Hoće li Kina ikada postati bogata?

Bez obzira na to hoće li druga najveća svjetska ekonomija napredovati po stopi od 3-4 odsto godišnje ili flertovati, kao što neki ekonomisti očekuju, s japanskim “izgubljenim decenijama” stagnacije, izgleda da će razočarati svoje vođe, mlade ljude i veliki deo sveta. Donositelji odluka su se nadali da će se smanjiti jaz u razvoju Kine u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Mladi Kinezi su išli na univerzitete kako bi se školovali za poslove u razvijenim ekonomijama. Afrika i Latinska Amerika računaju na Kinu kao kupca njihove sirovine.

“Malo je verovatno da će kineska ekonomija u narednoj deceniju ili dvije nadmašiti ekonomiju Sjedinjenih Američkih Država”, rekao je Dezmond Lahman, viši saradnik Američkog instituta za preduzetništvo. On očekuje usporavanje rasta na tri odsto, što će se “osetiti kao ekonomska recesija” kad je stopa nezaposlenosti mladih već iznad 20 odsto. „To nije dobro ni za ostatak svetske ekonomije“, dodao je.

Kada je Japan započeo stagnaciju 1990-ih, već je premašio prosječni BDP po stanovniku visokorazvijenih ekonomija i približavao se nivou Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, Kina je tek iznad srednje tačke za zemlje sa prosečnim prihodima.

Rast u drugom tromjesečju od 6,3 odsto nije oduševio, s obzirom na nisku osnovicu uzrokovanu zaključavanjima zbog kovida-19 prošle godine, što povećava pritisak na kineske čelnike koji bi trebalo da se sastanu ovog mjeseca kako bi raspravljali o kratkoročnom podsticaju i dugoročnim rješenjima. Podaci od aprila do juna projektuju očekivani rast za 2023. godinu na otprilike pet odsto, sa sporijim stopama nakon toga.

Ali prosečni godišnji rast Kine iznosio je oko sedam odsto prošle decenije i više od deset odsto 2000-ih.

Ekonomisti više ne pripisuju slabu potrošnju domaćinstava i ulaganja u privatni sektor posledicama pandemije, već govore o strukturalnim problemima. To uključuje pucanje mehura u sektoru nekretnina koji čini četvrtinu proizvodnje i jedna je od najdubljih neravnoteža između investicija i potrošnje, zatim planinu dugova lokalnih vlasti, te čvrsti stisak Komunističke partije nad društvom, uključujući privatne kompanije.

Radna snaga i potrošačka baza Kine smanjuju se, dok se broj penzionera povećava.

„Demografski problem, žestok pad u sektoru nekretnina, teško opterećenje dugom lokalnih vlasti, pesimizam privatnog sektora, kao i napetosti između Kine i Sjedinjenih Američkih Država ne dopuštaju nam da gledamo s optimizmom prema srednjoročnom i dugoročnom rastu”, rekao je Vang Jun, glavni ekonomista u Huatai Asset Managementu.

Državna komisija za razvoj i reformu Kine (NDRC) nije odgovorila na Rojtersova pitanja o izgledima rasta, strukturalnim slabostima i planovima reformi.

Gde je izlaz

Šef NDRC-a, Ženg Šandžie, u članku od 4. jula u službenom časopisu “Qiushi”, napravio je retku referencu na zamku srednje klase, rekavši da Kina treba da “ubrza izgradnju modernog industrijskog sistema” kako bi je izbegla.

Komentarisao je borbu razvijajućih zemalja za prelaz sa nivoa srednjeg dohotka na visoki dohodak zbog rastućih troškova i opadajuće konkurentnosti.

Ekonomisti navode talase Kine kao dokaz napretka, ali veći do njenog industrijskog kompleksa ne obnavlja se jednakom brzinom. Inostrane prodaje automobila čine samo 1,7 odsto izvoza.

