Prošlo je hiljadu dana rata u Ukrajini: „Ne paničite, mi smo jaki, mi smo spremni na sve, sve ćemo da ih potučemo“

Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden je dao dozvolu da se američke rakete koriste za napade na ciljeve dublje unutar Rusije, čime joj se ograničavaju opcije za izvođenje napada i snabdevanje frontova.

Međutim, vojni stručnjaci kažu, piše Rojters, da ovaj zaokret SAD neće biti dovoljan sam po sebi da se promeni kurs rata koji bukti već 33 meseca.

Osim toga, očekuje se još potencijalnih promena u stavu SAD prema sukobima u Ukrajini kada se Tramp bude zvanično vratio na vlast, budući da je u izbornoj kampanji rekao da će rat brzo završiti mada nije naveo na koj način to planira da učini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je objavio video-klip s dramatičnim momentima u ratu, uključujući njegov govor sa saopštenjem o početku invazije u kojem kaže: “Ne paničite, mi smo jaki, mi smo spremni na sve, sve ćemo da ih potučemo.“

Od početka sukoba život je izgubilo na hiljade Ukrajinaca, a više od šest miliona živi kao izbeglice u inostranstvu, te je broj stanovnika u zemlji opao za četvrtinu od kada je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na kopnu, moru i vazduhu, podseća Rojters.

Kako piše Dojče vele, prema podacima agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR, 6,7 miliona ukrajinskih izbeglica do sada je pronašlo utočište u drugim evropskim zemljama. Samo u prvoj polovini 2024. izbeglo je još 400.000. Četiri miliona ljudi još uvek je raseljeno unutar Ukrajine.

Od avgusta, 170.000 ljudi napustilo je svoje domove na istoku zemlje.

Humanitarna situacija u Ukrajini od početka rata dramatično se pogoršala.

Vojni gubici su katastrofalni iako su tačne cifre o broju stradalih u vojnim redovima i dalje drže u strogoj tajnosti. Na Zapadu se procenjuje na osnovu izveštaja obaveštajnih službi da je na obe strane na stotine hiljada vojnika ranjeno ili ubijeno.

Rat se odrazio na porodice širom Ukrajine gde su vojne sahrane česte u velikim gradovima i zabačenim selima, a ljudi su iscrpljeni besanim noćima, sirenama za vazdušnu opasnost i ogromnim stresom.

Prve godine invazije ukrajinski vojnici su istisnuli ruske snage iz predgrađa Kijeva i povratili dosta teritorije, ostvarivši iznenađujuće vojne uspehe u sukobima s brojnijim i bolje naoružanim neprijateljem.

Ali od tada, neprijatelji su se učvrstili u nemilosrdnom rovovskom ratu koji je gradove istočne Ukrajine pretvorio u prašinu. Ruske snage i dalje zauzimaju petinu Ukrajine i poslednjih godinu dana polako ali stabilno ostvaruju napredak, ukazuje Rojters.

Nakon brzog napredovanja ruske vojske, ukrajinske snage su uspele da potisnu ruske vojnike, posebno na severnoj granici. Na jugu je Ukrajina takođe potisnula rusku vojsku do iza Dnjepra, najveće reke u toj zemlji, podseća Dojče vele.

Prošlog leta ukrajinska vojska čak je pokrenula i uspešne kontranapade na ruskoj teritoriji u Kurskoj oblasti.

Međutim, veliki delovi istočne Ukrajine, posebno u oblastima Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona, ostaju pod ruskom kontrolom. Moskva je još u martu 2014. okupirala i anektirala poluostrvo Krim. Sve u svemu, za poslednje dve godine front jedva da se pomerio. To je rat iscrpljivanja.

Putin je danas potpisao i ažuriranu verziju nuklearne doktrine zemlje. Temeljno načelo doktrine je da je upotreba nuklearnog oružja krajnja mera za zaštitu suvereniteta zemlje.

Izmenjena doktrina proširuje raspon zemalja i vojnih saveza koji podležu nuklearnom odvraćanju, kao i popis vojnih pretnji kojima se tako treba suprotstaviti. Osim toga, piše RSE, u dokumentu se navodi da će Rusija sada svaki napad nenuklearne zemlje koju podržava nuklearna sila smatrati zajedničkim napadom. Takođe, Moskva zadržava pravo razmotriti nuklearni odgovor na napad konvencionalnim oružjem koji preti njenom suverenitetu.

Povratak Trampa, koji je kritikovao opseg američke pomoći, dovodi u pitanje ujedinjeni zapadni front protiv Putina, ali i povećava izglede za pregovore o okončanju borbi. Nije poznato da su takvi pregovori vođeni od prvih meseci rata, piše Rojters.

Osećaj eskalacije je opipljiv dok Moskva i Kijev pokušavaju da poboljšaju svoje pozicije na bojnom polju uoči bilo kakvih razgovora.

Već podstaknuta iranskim bespilotnim letelicama i severnokorejskim artiljerijskim granatama i balističkim projektilima, Rusija je sada rasporedila 11.000 severnokorejskih vojnika, za koje Kijev kaže da su se neki sukobili sa ukrajinskim snagama koje su zauzele deo ruske oblasti Kursk. Jedan visoki kijevski zvaničnik rekao je da Pjongjang ima kapacitet da pošalje 100.000 vojnika.

U međuvremenu, deo najboljih ukrajinskih vojnika pokušava da zadrži mali deo ruske teritorije koji je osvojen u avgustu kao moneta za pregovaranje.

Kijev je saopštio da je Rusija tamo nagomilala 50.000 vojnika dok Kremlj ostvaruje najbrže napretke od 2022. na istoku Ukrajine, a pojačava pritisak i na severoistoku i na jugoistoku.

Rusija je u nedelju izvela napad na ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu, ispalivši 120 raketa i 90 dronova u najintenzivnijem napadu od avgusta.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je prošle nedelje da Ukrajina mora da učini sve da okonča rat sledeće godine diplomatskim putem. Ali javno nije došlo do smanjenja jaza u pregovaračkim pozicijama neprijatelja.

Kijev je dugo zahtevao potpuno povlačenje ruskih snaga sa svih okupiranih teritorija i bezbednosne garancije Zapada, koje se mogu uporediti sa članstvom u sporazumu NATO o međusobnoj odbrani, kako bi sprečio buduće ruske napade.

Kremlj kaže da Ukrajina mora da odustane od svih ambicija da se pridruži NATO i da u potpunosti povuče svoje trupe iz regiona za koje Rusija tvrdi da je anektirala od početka svoje invazije.
Osim povratka Trampa, postoje i drugi znaci da se Zapad priprema za razgovore. Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je Putina u petak prvi put posle skoro dve godine.

Zelenski je rekao da je tim potezom smanjena izolacija ruskog lidera. Ne sme se ponoviti pregovarački proces koji je doveo do prekida vatre u ranijem sukobu pre deceniju, rekao je on. Ukrajina je posle tih razgovora ostala bez garancija za sprečavanje sveopšteg napada.

„Ono što nam treba je pravi mir.“