Hoće li dolar prestati da bude glavna svetska valuta?

Iako sve te najave, koje se redovnoo pojavljuju u vreme ekonomske nesigurnosti, nalikuju jedna na drugu, svaka ima poneku zasebnost.

Ovog puta je to rat u Ukrajini, tačnije sankcije uvedene Rusiji.

Izbacivanje Rusije iz globalnih finansijskih tokova, isključivanje sisstema međunarodne finansijske komunikacije SWIFT, embargo na uvoz nafte i zamrzavanje većine deviznih rezervi te zemlje „poticaji“ su koji su doveli do toga da Rusija traži alternativu dolaru, u saradnji s drugim državama.

Hoće li jednoga dana druga valuta preuzeti primat od dolara, teško je znati.

Ali iako važnost dolara pada od 90-ih, on je još daleko najjača svetska valuta, najviše se koristi i najviše joj se veruje.

Druga najjača valuta na svetu, koja jedina ima šanse svrgnuti dolar s trona u ovoj deceniji, nije kineski yuan ni britanska funta, nego euro.

Usponu dolara kumovala je nužnost, pragmatizam, razvijenost finansijskog sektora u SAD-u, vojna moć SAD-a i poverenje u njegovu ekonomiju.

Trenutak kada je dolar postao glavna svetska valuta

Američki dolar je u punom smislu postao glavna svetska valuta nakon sporazuma iz Bretton Woodsa, dogovorenog 1944.

Njime je uspostavljen Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je trebao održavati stabilnost svetskog finansijskog sistema.

Uspostavljena je Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), deo Svjetske banke, da bi se poticala obnova ratom razrušene Evrope i podržao ekonomski razvoj.

Najvažniji rezultat sporazuma iz Bretton Woodsa je odluka da sve valute moraju imati dogovoreni tečaj prema dolaru i da se mogu zameniti za dolare po tom tečaju, a američki dolar će se moći menjati za zlato u odnosu 35 dolara za uncu zlata. Time je vrednost svake valute bila vezana za dolar, a dolar za zlato.

Pre toga je postojao tzv. „zlatni standard“, prema kojem je sav novac u nekoj državi imao pokriće u zlatu.

On je postojao od 70-ih godina 19. stoljeća (u Britanskom Carstvu još od 1816.) i zamenio je srebrni standard. Ali dolaskom Prvog svetskog rata postao je neodrživ i niko se kasnije nije zaista mogao vratiti na njega.

Zbog toga je sporazumom u Bretton Woodsu određeno da će samo dolar biti vezan za zlato, ali će sve ostale valute biti vezane za dolar prema određenom tečaju, čime su i one preko dolara bile vezane za zlato.

Razlog zbog kojeg je dolar izabran je taj što je SAD bio jedina visokorazvijena država u to vreme koja nije pretrpela velika razaranja u Drugom svetskom ratu.

Tako je američki dolar postao glavna svetska valuta.

Ukida se povezanost dolara sa zlatom

60-ih godina se pojavljuje problem i održavanje zamenjivosti dolara za zlato u odnosu 35 dolara za uncu zlata postaje nemoguće.

Prema dominantnom viđenju problema u to vreme, SAD je imao veliki trgovinski deficit i deficit plaćanja, a Evropa i Japan suficite, za što je bilo odgovorno upravo fiksiranje tečaja dolara za zlato.

Predsednik SAD-a Ričard Nikson je ukinuo sistem konvertibilnosti dolara za zlato uspostavljen sustavom iz Bretton Woodsa.

Jednostavno je postao neodrživ, uprkos tome što su ga predsednici Džon F. Kenedi i Lindon Džonson raznim politikama pokušali spasiti.

„Moramo stvoriti više i bolje poslove, moramo zaustaviti rast troškova života, moramo zaštititi dolar od napada međunarodnih novčanih špekulanata.“

Da bi se postigla prva dva cilja, predloženo je smanjenje poreza te 90-dnevno zamrzavanje cena i plaća, a da bi se postigao treći, ukinuta je konvertibilnost dolara za zlato.

Što je petrodolar?

70-ih je nastao i termin „petrodolari“, kojim se pokušava opisati međuzavisnot zemalja izvoznica nafte i SAD-a.

Ta povezanost se našla pod povećalom u vreme Prva naftne krize radnih 70-ih, u vreme naglog rasta cena nafte.

Naftom se gotovo isključivo trguje u dolarima, što održava primat dolara kao glavne svjetske valute. Države izvoznice nafte zbog visoke cene imaju višak dolara, koji ne mogu sasvim investirati u vlastitu ekonomiju.

Države uvoznice nafte doživljavaju odliv dolara, što je posebno problem za siromašne zemlje koje trebaju dolare da bi uvozile industrijske proizvode.

Odliv dolara iz tih zemalja im efektivno poskupljuje uvoz zbog pada tečaja nacionalne valute prema dolaru i dobijaju manje dolara za izvoz svojih proizvoda.

Na kraju ne mogu platiti skupu naftu pa se zadužuju u dolarima kod finansijskih institucija i drugih država.

Bogate izvoznice nafte višak dolara koji ostvaruju izvozom skupe nafte investiraju u dionice, banke i državni dug.

