Hoće li Orbana „smiriti“ novac?

Sledećeg dana, ministri se okupljaju kako bi se eventualno dogovorili oko nekoliko istorijskih odluka koje se odnose na proširenje EU. Ali, verovatno ništa neće biti rešeno pre nego što lideri dođu u glavni grad Unije na godišnji predbožićni samit 14. i 15. decembra. Zvaničnici već sada upozoravaju da će raditi celu noć između 14. i 15. i da ima toliko pitanja oko kojih se treba dogovoriti da bi se sastanak mogao preliti na vikend, 16. decembar.

Iako je pronalaženje načina da se Moldaviji, Ukrajini i eventualno Bosni i Hercegovini da zeleno svetlo da uskoro počnu pregovore o pridruživanju EU jedno od najtežih pitanja, postoje i druge stvari koje treba rešiti pre zimskih praznika. Već pomenuti paket sankcija mogao bi biti okončan za ovim stolom, kao i finansiranje Ukrajine za naredne tri godine i isporuke oružja napadnutoj državi.

A u centru većine ovih odluka stoji Mađarska, ali ne sa sposobnom sporednom glumačkom ekipom.

Odmrzavanje Budimpešte

Kao i uvek kada je EU u pitanju, mnogo toga se može razrešiti uz pomoć novca. Možda čak i ove godine. Evropska komisija bi mogla dati zeleno svetlo za deblokiranje između 10 i 13 milijardi evra za Mađarsku pre samita EU, koje je Brisel blokirao zbog zabrinutosti za vladavinu prava u toj srednjoevropskoj zemlji.

Neke mađarske reforme pravosuđa koje su preduzete poslednjih sedmica mogle bi biti dovoljne da Mađarska počne primati novac, čije će uplate biti raspoređene na period od sedam godina.

Iako je ovo mnogo, još ostaje zamrznuto nekih devet milijardi evra koje će Budimpešta verovatno izgubiti, jer će morati da se pridržava „ideoloških“ reformi u oblastima kao što su akademske slobode, LGBTQ prava i migracije, nešto što aktuelna mađarska vlada verovatno neće učiniti.

Ali, veće je pitanje da li je samo novac dovoljan da se mađarski premijer Viktor Orban pokrene. To je bio slučaj prethodnih godina dok je Mađar mahao raznim pitanjima vezanim za ruske sankcije ili napredovanje Kijeva prema EU nakon što je osigurao sredstva za Mađarsku.

Nekoliko EU diplomata smatra da su ovoga puta stvari drugačije.

Za početak, mađarska ekonomija ponovo raste nakon nekoliko godina kontrakcije. Ali, ističu i da je mađarski otpor po raznim dosijeima sada više ideološki i lični. Neki se pozivaju na njegovu, navodno, intenzivnu ličnu nesklonost ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, koji ga je u više navrata javno kritikovao, i veruju da se želi osvetiti tako što će Kijevu pokvariti što je više moguće. Ali postoji i ideološki argument koji mnogi iznose. U toj, Orban osjeća da se pesak pomera i u EU i preko Atlantika kada je u pitanju podrška Ukrajini.

Deblokada Ukrajine

Poljoprivrednici u zemljama EU-a koje graniče s Ukrajinom već više od godinu dana se žale da ih potkopava prenatrpanost ukrajinskim poljoprivrednim proizvodima. I sada vozači kamiona, posebno ali ne samo u Poljskoj, blokiraju ukrajinske granice delimično ili u celosti i, tvrdeći da nije pošteno da ukrajinski prevoznici kompariraju nižim cenama u prevozu robe i unutar Evropske unije, a ne samo između bloka i Ukrajine. Zatim, naravno, tu su parlamentarne pobede ove jeseni i u Holandiji i u Slovačkoj, gde se oba pobednika zalažu za obustavu isporuke oružja Ukrajini, a slični osećaji preko Atlantika među nekim republikancima u Kongresu.

Dok je Mađarska jedina država članica EU-a koja otvoreno postavlja pitanje je li EU spremna prihvatiti Ukrajinu u budućnosti, shvatam da ima drugih u klubu, i na Istoku i na Zapadu, koji oklevaju prebrzo uvesti Kijev – strahujući od ruskog odgovora i, što je još važnije, golemih izazova reforme kluba i velike količine novca koji će biti preusmeren iz budžeta EU-a za prihvat tako velike, ali relativno siromašne nove članice. Oseća li mađarski premijer da postoje drugi koji jednostavno nisu toliko oduševljeni proširenjem i sada ih forsira da pokažu svoje pravo lice?

Zatim postoje naznake da Orban želi sprečiti drugi mandat Ursule von der Lejen kao predsednice Komisije. Ocrnio ju je na nedavnim antibriselskim džambo plakatima u Mađarskoj namenjenim izborima za Evropski parlament u junu. Iako ne može staviti veto na izbor predsednika Evropske komisije kada 27 šefova država EU-a odluči o tome u leto kvalifikovanom većinom, on se već sada pozicionira kao de facto vođa evroskeptičnog pokreta koji raste unutar bloka.

