Hoće li Kašogijeva krv spasiti jemensku decu

U toj zemlji su koalicione snage predvođene Saudijskom Arabijom ubile desetine hiljada ljudi,“ kazao je novinarima iz Srbije, u avgustu 2017. u Teheranu direktor Iranskog Instituta za kulturu i štampu M. T. Roghaniha.

Više od godinu dana kasnije, ratni okršaji u Jemenu su uveliko pojačani i prerasli u haos sukoba i protivnika koje je teško nabrojati i protumačiti. Povremeni ratovi u pojedinim delovima Jemena traju od ranih 1960-ih, no samo od marta 2015, kada je međunarodna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom počela bombardovanje severozapada Jemena kojim vlada pobunjenički pokret Huti, život je izgubilo, prema različitim procenama, između 10.000 i 55.000 ljudi. Ujedinjene nacije procenjuju da je pomoć u hrani potrebna za 22 miliona žitelja u državi od 29 miliona.

U Jemenu besne najmanje tri rata. Sjedinjene Države predvode rat protiv terorističkih Al Kaide i tzv. Islamske Države (IS); Vojna intervencija međunarodne koalicije osam država iz regiona protiv Hutija i za povratak vlade predsednika Abdu Rabu Mansur Hadija koju priznaju UN, je, takođe, posredno obračunavanje Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) sa Iranom. U trećem, zbrkanom i višestranom građanskom ratu se obračunavaju svi sa svima – Huti sa vladom Jemena koju su potisli iz glavnog grada Sane; separatistički pokret iz nekada samostalne države Južni Jemen; snage koje posredno podržavaju UAE; i različite milicije – plemenske, verske, lokalne ili kriminalne.

U Kuvajtu je ranije ove godine Saad Ali Mohamad, glavni urednik Kuvajtske novinske agencije (KUNA), jednog od najcenjenijih novinskih medija u regionu, rekao za Danas da ta država, kao deo koalicije, „naravno želi da vidi kraj onome što se događa u Jemenu. Kuvajt želi da Iran prestane da se meša u unutrašnja pitanja Jemena. Kuvajt bi voleo da vidi legitimno izabranu vladu koja stoluje u Jemenu i odatle, a ne iz inostranstva, vlada zemljom“.

U međuvremenu je ratovima razoreni Jemen postao „pravi pakao“ za decu, izjavio je Gert Kapeler, regionalni direktor u Fondu za decu UN (UNICEF). U najsiromašnijoj arapskoj zemlji godišnje umre od akutne neuhranjenosti i lako izlečivih bolesti 30.000 dece, jedno na 10 minuta. Prema UNICEF-u, 1,8 miliona jemenske dece mlađe od pet godina pati od akutne neuhranjenosti, a životno je ugroženo 400.000. Povrh toga, preko 6.000 dece je ubijeno ili pretrpelo teške povrede u borbama od 2015.

Kapeler je rekao da deca čine više od polovine od preko 14 miliona osoba kojima preti ozbiljna opasnost od gladi. „Okončanje ratnih sukoba nije dovoljno,“ rekao je direktor u UNICEF jer to neće spasiti život svih ugroženih mališana. On smatra da je pronalaženje rešenja u narednih 30 dana „kritično“ za poboljšanje dostave pomoći i spašavanje života.

Kapelar se pridružio zahtevima iz međunarodne zajednice da tokom novembra u Švedskoj budu pod okriljem UN obnovljeni pregovori jemenske vlade predsednika Hadiju koji živi u izgnanstvu u saudijskom glavnom gradu Rijadu i međunarodne koalicije sa jedne, te Hutija sa druge strane. Vlada u izgnanstvu je brzo prihvatila poziv, kao i Huti, prema informaciji Sinhua.

Prethodno su iznenada američki državni sekretar Majk Pompeo i sekretar za odbranu DŽejms Matis pozvali na okončanje ratnih sukoba, uključujući vazdušne napade koalicionih snaga. SAD su sa Velikom Britanijom dva najveća snabdevača oružjem saudijske vladarske kuće Sauda.

„Jemen je pretrpeo više problema nego što ijedna zemlja može da podnese“, kazao je sekretar Matis. „Dugoročnije rešenje – pod tim mislim narednih 30 dana – želimo da vidimo sve za pregovaračkim stolom, posle primirja i povlačenja sa granice,“ rekao je Matis.

Novi prostor diplomatama za delovanje je izgleda otvorilo i grozno ubistvo saudijskog novinara DŽamala Kašogija u koje je navodno umešan princ Mohamed bin Salman. To je oslabilo princa koji je kao ministar odbrane glavni pokretač intervencije u Jemenu.

Postoji „zajednička crta zloupotrebe vlasti“ u sudbini Kašogija i miliona ljudi u opasnosti u Jemenu, kazao je predsednik Međunarodnog crvenog krsta Dejvid Miliband, bivši britanski ministar spoljnih poslova. Kašogi je, pak, u jednom od poslednjih članaka za Vašington post promenio svoj stav i kritikovao saudijsku intervenciju u Jemenu.

Dok traje traganje za Kašogijevim telom postoji nada da će okončanje izgladnjivanja Jemena, biti najveće novinarovo nasleđe. Autor u iranskom listu Hambeli se upitao da li će „Kašogijeva krv“ spasiti jemensku decu koja nestaju jedno za drugim.