Hiljade ljudi izašlo je na ulice gradova širom Kine, od Šangaja do Pekinga, izražavajući bunt protiv vladajuće Komunističke partije zbog, kako se navodi, sve „skuplje“ nulta-kovid politike Kine.
Protesti građana Kine protiv vlasti su izuzetno retki, ali izgleda da su bes i frustracija zbog antikovid mera koje su na snazi već tri godine, uključujući karantine i beskrajni niz testiranja na virus, dostigli vrhunac.
Kako piše CNN, među hiljada demonstranata je bilo i onih koji su apelovali na više demokratije i slobode, a stotine su čak tražili smenu kineskog lidera Sija Đinpinga, koji već tri godine nadzire strategiju masovnog testiranja, strogih karantina i drugih mera, što se odrazilo na ekonomski učinak i kvalitet života.
Zašto Kinezi protestuju?
Okidač za proteste je bio požar koji je izbio u četvrtak u Urumćiju, glavnom gradu regiona Sinđijang na krajnjem zapadu zemlje. U požaru u stambenoj zgradi je najmanje desetoro ljudi izgubilo život dok je devetoro povređeno, što je dovelo do besa javnosti, pošto se na osnovu video-snimaka incidenta ispostavilo da su vatrogasci kasnili na lice mesta zbog karantina koji je već sto dana bio na snazi u gradu, zbog čega građani nisu mogli da napuštaju region, a mnogi su bili prisiljeni da ostanu kod kuće.
Na video-snimcima, piše CNN, je prikazano kako stanovnici Urumćija u petak marširaju ka zgradi Vlade i skandiraju, tražeći ukidanje karantina. Lokalna vlada je sledećeg jutra saopštila da će karantin biti ukinut u fazama, ali nije precizirala vremenski okvir niti se obratila učesnicima protesta.
To nije smirilo bes javnosti i protesti su se brzo raširili izvan Sinđijanga, te su stanovnici širom Kine izašli na ulice.
Gde se protestuje?
Protesti su se raširili širom zemlje.
CNN je do sada utvrdio da su demonstracije izbile na 16 lokacija širom zemlje, uključujući dva najveća grada Kine – glavni grad Peking i finansijski centar Šangaj.
Storine ljudi su se u subotu okupili na noćnom bdenju u Šangaju na putu Urumći koji je dobio ime po gradu u Sinđijangu, da bi odali počast žrtvama. Mnogi su nosili prazne listove papire, što je simboličan protest protiv cenzure i skandirali:“Potrebna ljudska prava, potrebna sloboda“.
Mnogi su takođe tražili da Si „podnese ostavku“ i pevali Internacionalu, socijalističku himnu kojom se više od stotinu godina poziva na akciju na demonstracijama. Himna se mogla čuti i na prodemokratskim protestima na Trgu Tjenanmen u Pekingu pre brutalne akcije oružanih snaga 1989, podseća CNN.
Posledice kineske nulta-kovid politike su naročito osetne u Šangaju, gde su mnogu zbog dvomesečnog karantina ranije ove godine ostali bez pristupa hrani, medicinskoj nezi ili čak osnovnim životnim namirnicima, što je izazvalo snažan gnev javnosti.
Protests continue in China.
The situation now is impacting Chinese markets and appears to be very serious.https://t.co/2HShAxRuhA pic.twitter.com/q65EIMJ5ES
— Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) November 28, 2022
Masovne demonstracije su se do nedelje raširile do Pekinga, Čengdua, Guangdžoua i Vuhana, gde hiljade demonstranata nije samo tražilo ukidanje kovid-mera već i političke slobode. Stanovnici u pojedinim naseljima u karantinu su rušili barikade i izlazili na ulice.
Protesti su izbili i u kampusima, uključujući prestižne institucije Peking Univerziteta i Cingua univerziteta u Pekingu, kao i Univerzitet za komunikacije Kine, Nanđing.
Zašto je ovo važno?
Protesti u Kini su izuzetno retki. Komunistička partija drži pod čvrstom kontrolom sve aspekte života, guši svaki bunt, uništila je veći deo civilnog društva i izgradila državnu s visoko-tehnološkim nadzorom.
Sistem za masovni nadzor je još striktniji u Sinđijangu, gde je kineska vlada optužena za hapšenje i do dva miliona Ujgura i pripadnika drugih etničkih manjina. Bivši zatvorenici tvrde da su bili žrtve psihičkog i seksualnog zlostavljanja.
U izveštaju UN od septembra se govori o „invazivnoj“ mreži nadzora u regionu, pri čemu baza podataka policije uključuje stotine hiljada fajlova s biometrijskim podacima.
Kina je više puta negirala optužbe za kršenje ljudskih prava u regionu.
Kako su reagovale vlasti?
Iako se ispostavilo da su se protesti u nekoliko delova Kine mirno rasturili tokom vikenda, pojedini su naišli na snažniji odgovor nadležnih.
Protesti u Šangaju su u subotu doveli do koškanja demonstranata i policije dok su u ranim jutarnjim satima zabeležena i hapšenja. Građani su, međutim, ponovo izašli na ulice u nedelju kada su naišli na još agresivniju reakciju, te se na video-snimcima vide haotične scene u kojima policija gura, vuče i tuče demonstrante.
U jednom trenutku je više stotina policijskih pripadnika formiralo živi zid da bi blokiralo glavne puteve, a na megafonu je učesnicima protesta upućen apel da se raziđu.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je na pitanje novinara da li će zbog široko rasprostranjenog izliva besa javnosti Kina razmotriti ukidanje nulta-kovid politike odgovorio:“To što ste pomenuli ne odražava ono što se zaista desilo.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.