Kako će biti odigrana odluka o proširenju?

Prema nacrtu zaključaka o proširenju EU u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, stoje preporuke Evropske komisije za Bosnu i Hercegovinu, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. Ali sve je u zagradama, što znači da konačna odluka još nije donesena. Za Gruziju to znači da će kandidatski status biti odobren. Navedeno je da „Veće (preporučuje da Evropsko veće odluči otvoriti pregovore o pristupanju s Moldavijom/Ukrajinom)“. Malo je drugačije za Bosnu i Hercegovinu, gde se u nacrtu navodi da „Veće preporučuje da Evropsko veće odluči (otvoriti pregovore o pristupanju s Bosnom i Hercegovinom nakon što se postigne potreban stepen usklađenosti s kriterijima za članstvo.)“.

Sada iz jednačine na trenutak izdvojite Gruziju i Moldaviju.

Imajte na umu da je potrebno jednoglasje i koliko razumem, svi su ‘okej’ s tim da Tbilisi dobije status kandidata i da Moldavija bude korak napred otvaranjem pregovora o pristupanju. Ali oni bi mogli biti žrtve onoga što izvori upoznati s razgovorima nazivaju „kolateralnom štetom“. I sve se ovo vraća na Ukrajinu. Većina želi da i Ukrajina započne pregovore o pristupanju. Osim Mađarske. Ali drugi, poput baltičkog trija Estonije, Latvije i Litvanije, uzvraćaju da – ako Ukrajina propadne, svi propadaju. Pitanje je sad hoće li Budimpešta trepnuti?

U Orbanovom pismu od 4. decembra, u koje je RSE imao uvid, upućenom predsedniku Evropskog veća Šarlu Mišelu, mađarski premijer deluje nepopustljivo, napominjući da „nedavni predlog Komisije vezan uz proces pristupanja Ukrajine označava kraj politike proširenja Evropske unije nije kao objektivnog instrumenta zasnovanog na zaslugama. Evropsko veće je pozivano da podrži ovaj predlog, a da prethodno nije imalo priliku raspravljati o njemu i zaključuje: „S dužnim poštovanjem apelujem da ne pozivate Evropsko veće da odlučuje o ovim pitanjima u decembru jer bi očigledan nedostatak konsenzusa neizbežno doveo do neuspeha. Evropsko veće mora izbeći ovaj kontraproduktivni scenario za dobro našeg jedinstva, našeg najvažnije vrednosti“.

Gde se u sve to uklapa Bosna?

Pa, Mađarska bi mogla biti zainteresirana da se pogađa umesto da samo stavi veto na sledeći korak Ukrajine u pridruživanju EU. Osim Mađarske su Hrvatska i Slovenija, ali najsnažnije Austrija, gurali Sarajevo da takođe otvori pregovore. Njihov glavni argument je ono što nazivaju „uravnoteženim pristupom“ – što znači da ako idete napred s istočnim zemljama, morate ići napred s onima koji se nadaju Evropskoj uniji na Zapadnom Balkanu. Neposredno pre redovnog samita EU, 13. decembra u Briselu je samit EU-Zapadni Balkan. S obzirom na to da iz raznih razloga nema pozitivnih pomaka s ostalim zemljama regije, Bosna i Hercegovina jedina može nešto dobiti. A Brisel očajnički želi da se ne vidi da ponovno finansiranje od 6 milijardi evra za Zapadni Balkan, kako je u novembru predložila Evropska komisija, još uvek daleko od toga da ga odobre sve države članice.

Kao što je gore spomenuto, nacrt zaključaka se razlikuje za Bosnu u poređenju s Ukrajinom i Moldavijom. Ovo odražava činjenicu da je Bosna zapravo postigla samo ograničen napredak, kao što je tek ispunjavanje 2 od 14 uslova koje je postavio Brisel. Kijev i Kišinjev uspeli su znatno više, a oni koji ih podržavaju žele da se ta razlika odrazi. Ovde se postavlja pitanje je li to prihvatljivo za Austriju, a još važnije Mađarsku. Oni žele jasniju vezu između Bosne s jedne strane i Ukrajine (i Moldavije) s druge strane. Ipak, ova veza je nešto čega se plaše oni koji podržavaju Ukrajinu. Uzmite samo primer Severne Makedonije i Albanije – koje su međusobno povezane na svom putu ka EU. Sada, Skoplje neće krenuti napred jer ne može dobiti potrebnu dvotrećinsku većinu u parlamentu da promeni Ustav kako bi Bugari bili navedeni kao konstitutivni narod – nešto što Bugarska zahteva od Severne Makedonije da bi krenula napred ka EU. To je primoralo i Albaniju da čeka. Bosna bi vrlo lako mogla usporiti put Ukrajine i to je ono, što neki EU diplomati misle, upravo ono što Budimpešta želi.