“Mnogi posmatrači će pogledati neke od kompanija i reći da Kina može da stvori sve te fantastične proizvode, tako da bi budućnost trebalo da bude svetla. Moje pitanje je: Imamo li dovoljno tih kompanija?” rekao je Ričard Koo, glavni ekonomista u istraživačkom institutu “Nomura”.

Donositelji odluka su rekli da žele da potrošnja domaćinstva podstakne rast, ali nisu dali naznaku konkretnih koraka.

Huan Orts, ekonomista za Kinu u “Fathom Consultingu”, rekao je da podsticanje potrošačke potražnje može preusmeriti resurse iz podrške proizvođačima koji izvoze, što delimično objašnjava oklevanje prema takvim reformama.

“Ne mislimo da će vlasti krenuti tim putem”, rekao je Orts, opisujući ga kao “put izlaska” iz ekonomske stagnacije.

Umjesto toga, Kina je krenula drugim smerom.

“Zajednički prosperitet” predsednika Si Đinpinga, protiv nejednakosti, podstakao je smanjenje plata u finansijskom i drugim sektorima. Loše gradske finansije dovele su do smanjenja plata državnim službenicima, čime se podstiče spirala deflacije.

Žao, menadžerka u banci sa sedištem u Pekingu, osjća da nikada neće postati bogata, njeni prihodi ostaju nepromenjeni uprkos nekoliko unapređenja. Umesto da naporno radi, kaže da planira da ide u penziju u svojim četrdesetima u manji, jeftiniji gradu.

“Propustila sam zlatno doba za banke”, rekla je Žao pod uslovom delimične anonimnosti jer nije ovlašćena govoriti s medijima.

Mnogi ekonomisti su pozvali na bolju javnu zdravstvenu zaštitu, veće penzije i naknade za nezaposlenost i druge temeljne elemente sigurnosne mreže kako bi se potrošači osećali sigurnije i manje štedili.

Savetnik središnje banke Cai Fang pozvao je ovog meseca na podsticanje potrošnje, uključujući promjene u kineskim dozvolama za boravak, zbog kojih je uskraćena javna usluga milionima ruralnih migranata u gradovima u kojima rade.

Žu Ning, zamenik dekana Šangajske napredne škole za finansije, rekao je da bi poboljšanje socijalne pomoći moglo učiniti stope rasta od 3-4 odsto održivijima.

„Poslednja prilika“

Koo je rekao da su problemi Kine izazovniji od problema s kojima se suočio Japan pre generacije, dajući donositeljima odluka prostor za greške ako iskoriste “poslednju priliku” da dostignu životne standarde razvijenih zemalja.

Prema njegovoj proceni, Kina ima “bilansnu recesiju”, gde potrošači i kompanije vraćaju dugove umesto da se zadužuju i ulažu.

To, rekao je, upućuje na to kako depresije počinju i jedini lek je “brz, znatan i trajan” fiskalni podsticaj, što nije verovatno s obzirom na zabrinutosti Kine zbog dugova.

Osim toga, rekao je da podsticaji moraju biti produktivni i da ih treba nadopuniti promenama koje će omogućiti privatnom sektoru da izađe iz senke države, uključujući bolje odnose s izvorištima stranih investicija.

Ali, Kina bi morala da promeni smer.

Investicije u infrastrukturu u poslednjih nekoliko godina generisale su više dugova nego rasta.

Dok glavne ekonomije pokušavaju da smanje zavisnost od Kine, Peking ostaje zarobljen u trgovinskim bitkama, najnovijim u vezi s metalima koji se koriste u poluprovodnicima.

“Svaki put kad SAD najavi neku politiku protiv Kine, kineska vlada predstavi ekvivalentnu. Ali Amerikanci nisu u zamci srednje klase. Kina jeste”, rekao je Koo.

“Ako kineski ljudi ne ostvare svoje kineske snove, možda ćete imati 1,4 milijarde ne baš sretnih ljudi tamo, što bi moglo biti prilično destabilizujuće”.