Hiljade ljudi u Rusiji čekale u redovima da podrže predsedničku kandidaturu Borisa Nadeždina

Nadeždin, 60-godišnjak koji je bio član više partija i poslanik donjeg doma ruskog parlamenta od 1999. do 2003. godine, nema gotovo nikakve šanse protiv šefa države Vladimira Putina, ali bi mogao da ostvari solidan rezultat na predsedničkim izborima 17. marta.

„Skupljanje potpisa za nas je proteklo neočekivano dobro. Nismo ovo očekivali, da budem iskren“, rekao je Nadeždin za Asošiejted pres u sredu u Moskvi, pošto su brojni građani podržali njegovu kandidaturu.

Nadeždin je skupljao potpise kao kandidat vanparlamentarne stranke Građanska inicijativa. Pošto njegova stranka nije u parlamentu, Nadeždin nema garantovano mesto na glasačkom listiću i mora da prikupi više od 100.000 potpisa, uz uslov da po 2.500 mora da bude iz svakog od više desetina regiona u Rusiji.

Iako je malo verovatno da će pobediti i dalje popularnog Putina, dugi redovi Nadeždinovih pristalica predstavljaju redak znak protesta, prkosa i optimizma u Rusiji, gde se vlast surovo obračunava sa neistomišljenicima od početka napada na Ukrajinu pre gotovo dve godine, navodi AP.

Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama, vidi se kako Nadeždinove pristalice čekaju u redovima da daju potpis, i to ne samo u Moskvi i Sankt Peterburgu, već i u Krasnodaru na jugu, u Saratovu i Voronježu na jugozapadu, u Jekaterinburgu, iza Uralskih planina, i u dalekoistočnom gradu Jakutsku.

Nadeždinov tim navodi da je u Jakutsku do 400 ljudi dnevno odolevalo ekstremnoj hladnoći, čekajući u redu za potpis na minus 40 stepeni Celzijusa.

Putin, koji na izborima učestvuje kao nezavisni kandidat, a ne vladajuće Jedinstvene Rusije, prikupio je više od tri miliona potpisa podrške.

Nadeždin otvoreno poziva na okončanje rata protiv Ukrajine, na prekid mobilizacije ruskih muškaraca i na početak dijaloga sa Zapadom. Kritikovao je i represiju ruskih vlasti nad aktivistima koji se zalažu za prava LGBT populacije.

Dok je čekao u redu za potpis u Moskvi, 48-godišnji Kiril Savenkov rekao je za AP da podržava Nadeždina zbog njegovog stava o Ukrajini i mirovnim pregovorima.

Drugi su rekli da žele istinsku alternativu Putinu, za koga tvrde da je doveo zemlju u ćorsokak.

„Ekonomija je zaista u padu, ljudi postaju sve siromašniji, a cene rastu“, rekla je 21-godišnja Ana iz Sankt Peterburga, koja je odbila da kaže puno ime iz straha za sopstvenu bezbednost.

Opozicioni aktivista u egzilu Maksim Kac rekao je da Nadeždinova kandidatura, bez obzira na ishod, pokazuje da su priče o apatiji građana u Rusiji veoma daleko od stvarnosti.

„Ono što imamo nije građanska apatija, već građanska glad – ogroman skriveni potencijal“, ocenjuje Kac.

Nadeždin je stekao veći broj pristalica pošto su opozicioni lideri u inostranstvu, uključujući bivšeg tajkuna Mihaila Hodorkovskog, i pristalice zatvorenog protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog, pozvali Ruse da podrže bilo kog kandidata koji bi Putinu mogao da uzme deo glasova.

Neki analitičari navode da je rast podrške Nadeždinu iznenadio čak i Kremlj, iako je Putinov portparol Dmitrij Peskov juče kazao da ga „ne vide kao rivala“, navodi AP.

Politikološkinja Ekaterina Šulman, naučnica u Karnegi centru u Berlinu, rekla je da je Putinu za ubedljivu pobedu potreban masovan izlazak njegovih pristalica na izbore, ali i da oni koji mu se protive ostanu kod kuće, „bez tračka nade“.

Šulman ocenjuje da je Nadeždin priličan problem za Kremlj upravo zbog toga što donosi izvesnu nadu.

Pristalice Nadeždina, koje su u Moskvi i Sankt Peterburgu čekale u redu za potpis, rekle su za AP da im je to pružilo retku priliku da budu sa istomišljenicima koji žele drugačijeg lidera od Putina (71), koji Rusijom vlada 24 godine.

Ruska Centralna izborna komisija do sada je odobrila učešće tri kandidata, predložena od parlamentarnih stranaka koje podržavaju politiku Kremlja.

Među njima su Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije, Leonid Slucki iz nacionalističke Liberalno-demokratske partije i Vladislav Davankov iz Stranke novih ljudi. Haritonov je bio protivkandidat Putinu na izborima 2004. godine i zauzeo je drugo mesto, sa 13,7 odsto glasova.

Vlasti su u decembru zabranile učešće na izborima demokratski orijentisanoj novinarki Jekaterini Duncovoj, protivnici rata u Ukrajini, navodeći kao razlog tehničke greške u njenim dokumentima.