Da stvari budu komplikovanije, Holandija je poslednjih dana u Briselu glasno govorila o tome da Bosna uopšte ne zaslužuje početak pristupnih pregovora i izrazila je spremnost staviti veto na svaki potez regionalnog kvarteta da pogura tako nešto. Evropska komisija je u svom izveštaju o proširenju pre mesec dana napomenula da će do marta izvestiti o poslednjem za Bosnu, Moldaviju i Ukrajinu, o pitanjima koje još moraju rešiti. Iako još nije u nacrtima u koje je RSE imao uvid, nemojte isključiti mogućnost da će neke vrste dodataka na ovu konačnu ocenu Komisije spasiti stvar – ili čak omogućiti državama članicama, ako se ne uspeju dogovoriti u decembru, da jednostavno krenu limenka niz cestu.

Šta je još na stolu?

Dvanaesti paket sankcija EU verovatno će dobiti zeleno svetlo sledećih dana, uglavnom zato što je prilično slab i ne dotiče rusku energiju. Mađarska je stavila rezervu na ceo paket, ali u Briselu očekuju da će ona biti ukinuta. Ali očekujte da će ovaj krug sankcija biti poslednji za duže vreme. EU je zasad ostala bez ideja i energije da ih proizvodi više i sve je teže postići jednoglasje za dalje.

Nešto što, međutim, neće uspeti je zajedničko EU finansiranje za naoružavanje Ukrajine. Do sada je to bilo putem European Peace Facility (EPF) i izvanbudžetske ustanove koju je blok koristio za kanalisanje vojne opreme u vrednosti od 4,6 milijardi evra u Kijev. Međutim, osmu tranšu, vrednu 500 miliona evra, Budimpešta blokira još od leta. Prvo je Mađarska rekla da je Ukrajina trebala da ukloni mađarsku banku OTP s crne liste ukrajinske Nacionalne agencija za sprečavanje korupcije, koja ju je označila kao „međunarodnog sponzora rata“ jer nastavlja poslovati u Rusiji. Kada je Ukrajina to učinila, Budimpešta sada želi da Ukrajina osigura da OTP nikada više neće biti ponovno uvrštena na listu. Ne očekuje se da će se ovaj ćorsokak uskoro rešiti.

Zatim, tu je i pitanje dopune EPF-a za 20 milijardi evra u sledeće tri godine. Takođe je malo verovatno da će to biti odobreno. Ali iz sasvim drugog razloga. Nemački ustavni sud nedavno je presudio da je korištenje posebnih fondova u zemlji za finansiranje raznih subvencija prekršilo ustavnu „kočnicu duga“. To će uticati i na budžet EU. Trenutno je EU u sredini svog sedmogodišnjeg budžetskog ciklusa (2021.-2027.) i iako bi mnoge zemlje u bloku želele povećati budžet za finansiranje bilo čega, od zelene tranzicije do ukrajinske vlade, to će biti teže kada najveći finansijer EU kase ima zakonska ograničenja i reže svoj domaći budžet.

Dakle, tokovi oružja u Ukrajinu najverovatnije će se u budućnosti finansirati na bilateralnoj osnovi. Ali šta je s drugim sredstvima za Ukrajinu? Evropska komisija ranije ove godine predložila je 50 milijardi evra za Ukrajinu za razdoblje 2024 – 2027. Nije iznenađujuće da se Mađarska tome protivi i uz limite Nemačke, možda bi trebalo malo kreativnosti. Umesto da uzimaju iz budžeta EU i zaobilaze veto iz Budimpešte, 26 vlada država Unije davalo bi pozajmice Ukrajini na mesečnoj ili tromesečnoj osnovi uz garanciju iz njihovih nacionalnih budžeta. Dakle, to nas ostavlja s povećanom zlovoljom unutar kluba zbog Mađarske. Ne postoji mehanizam za izbacivanje članice iz EU, zemlja je mora napustiti dobrovoljno, poput Britanije nakon referenduma 2016. Ali postoji način da se suspenduju prava glasa u Veću – takozvani postupak prema članu 7. Evropska komisija i Evropski parlament pokrenuli su te postupke protiv Poljske odnosno Mađarske, ali države članice nikada nisu koristile ovu eksplozivnu opciju jer su Budimpešta i Varšava uvek jedna drugoj čuvale leđa. S promenom vlade u Poljskoj, postupak protiv Varšave bi mogao biti odbačen i Budimpešta bi mogla biti saterana u ćošak. Pitanje je jesu li Slovačka i nova vlada pod vodstvom Roberta Fica voljne ići protiv svog starog saveznika Mađarske? Možda će biti pritiska na Bratislavu u nadolazećim mesecima, ali ne treba oko toga „zadržati dah“. Orban će nastaviti koristiti svoj veto u Briselu i šire, prenosi RSE.