Hiljade migranata izmeštene sa ulica Pariza

Policijske snage zadužene za razbijanje demonstracija nadgledale su juče ujutru transport izbeglica autobusima u privremene smeštaje u zgrade škola na teritoriji Pariza.

Stotine izbeglica i migranata su u Port de la Šapelu, oblasti na severu Pariza, spavali pod nadvožnjacima i pored puta s gotovo nikakvim pristupom vodi, higijeni i hrani, nedaleko od novog humanitarnog centra za azilante, koji je otvoren u novembru.

Operacija njihovog iseljenja je počela u zoru i protekla je mirno, piše Gardijan. Grupe muškaraca i žena, iz, između ostalog, Avganistana i Eritreje, među kojima je bilo onih koji su od ličnih stvari imali samo mali ranac i plastične kese, odvezene su autobusima.

Humanitarni radnici su upozorili da je potrebno da Francuska uspostavi efikasnu dugoročnu strategiju za procesuiranje azilanata i obezbeđivanje njihovog smeštaja u prikladnim uslovima, umesto što u poslednjem trenutku sprovodi hitne mere. Veliki broj onih koji su spavali na pariskim ulicama svakog dana su stajali u redu ispred centra za azilante, ali su dobijali odgovore da je pun. Poslednjih nekoliko nedelja je više od hiljadu ljudi spavalo ispred azilantskog centra, a humanitarna udruženja su upozoravala da svake nedelje stigne još dve stotine.

Broj izbeglica i migranata koji spavaju na ulicama Pariza je porastao od kada je u oktobru zatvoren migrantski kamp u Kaleu na obali Lamanša u kojem je u lošim uslovima živelo na hiljade ljudi, nadajući se da će uspeti da kroz tunel dođu do Britanije.

Francuske vlasti su organizovale prevoz ljudi autobusima do privremenih lokacija u pariskom regionu, pretežno do zgrada škola, koje su prazne tokom raspusta. 

Dvadesetpetogodišnji student veterine koji je pobegao iz Somalije je rekao da je na ulicama Pariza proveo nedelju dana s veoma malo hrane i vode i bez ćebadi. U Pariz je došao iz Kalea, pošto je tamo neko vreme proveo u veoma lošim uslovima. „Iscrpljen sam od života na ulici. Nisam siguran gde nas danas vode. Samo želim da budem negde gde postoje prikladni uslovi za ljudska bića. Tako sam umoran i gladan, ali potrebno je strpljenje“, rekao je on.

Giljem Šer, koji predvodi program za hitne operacije za Ter Dazil, francusku nevladinu organizaciju koja radi sa azilantima, rekao je da „se broj ljudi koji pristiže u Francusku najverovatnije neće smanjivati ovog leta“. On je naglasio da mora da postoji trajan, stabilan i strateški plan za zbrinjavanje azilanata u Francuskoj, umesto aktuelnog „višeslojnog i kompleksnog“ sistema, koji je usredsređen na upravljanje krizom.

Korin Tor, koja predvodi operacije u Francuskoj za Lekare bez granica, rekla je da su se postojeće kožne infekcije kod ljudi koji su spavali na pariskim ulicama pogoršale zbog loših sanitarnih i higijenskih uslova. Ona je, međutim, istakla da je osip saniran kod sedam do osam odsto izbeglica i migranata, dodajući da nisu tačne glasine lokalnih stanovnika da ima epidemije. Tor je upozorila da je glavni problem mentalno stanje migranata i izbeglica nakon traume. „Većina tih ljudi je došla preko Libije. Mnogi su se susreli s nasiljem, torturom, nehumanim tretmanom, krijumčarima ljudi ili seksualnim nasiljem. O tome ne govorimo dovoljno i potrebno je da za to postoje bolje strukture“, rekla je Tor.

Novi predsednik Francuske Emanuel Makron je rekao na skupu u Versaju, gde su se ove nedelje okupili članovi oba doma Parlamenta, da želi da unapredi azilantski sistem, koji je kritikovan da je previše spor i neefikasan. Makron je rekao da želi „ljudskiji i pravičniji“ tretman prema zahtevima izbeglica za azil.