Pošto su sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija razmenili optužbe neoubičajene za to mesto i nezapamćene od vremena Hladnog rata, ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Barak Obama su, uglavnom, ostali na svojim protivrečnim stanovištima o sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, ali su se dogovorili da će najviši vojni rukovodioci dve zemlje raditi na postizanju taktičkog dogovora o borbi sa Islamskom državom, a kako bi se izbeglo da greškom bombarduju jedni druge umesto džihadiste. Komentator londonskog Independenta Robert Fisk procenjuje da će ofanziva ruskim oružjem ojačane sirijske vojske u cilju ponovnog osvajanja strateški i simbolički važne Palmire krenuti za tri nedelje. Registrovana je i nijansirana promena u američkom stavu: Barak Obama traži da Bašar Asad ode, ali ne isključuje više mogućnost da on bude deo privremenog rešenja.
Uz prisustvo sa svake strane po šest najbližih saradnika, dva predsednika su posle istupa sa govornice Generalne skupštine, razgovarala sat i po vremena – 45 minuta o Ukrajini i 45 minuta o Siriji, ali je sirijska tema i borba protiv Islamske države izazvala najveći interes.
Pošto su se administracije američkog i ruskog predsednika već ranije podžapale oko toga ko je koga molio da do njihovog susreta u Njujorku dodje, i najozbiljniji svetski mediji su neobično veliku pažnju posvetili jeziku znakova, pa je najpre primećeno da Putin nije prisustvovao govoru Obame pred Generalnom skupštinom, a nemački nedeljnik Špigl je, uz napomenu da su dva predsednika znala da će se mediji veoma posvetiti takvoj analizi, objavio seriju od 11 fotografija sa analizom držanja Obame i Putina.Nema spora da je stisak ruke bio hladan, ali koliko?, pita se Špigl. Analiza Putinovog smeška i Obaminih stisnutih usana potkrepljuje opšti zaključak da je Vladimir Putin istupom u Njujorku morao biti zadovoljan jer se bez Rusije rešenje sirijske krize više ne da zamisliti, a slamanje zapadne blokade do koga je u ponedeljak došlo „geostrateški pik njegovog predsednikovanja“, kako je rekao američki analitičar Ajan Bremer. Posle susreta, Putin se obratio novinarima ocenjujući razgovor , „korisnim, konstruktivnim i otvorenim“, ali uz napomenu da su odnosi između SAD i Rusije, izborom američke strane, na „dosta niskom nivou“. Barak Obama novinarima nije rekao ništa. Nemački Špigl ipak uzdržano optimistično zaključuje da je susretom dva predsednika „put za intenzivan diplomatski rad otvoren“.
Govoreći pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, ruski predsednik je najavio da će Rusija, kao predsedavajuća Savetom bezbednosti, sazvati zasedanje ministara inostranih poslova država 15 članica SB kako bi na njemu bila analizirana situacija na Bliskom istoku i konkretni ruski predlozi o stvaranju međunarodne koalicije za borbu sa ekstremizmom i terorizmom. To bi, prema ruskom predlogu, bila koalicija sa globalnim karakterom čije se delovanje ne bi ograničavalo samo na Siriju, Irak i Libiju, ali koja bi u svakom konkretnom slučaju za svoju intervenciju morala dobiti mandat UN i koja bi mogla da dejstvuje samo uz saglasnost ili preko vlade države na kojoj će se borba sa terorizmom odvijati.
Prema izveštajima ruskih medija, ovu inicijativu je odmah podržala Kina. Predstavnik Ministarstva inostranih poslova te zemlje Hun Lej je, kako prenosi TASS, izjavio: “ Mere borbe protiv terorizma mogu se preduzimati na osnovu Povelje UN i uz uvažavanje državnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti i Kina podržava aktivnosti Rusije u toj oblasti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
