Hoće li Putin upotrebiti taktičko nuklearno oružje ako Ukrajina napadne Krim?

Portal 19fortifive analizira da li bi ulazak Ukrajine na Krim naterao Rusiju da posegne za oružjem za masovno uništenje, prenosi N1 Zagreb.

Napadi na Krim

Na Krimu nije bilo velikih borbi od 9. avgusta, kada su ukrajinske specijalne snage napale rusku vazdušnu bazu u blizini Novofedorivka. Koristili su teški eksploziv da gađaju dve baze i skladište municije.

Zatim je 8. oktobra još jedna eksplozija pogodila region. Veruje se da je u pitanju kamion bomba koju su postavile ukrajinske snage i koja je eksplodirala na Krimskom mostu koji povezuje poluostrvo sa Rusijom. Most je služio kao linija snabdevanja ruske vojske. Bomba je uništila deo mosta i dovela do njegovog urušavanja, što je razbesnelo Putina, koji je taj čin nazvao terorističkim. Istovremeno je naredio bombardovanje civilne infrastrukture u Ukrajini.

Iako Ukrajina poziva Rusiju da napusti celu teritoriju Ukrajine koju je okupirala, ponovno zauzimanje Krima bilo bi rizično i skupo za Kijev. Sredinom novembra američki vrhovni general Mark Mili izjavio je na konferenciji za novinare da ne veruje da Ukrajina može u skorije vreme u potpunosti da vrati celu teritoriju koju je Rusija pripojila. Verovatnoća takve operacije „nije velika“, rekao je tada Millei. Takođe treba naglasiti da je Kremlj već izjavio da će Rusija na slanje NATO trupa na Krim odgovoriti nuklearnim udarom.

Ukrajinski napad na Krim bi bio težak jer logistički nije lako dovesti trupe tamo. Ukrajina bi verovatno morala da izvede vazdušnu operaciju za slanje padobranaca na Krim. Druga opcija je da se izvrši vazdušni napad i dovedu vojnici helikopterom, što bi zahtevalo resurse koje Ukrajina nema, rekao je penzionisani australijski general Mik Rajan. Rajan je dodao da Ukrajinci takođe nemaju onu vrstu snage koja je potrebna za podmorničku operaciju, niti poseduju dovoljan broj podmornica.

U takvom napadu mora se uzeti u obzir i ruska flota brodova i podmornica sa sedištem u Sevastopolju, koja bi mogla da izazove probleme Ukrajincima kada iskrcaju na obalu. Ukrajinci bi morali da se zaštite od podmorničkih napada iz vazduha, mora i dronova. Ukrajina jednostavno nema dovoljno snaga da tako nešto izvede.

Jedina druga opcija za Ukrajinu bila bi kopnena invazija preko 6 kilometara Perekopske prevlake, koja bi zahtevala visok nivo konvencionalnog artiljerijskog granatiranja, kao i nekoliko sistema za lansiranje raketa. Ukrajina bi verovatno mogla da izvede početni napad, ali bi za ulazak na Krim morala da ima ogroman broj tenkova i oklopnih transportera. Tada bi morali da zadrže kontrolu nad teritorijom koju zauzimaju, što ne bi bilo nimalo lako.

Realnost nuklearnih opcija

Bez obzira na ove prepreke, Ukrajina bi ipak mogla da pokuša da izvrši invaziju na Krim, ako ništa drugo da testira odlučnost ruskih snaga. Već ove zime moglo bi doći do graničnih sukoba i artiljerijskih napada.

Hoće li Putin upotrebiti taktičko nuklearno oružje da zaustavi Ukrajince? To bi, naravno, nanelo štetu teritorijama koje Moskva smatra delom Rusije. Nuklearno oružje bi ubilo proruske civile, a posledice bi mogle onesposobiti ruske trupe i stanovnike koji govore ruski. Ruske snage bi morale da budu snabdevene nuklearnom, hemijskom i biološkom opremom, a nejasno je da li Rusija ima dovoljno te opreme za sve svoje trupe.

Moguće je da bi Putin mogao da učini nezamislivo da zapravo upotrebi oružje manje razorne moći da zaustavi invaziju na Krim. Ali ukrajinski napad na Krim bio bi previše komplikovan za vojsku i mornaricu predsednika Zelenskog, a Rusija bi mogla da spreči takav napad bez pribegavanja nuklearnom oružju.

Međutim, korisno je proučiti svaki scenario, pošto je Krim toliko vredan kao glavna strateška tačka za obe strane.