Siromašne države moraju izdati obveznice, tj. zadužiti se u dolarima, da bi platile uvoz skupe nafte kojom se trguje u dolarima, a te dolare će im dati banke, fondovi i druge finansijske institucije u koje su dolare uložile zemlje izvoznice nafte.

To je među ostalom dovelo do problema s otplatom duga Meksika, Argentine i drugih zemalja Latinske Amerike u prvoj polovini 80-ih.

U slučaju SAD-a, izvoznice nafte kupovale su državni dug SAD-a, ulagale u banke, deonice i fondove.

Bogate države, banke i fondovi iz bogatih država su dolare koje su zemlje izvoznice nafte u njih investirale, a ostvarene trgovinom naftom po visokim cenama, posuđivale siromašnim državama.

Kako se trgovina naftom odvija u dolarima, dolari su i investirani u finansijske institucije, a ti isti dolari su kasnije posuđivani siromašnim državama da bi mogle vratiti stare dugove i platiti uvoz nafte i proizvoda iz SAD-a i Europe.

To dodatno utvrđuje poziciju dolara kao glavne svetske valute.

Snaga dolara je utemeljena na vojnoj, ekonomskoj i političkoj moći SAD-a

Ipak, u temeljima dominacije dolara kao svetske valute se krije činjenica da za njegovu vrednost garantuje SAD, vojno najmoćnija i ekonomski najsnažnija država na svetu.

Zlatni standard, u kojem je vrednost novca bila podržana zlatom, ukinut je pre Prvog svjetskog rata.

Sporazum iz Bretton Woodsa, u kojem je vrednost dolara pokrivena zlatom, ukinut je 1971. jer je postao neodrživ.

Od tada je na snazi dolar kao fiat novac, čija vrednost nije pokrivena zlatom (ili srebrom), nego čistim obećanjem države da ima određenu vrednost.

Samim time je logično da će država koja uživa najveće globalno poverenje ujedno imati i valutu kojoj se najviše veruje.

Najveća konkurencija ekonomskoj moći Amerike je Kina

Još od početka 20. veka je najvećih deset kompanija na svetu po tržišnoj vrednosti uglavnom iz SAD-a, kao i većina od najvećih 500 kompanija na svetu.

Kompanije iz drugih delova sveta, poput Evrope, Japana i Kine su se često pojavljivale među najvećih deset, ali bi brzo ispale iz tog ekskluzivnog kluba.

Samo su kompanije iz SAD-a konstantno među deset najvećih na svetu, a kompanije iz ostalih država su samo privremeni gosti te liste.

Poslednjih godina je Kina najveća konkurencija ekonomskoj moći SAD-a, iz koje i proizlazi pozicija dolara kao glavne svetske valute.

Danas je prema ukupnim prihodima više kompanija iz Kine na listi 500 najvećih na svetu nego SAD-a. Ali prema ukupnoj vrednosti još uvek dominiraju kompanije iz SAD-a.

Ekonomska moć zemlje je povezana sa snagom njene valute, jer u današnjem sistemu fiat novca jedina garancija vrednosti novca dolazi od države koja ga izdaje, pošto ni jedna valuta danas nije „pokrivena“ zlatom.

Dolar je daleko najjača svjetska valuta, jedina konkurencija je evro

Uprkos tome što mnogi priželjkuju, dolar je još uvek daleko od toga da izgubi poziciju glavne svetske valute.

Prema podacima MMF-a, američki dolar je najpopularnija rezervna valuta, s udelom od 59 posto ukupnih rezervi središnjih banaka država sveta.

Doduše, taj postotak je u padu od 1999., kada je 71 posto svetskih rezervi bilo u dolarima. Pad od 12 posto nije mali, ali se više radi o tome da su središnje banke diversificirale svoje međunarodne rezerve, a ne o tome da neka valuta preuzima ulogu SAD-a.

Jedina valuta koja je u poziciji da to napravi nije kineski juan, japanski jen ili britanska funta, nego evro. 19.77 posto iznosi udio evra u međunarodnim rezervama, 5.18 japanskog jena, 4.88 britanske funte i samo 2.88 kineskog juana.

Dominacija dolara je neupitna.

Gotovo polovinaa prekograničnih bankovnih zajmova provedena je u dolarima, samo trećina u evrima, a zajmovi u drugim valutama predstavljaju manje od 20 posto.

U međunarodnim plaćanjima se 40 posto transakcija po vrednosti obavlja u dolarima, 37 posto u evrima, 5.89 posto u funti, a u kineskom juanu manje od 3 posto.

Gotovo 90 posto trgovanja stranim valutama uključuje dolar na jednoj strani transakcije.

Sve ostale valute osim dolara i eura su praktično beznačajne

Jednostavno rečeno, svetska ekonomija je pokretana dolarima, s mešavinom eura. Sve ostale valute su skoro pa beznačajne.

Jedina konkurencija dolaru, za sada, je evro.

Iako zadnjih godina većina popularnih komentatora spominje kinesku nacionalnu valutu kao alternativu dolaru, činjenica je da najveću šansu za to da preuzme funkciju dolara ima evro.

Kineski juan ima bitna ograničenja, u vidu toga da su kineska finansijska tržišta relativno nerazvijena u odnosu na ona u SAD-u, i da nije savršeno konvertibilan.

Pozicija dolara kao glavne svetske valute, rezervne valute i najkorištenije valute na svetu je za dogledno vreme osigurana.