Hoće li Iran uskoro napraviti atomsku bombu?

Da li iranski nuklearni program ipak služi u vojne svrhe? Tu pretpostavku sugeriše izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koji je prošle nedelje predstavljen u Beču. Prema tom izveštaju, Iran je nastavio da obogaćuje uranijum znatno iznad granica dogovorenih u nuklearnom sporazumu iz 2015. Od avgusta se iranske zalihe procenjuju na 3.940 kilograma, preko 19 puta više od ugovorenog ograničenja, navodi se u izveštaju, prenosi Dojče vele.

Agencija saopštava da „ne može da garantuje da će iranski nuklearni program biti isključivo miroljubiv“. Navodi se i da nije bilo „nikakvog napretka“ u pogledu toga da li su nuklearni materijali dostupni na neprijavljenim mestima. Šef IAEA Rafael Grosi izražava u izveštaju „sve veću zabrinutost“, poziva Iran da „poštuje svoje zakonske obveze“ i poziva na saradnju, što je pre moguće.

U drugom izveštaju, IAEA takođe žali zbog odluke Irana iz juna da ukloni 27 nadzornih kamera postavljenih kako bi omogućile inspektorima te organizacije da prate aktivnosti u nuklearnim postrojenjima. Uklanjanje kamera imalo je „štetne posledice na sposobnost Agencije da obezbedi miroljubivu prirodu iranskog nuklearnog programa“, navodi IAEA.

Istovremeno, s ograničavanjem pristupa IAEA, Iran je poslednjih meseci nastavio da gomila obogaćeni uranijum. Diplomatski krugovi u Beču, gde je i sedište IAEA, navode da će Iranu, s obzirom na napredak u obogaćivanju uranijuma, verovatno biti potrebno „tri do četiri nedelje“ da dosegne količinu potrebnu za nuklearno oružje.

Iran još daleko od nuklearne bombe

To međutim ne znači da Iran u ovom trenutku poseduje nuklearnu bombu. Obogaćeni uranijum dovoljan je za izradu jedne , a ne za seriju, kaže politikolog iranskog porekla Mohamadbager Forug s Nemačkog instituta za globalne i prostorne studije (GIGA) iz Hamburga. „Jedna bomba nema vojnog smisla. Nuklearne države u svetu ne oslanjaju se na samo jednu bombu, jer se njom ne može ratovati. Jedna jedina bomba je nedovoljna ako pretpostavite da druge države imaju mnogo veću količinu koju bi mogle upotrebe“, ukazuje Forug za DW.

Ima još razloga zbog kojih je Iran daleko od operativne bombe, ukazuje Forug. Na primer, Iran trenutno nema tehnologiju potrebnu za detonaciju nuklearne bombe. „Istorija nuklearnih država pokazala je da su potrebne godine da se zaista napravi bomba od materijala koji može da nosi nuklearno oružje. U tom smislu, IAEA jeste ukazala na ozbiljnost situacije, ali iz toga ne bi trebalo zaključiti da je Iran na ivici da dobije atomsku bombu.“

Politikolog Oliver Majer s Hamburškog instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku, smatra da je zabrinjavajuće to što Iran raspolaže sa sve više i više veoma obogaćenog materijala za fisiju – više nego što je dozvoljeno nuklearnim sporazumom. Osim toga, ta zemlja je neko vreme imala reaktor na tešku vodu koji je takođe mogao da proizvodi i plutonijum. „Ali taj put je trenutno zatvoren“, kaže Majer za DW.

„Sva ograničenja premašena“

Iran, međutim, ima centrifuge koje su modernije nego što je to dozvoljeno Zajedničkim sveobuhvatnim planom delovanja (JSPOA), kako se zvanično naziva nuklearni sporazum između Teherana i međunarodne zajednice. Isto važi i za stepen obogaćivanja i količinu uranijuma.

„Iran jeste radio i na tome. Takođe je očigledno bilo da se sprovode istraživanja o proizvodnji bojevih glava za projektile. Međutim, od 2009. nije bilo dokaza da je to istraživanje nastavljeno“, navodi se u izveštaju IAEA.

„Mnogo pitanja bez odgovora“

Zašto Iran uopšte obogaćuje uranijum do te mere? „Vlada u Teheranu želi da poveća politički pritisak“, smatra Mohamadbager Forug. Iz iranske perspektive, sporazumi koji su postignuti su zastareli nakon što su se SAD jednostrano povukle iz njih 2018, u vreme Trampove administracije. „Obogaćivanje uranijuma pre svega je način da se SAD i drugi akteri nateraju na potpisivanje sporazuma o kojem se sada pregovara u Beču.“

S druge strane, približavaju se i izbori za Kongres u Sjedinjenim Državama. „Ne može se isključiti mogućnost da će demokrate predvođene predsednikom Bajdenom izgubiti većinu u Kongresu. U tom slučaju, potpisivanje sporazuma je prilično malo verovatno. Iran vrši pritisak i zbog toga“, kaže Forug i naglašava da je Teheranu veoma važno da okonča nametnute sankcije.

Oliver Majer smatra, međutim, da upravo Iran stoji na putu napretku u pregovorima. Dijalog otežava činjenica da su inspektorima IAEA mogućnosti za kontrolu ograničene. „Zato je IAEA sada jasnije stavila do znanja da sporazum o obnovi JCPOA zahteva dodatne mere kako bi bolje mogao da se prati iranski nuklearni program. Mnogo je pitanja bez odgovora i zato je važno što brže ih razjasniti“, zaključuje Majer.