina“ i „hvala“ predstavnicima kulturnih institucija koje su podnele najveći teret nedavnih akcija vlade.

Demonstranti, među kojima su bili i opozicioni političari, novinari i zaposleni u neprofitnim organizacijama, okupili su se da protestuju zbog vladinog gušenja kulturnog sektora, kao i zbog drugih reformi za koje kažu da će preokrenuti napore zemlje u borbi protiv korupcije.

Oni takođe brinu da je pod Ficom, koji je vodio kampanju za povratak na vlast na proruskoj, antiameričkoj platformi, njihova zemlja sledeća na redu da postane neliberalna država po uzoru na Mađarsku Viktora Orbana.

Ovo su prvi protesti od majskog atentata na Fica.

Premijer je tada zadobio povrede stomaka opasne po život i podvrgnut je višestrukim operacijama.

Fico je rekao da je bio meta zbog odbijanja da pruži vojnu pomoć Ukrajini i njegovog promovisanja „suverene i samopouzdane slovačke spoljne politike“.

Slovački premijer se u julu prvi put pojavio u javnosti od atentata a sada su nastavljeni i protesti protiv njegove vladavine.

Masa ljudi na Trgu nacionalnog ustanka prozivala ga je za reformu pravosuđa i policijskih institucija te da je udario na medije i kulturni sektor.

Hiljade ljudi takođe su pozvale na ostavku ministarke kulture Martine Šimkovičove, bivše voditeljke dezinformacionog kanala internet televizije Slovan, koja je nedavno otpustila visoke ličnosti u glavnim umetničkim institucijama u zemlji.

Šimkovičova je takođe smanjila finansiranje nezavisnih kulturnih institucija i transformisala nacionalni emiter u zemlji, RTVS, u novi entitet pod političkom kontrolom.

Ovakvi napadi na medije i pravosudnu vlast su već viđeni u Mađarskoj i Poljskoj iako je Poljska ispravila svoj neliberalni kurs od prošlogodišnjih izbora i dolaska proevropske vlade Donalda Tuska.

Slične tendencije se takođe mogu videti u Italiji, sa medijskom politikom premijerke Đorđe Meloni, i u Bugarskoj sa novim zakonom protiv LGBTQ+.

„Ova vlada pokušava da odvoji Slovačku od slobodnog sveta, okuplja se sa izolovanim političarima poput Orbana“, rekao je Ivan Korčok, prozapadni kandidat koji je izgubio od Ficovog saveznika Petera Pelegrinija na ovogodišnjim predsedničkim izborima.

U poslednjem napadu vladajuće koalicije na sektor kulture, vlada je smenila direktora Narodnog pozorišta Mateja Drličku i istoričarku umetnosti Aleksandru Kušu, koja je 12 godina provela kao direktorka Narodne galerije. Kuša je rekla da joj nije dat razlog za otpuštanje sa funkcije.

Ficova stranka Smer (Direction) kaže da je razlog njenog degradiranja bio jasan.

„Konačno neko ima hrabrosti da pokaže tim neoliberalnim klovnovima koji se pretvaraju da su umetnici da slovačka vlada nije obavezna da podržava njihovu progresivnu mafiju i da će umesto toga vlada sprovoditi suverenu politiku i podržavati pravu nacionalnu umetnost“, rekao je Luboš Blaha, član Evropski parlament za Smer.

Promena pravca

Nakon što je preživela neliberalnu vladavinu premijera Vladimira Mečiara 1990-ih, Slovačka je izabrala prozapadnu vladu 1998. vraćajući se na put za članstvo u NATO-u i EU, koje je obezbedila 2002. i 2004. godine.

Ali posle osam godina nemilosrdnih reformi i rastuće korupcije, biračko telo se 2006. okrenulo socijaldemokrati Ficu.

Osim kratkog perioda van vlasti 2010-2012, pragmatični Fico je 12 godina upravljao zemljom kao glavni lider EU.

Međutim, 2018. godine, Fico je oteran sa funkcije usred najvećih protesta od nezavisnosti zemlje 1993. godine.

Desetine hiljada demonstranata izašlo je na ulice u znak protesta zbog ubistva novinara Jana Kucijaka i njegove partnerke Martine Kušnirove pozivajući vladu da podnese ostavku. Kucijak je istraživao veze između Ficove vlade i italijanske Ndrangeta mafije.

Ali nakon još jednog interregnuma u ​​kojem je bila još jedna nestabilna vlada desnog centra, Fico se vratio na vlast 2023. zahvaljujući proruskoj, anti-LGBTQ+ i anti-EU kampanji, uz odbijanje da pošalje oružje Ukrajini.

„U većini evropskih prestonica postoji vrlo malo sumnje da Fico sledi plan koji je u suprotnosti sa suštinskom vrednošću EU za vladavinu prava“, rekao je Anton Spisak, slovački akademik u Centru za evropske reforme.

U martu, Fico je naredio zatvaranje specijalnog tužilaštva koje se bavilo najtežim slučajevima korupcije i organizovanog kriminala u zemlji, od kojih su neki uključivali političare i poslovne saveznike povezane sa Smerom.

Poslednjih meseci, kritičari su takođe osudili kontroverznu vladinu rekonstrukciju javnog emitera u zemlji, Radija i televizije Slovačke (RTVS), i njegovu zamenu novim telom koje vode politički imenovani.

Od svoje izborne pobede, Fico je takođe prekinuo komunikaciju sa četiri nezavisna medija, tvrdeći da nisu objektivni.

Ali čak i njegovi politički protivnici povlače crtu u poređenju Fica sa Orbanom.

Kada je reč o nezavisnosti medija, Slovačka nije „ni blizu Mađarske“, tvrdi Mihal Šimečka, bivši poslanik u Evropskom parlamentu koji predvodi liberalnu opozicionu stranku Progresivna Slovačka, koja je organizovala protest 13. avgusta.

„Iako Ficova taktika liči na Orbanovu, mislim da ključna razlika između njih leži u njihovim osnovnim motivima“, rekao je Spisak.

„Orban je zainteresovan za ideološku agendu na kojoj se gradi njegova pozicija, i za to nalazi neprijatelja u liberalnom internacionalističkom poretku koji se najjasnije manifestuje u institucijama EU. Fico je više zainteresovan za osvetu i za to da njegova budućnost više ne bude ugrožena.

Od pokušaja atentata u maju, Fico je postao agresivniji u svojoj retorici, kazao je Spisak.