Hitna evakuacija u sedam oblasti Australije

Upozorenje „hitna evakuacija“ najvišeg, sedmog nivoa, izdato je za sedam područja, među kojima je priobalno odmaralište Nusa, 150 kilometara severno od Brizbejna, glavnog grada države Kvinslend.

Vatrogasna služba te države saopštila je da su uslovi veoma opasni i da vatrogasci možda uskoro neće moći za zaustave širenje požara, zbog čega bi životi mogli da budu ugroženi.

Širenju požara pogoduju ekstremno sušni vremenski uslovi u Novom Južnom Velsu i Kvinslendu, gde u nekim delovima kiša nije pala tri godine. U Sidneju, gde živi pet miliona ljudi, nadležni su apelovali na građane da ne izlaze napolje jer je grad prekrio „rizičan“ dim. Oko 600 škola i koledža širom zemlje je zatvoreno.

Vlasti su upozorile da će brojni požari koji besne u dve države i dalje predstavljati pretnju, uprkos tome što su „katastrofalni“ uslovi sada malo bolji.

Pedesetak kuća u Novom Južnom Velsu je uništeno ili oštećeno vatrom, ali srećom nije bilo stradalih, saopštili su zvaničnici. U jednom trenutku, požar je izbio i u predgrađu Sidneja, a vatra je juče nastavila da se širi i u Kvinslendu. Nivo opasnosti u Novom Južnom Velsu više nije „katastrofalan“, što je najviši nivo, ali vlasti su pozvale stanovnike da ostanu na oprezu.

„Najgori deo sezone (požara) je tek pred nama kako se bližimo letu“, upozorio je komesar Ruralne vatrogasne službe Novog Južnog Velsa Šejn Ficsimons.

U Kvinslendu je danas i dalje buktalo preko 60 šumskih požara usled visokih temperatura i snažnih vetrova. Jedan helikopter za gašenje požara se srušio zapadno od Brizbejna, ali pilot je preživeo uz manje povrede. Zvaničnici su upozorili da se ne očekuju kiše, što vatrogascima dodatno otežava posao.

U Novom Južnom Velsu je od septembra u požarima spaljeno oko 1,1 milion hektara zemlje. Najveći požari u ovoj državi kreću se od severne granice ka nacionalnom parku severno od Sidneja. Od petka je troje ljudi poginulo a oko 200 domova razoreno. Hitna intervencija je bila neophodna u severnom predgrađu Sidneja pošto se vatra približila na oko 15 kilometara od centra grada.

„Pred nama je dug put. Sigurno je da nećemo moći da izađemo na kraj sa svim požarima pre nego što krene sledeći talas nepovoljnog vremena. Nažalost, nema znatnijeg pomaka. Ne očekuje se kiša i imaćemo toplo i suvo vreme u narednim danima i sedmicama“, rekao je Ficsimons.

Australijska vlada je često izbegavala pitanja o tome da li su klimatske promene doprinele pojavi požara, što je izazvalo brojne kritike. Naučnici i stručnjaci upozoravaju da su sezone požara u Australiji postale duže i intenzivnije zbog klimatskih promena. Zvaničnici su potvrdili da su 2018. i 2017. bile treća i četvrta najtoplija godina zabeležena za redom, a prošle godine je zemlja doživela najtoplije leto ikad.

U izveštaju Zavoda za meteorologiju o klimatskom stanju 2018. navodi se da su klimatske promene dovele do povećanog broja slučajeva ekstremnih vrućina i do ozbiljnijeg stepena drugih prirodnih katastrofa, kao što je suša.

Čak i ako rast globalne temperature bude zadržan na dva stepena iznad preindustrijskog nivoa – što je granica određena u Pariskom klimatskom sporazumu, koji je 2015. potpisalo 188 zemalja – naučnici smatraju da se Australija suočava sa zabrinjavajuće visokim temperaturama, koje će predstavljati novu normalu. Prošlogodišnji izveštaj Ujedinjenih nacija upozorio je da Australija nedovoljno radi na pokušaju smanjivanja emisije ugljen-dioksida.