Hoće li Obama osujetiti republikance

Sadašnji, Donald Tramp, po svaku cenu se bori da njegova partija zadrži kontrolu u Kongresu. Ali, obuzet je i borbom sa svojim prethodnikom Barakom Obamom, koji nastoji da očuva svoje nasleđe.

Na 750 kilometara razdaljine, Tramp, 45. predsednik SAD i Obama, 44. predsednik prisustvovali su predizbornim skupovima na kojima su izneli dijametralno suprotne sadržaje i vizije, prenosi Gardijan. Tramp se obratio masi u Makonu, u DŽordžiji, kada je, kako prenose mediji, predstavio njemu svojstvenu distopiju Amerike prepunjenu „kriminalnim“ strancima i „radikalnim socijalistima“. Okomio se, navode mediji u SAD, na Stejsi Adams, demokratu i prvu crnu ženu koja se bori da postane guvernerka. „Kandidovali ste Stejsi koja DŽordžiju želi da pretvori u Venecuelu“, kazao je Tramp. Stejsi Adams, dodao je, „želi da pretvori vašu divnu zemlju u veliko svetilište za kriminalne strance, dovodeći nevine džordžijske porodice na milost i nemilost teških kriminalaca i predatora“.

Obama je bio u Indijani, gde je govorio o egzistencijalnim pretnjama koje dolaze od njegovog naslednika. Ne pominjući Trampa po imenu, postavio je sliku današnje politike koja je u njegovo vreme podjednako bila distopijska, iako se za Obamu, saglasni su analitičari, ne može reći da je imao problema sa laganjem niti sa igranjem sa strahovima ljudi.

„Kakvu politiku mi danas želimo“, upitao je Obama demokrate u državi gde se senator DŽo Doneli bori za reizbor. „Ono što nismo viđali ranije, barem se ja ne sećam, jeste da sada imamo političare koji besramno lažu. Samo izmišljaju stvari“. Dok je Obama govorio, glas mu je, prenose mediji, zvučao pomalo promuklo, a pričao je sa strašću predsednika čije je nasleđe dovedeno u pitanje – klimatske promene, imigraciona pitanja, redistribucija naknada…

Obama se podsmevao Trampovim nastupima u poslednjim danima kampanje, a u vezi sa karavanom migranata iz Centralne Amerike koji prolaze opasan put do američke granice. „Dve nedelje pred izbore on nam govori da je najveća pretnja Amerike gomila siromašnih, gladnih izbeglica 1000 milja daleko od nas“. Kako je dodao, „ponekad ove taktike plaše ljude i čine stvari još gorim“. Današnji izbori za Obamu su borba za budućnost demokratije. „Mora biti posledica kada se ljudima ne govori istina. Kada reči prestanu da imaju značenje, kada ljudi lažu bez pardona, demokratija ne funkcioniše. Ništa ne funkcioniše. Društvo ne funkcioniše ako nema posledica“.

Uprkos suprotnim pristupima, Tramp i Obama, ocenjuje se, dele istu poruku – „Amerika je na prekretnici, karakter naše zemlje nije na biračkom papiru“, kazao je Obama. Istu ideju Tramp je sročio: „izbori će odrediti da li ćemo nastavi stazom već izgrađene izuzetne perspektive ili ćemo dozvoliti radikalnim demokratama da preuzmu našu budućnost.“

Ako je biračko telo indikator, njihove poruke čini se već funkcionišu. Otprilike 33 miliona birača već su glasali na prevremenom glasanju, što je mnogo veći procenat nego pre četiri godine. Izlaznost je, bar za sada, na putu da bude najveća na srednjoročnim izborima za više od 50 godina.

Kada se birališta otvore danas obe glavne partije imaju mnogo i da dobiju i izgube. Budući da se bira 435 predstavnika u Predstavničkom domu, demokrate su u dobroj poziciji da osvoje 23 mesta neophodna da povrate kontrolu nad ovim domom Kongresa te tako „ometu“ Trampove ambicije. Mnogo jači izazov za demokrate jeste Senat, gde je 26 demokratskih mesta u igri u poređenju sa samo devet republikanskih.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja ukazuju da demokrate imaju značajnu prednost iako, nakon grešaka iz 2016. i loših procena, treba biti obazriv u predviđanjima. Istraživanje Vol strit žurnala pokazalo je da demokrate vode za sedam procenata u pogledu želja ispitanika ko bi trebalo da kontroliše Kongres. Trampova niska popularnost, prema Si-En-Enu 44 odsto – i dalje je nepoznanica kao faktor. Obama je 2010. imao stopu popularnosti 46 odsto, kada je izgubio 63 mesta u Predstavničkom domu.