Hiljade ljudi aplaudirale kada je kovčeg sa telom Berluskonija unet u katedralu u Milanu

Hiljade ljudi ispred katedrale su po italijanskom običaju aplaudirale kada je kovčeg sa telom Berluskonija prekriven cvećem unet u katedralu gde je bila poslovna i politička elita, uključujući šefa države, premijerku i tri bivša premijera.

Većina Italijana identifikuju Berluskonija, medijskog mogula, fudbalskog preduzetina i bivšeg višegodišnjeg premijera kao najuticajinju figuru u Italiji za nekoliko decenija.

Ali duboko su podeljeni oko toga da li je njegov uticaj bio dobar ili loš, do te mere da se neki čak pitaju da li je zaslužio takvu pogrebnu ceremoniju.

Berluskoni (86) je u ponedeljak umro u bolnici u Milanu gde je bio lečen od hronične leukemije. Njegova porodica održala je privatno bdenje juče u jednoj od njegovih vila u Milanu gde je zaradio milione kao šef medijske imperije pre nego što je ušao u politiku 1994. godine.

Među najvišim stranim zvaničnicima na sahrani je bio mađarski premijer Viktor Orban i vladajući emir Katara Šeik Tamim bin Hamad Al Tani.

Sahrani je prisustvovala i premijerka Đorđa Meloni koja je prvo ministarsko iskustvo stekla u Berluskonijevoj koaliciji. Bio je i vođa desničarske Lige Mateo Salvini čija partija je dugo bila saveznica sa Berluskonijevom Forza Italia. Italijanski predsednik Serđo Matarela i bivši premijeri Mateo Renci, Paolo Đentiloni i Mario Dragi su takođe došli, kao i drugi političari u znak poštovanja prema političkoj ličnosti sa kojom su se mnogi sporili.

Milanski nadbiskup Mario Delpini nije prezao da se u govoru osvrne na komplikovano Berluskonijevo nasleđe navodeći da je bio poslovni čovek koji je imao uspehe i neuspehe, političar koji je pobeđivao i gubio, i osoba koja je težila ka slavi koja je imala obožavatelje i kritičare „one koji su mu aplaudirali i one koji su ga prezirali“.

„Ali u ovom trenutku oproštaja i molitve šta možemo reći o Silviju Berluskoniju? Bio je čovek, želja za život, želja za ljubav, želja za radošću. On je čovek i sada se susreće sa Bogom“, rekao je Delpini.

Njegovi politički protivnici dovode u pitanje ne samo odluku vlade premijerke Đorđe Meloni da priredi državnu sahranu što je čast za bivše premijere, već i to što je proglašen nacionalni dan žalosti što se retko čini.

„Berluskoni je podelio Italiju, vređao je protivnike 30 godina, kriminalizovao je sudije i nije priznavao zakone. O čemu pričamo“, rekao je juče za lokalnu televiziju novinar Marko Travaljo, dugogodišnji Berluskonijev kritičar i suosnivač dnevnika „Fato Quotidiano“.

Ipak hiljade Italijana popunile su trg ispred milanskog Duoma da prate sahranu na dva ogromna video- ekrana dok su karabinjeri u punoj ceremonijalnoj uniformi čuvali stražu okruženi vencima. Članovi porodice, politički saveznici i protivnici su bili u samoj katedrali.

Barbara Kačarela iz Berluskonijeve Forca Italija rekla je da protesti oko toga kako zvanično obeležiti Berluskonijevu smrt, pokazuju nedostatak poštovanja.

„Osoba se mora poštovati sama po sebi. On je osoba koja predstavlja istoriju ove zemlje“, rekla je ona ispred katedrale dodajući da veruje da „niko nije bez mrlja“.

Berluskoni je naširoko priznat kao preteča tipa populističke politike koja je kasnije dovela Donalda Trampa na vlast u SAD, u kojoj su obojica iskoristila javnu vidljivost kao biznismeni za odskočnu dasku za političku arenu, usput remeteći uobičajeni politički tok.

Berluskonijeve pristalice navode njegov uspeh u ujedinjenju italijanskog desnog centra posle raspada posleratne političke scene 1990-ih u korupcionaškom skandalu „Čiste ruke“.

Oni takođe vide njegove godine na čelu vlade kao periode stabilizacije posle više godina brzog smenjivanja neuspešnih vlada, i istovremeno se dive njegovom smelom kršenju pravila.

Berluskonijevi kritičari imaju dugačak spisak zamerki, uključujući sukobe interesa vezanih za njegovu medijsku imperiju, desetine suđenja uglavnom zbog njegovog poslovanja, otkrića o njegovim „bunga bunga“ seks zabava u njegovoj vili kod Milana i sumnjivim vezama uključujući prijateljstvo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„On nije vođa koji nam je pomogao da rastemo. On je koristio sve naše slabosti, moralne, fiskalne, seksualne, sve“, rekao je Bepe Severinini, dugogodišnji strani dopoisnik i novinar lista Korijere dela Sera.