Napad Rusije na Ukrajinu počeo je pre četiri i po meseca i trenutno je najaktivnije ratište na samom istoku. Konkretno, Rusi stežu omču oko ukrajinskog grada Lisičanska.
„Situacija u Lisičanskm i oko njega je sada izuzetno teška. Prekinuto je snabdevanje vodom, gasom i strujom. Borbe su u toku“, rekao je regionalni guverner Luganska Serhij Hajdaj na svom Telegram kanalu.
S druge strane, zapadni izvori kažu da Rusima u ovom ratu ponestaje energije. Uticajni Vašington post piše da će, prema predviđanjima zapadnih obaveštajnih službi i vojnih eksperata, ruska vojska uskoro iscrpiti svoje borbene sposobnosti i biti prinuđena da obustavi ofanzivu u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa.
„Doći će vreme kada će mali napredak koji Rusija ostvaruje postati neodrživ u svetlu troškova. Biće im potrebna značajna pauza da bi obnovili vojne kapacitete“, rekao je visoki zapadni zvaničnik za Vašington post, prenosi Index.hr.
U tekstu se pominje i da „puzajući“ napredak gotovo u potpunosti zavisi od utroška ogromnih količina municije, posebno artiljerijskih, i da Rusija i dalje trpi velike gubitke u opremi i ljudstvu.
Rusija nema dovoljno sirovih snaga u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini, uzimajući u obzir liniju sukoba od skoro hiljadu kilometara“, napisao je ruski vojni bloger Jurij Kotjenok na svom Telegram kanalu, prenosi The Vashington Post.
On je ocenio da će Rusiji za postizanje svojih ciljeva biti potrebno 500.000 vojnika, što bi bilo moguće samo uz veliku mobilizaciju, što je potencijalno rizičan i nepopularan potez od kojeg se predsednik Vladimir Putin do sada uzdržavao.
Britanski premijer Boris Džonson nedavno je rekao grupi evropskih novinara da britanska vojna obaveštajna služba veruje da bi napredak Rusije u Ukrajini u narednih nekoliko meseci mogao da uspori nedostatak resursa.
„Naša odbrambena obaveštajna služba veruje da bi Rusija mogla da iscrpi svoje snage u narednih nekoliko meseci, što bi zaustavilo njen napredak“, rekao je Džonson u intervjuu.
Stručnjak za bezbednost sa Veletehnike Velika Gorica Marinko Ogorec odgovarajući na pitanje da li je zaista moguće da Rusija iscrpi svoj vojni potencijal, kaže da je Rusija bila potcenjena od samog početka akcije, smatralo se da Rusija ima samo jedan zamah, pa ono što uspe da postigne kroz taj zamah, to je i postigla.
Tada će, verovalo se, ostati bez municije. i vojni potencijal. Nažalost, vidimo da to nije tek tako“, rekao je Ogorec, za Index.hr.
„Moramo da znamo da je Rusija jedini pravi naslednik Sovjetskog Saveza, koji je imao ogroman vojni potencijal, izuzetno visoko naoružanje, Rusija je mnogo toga nasledila i zato vidimo dosta naoružanja iz sovjetskog doba. To su sistemi iz vremena 70-ih, 80-ih godina prošlog veka.
„Znamo da istina prvo strada u ratu“
Uz njih, tu su i najsavremeniji sistemi naoružanja poput hipersoničnih projektila. Koriste bukvalno sve što im je na raspolaganju. Nešto modernog naoružanja i provera da li se može dalje razvijati, ovi stari momci bukvalno troše na intenzivne borbene operacije poput jakih artiljerijskih napada na ukrajinske snage i gradove“, kaže on.
Na pitanje koliko je ovo starije oružje efikasno navodi da nažalost, oni mogu biti veoma efikasni.
Rusija koristi čitav arsenal artiljerijskog naoružanja, da pomenemo samohodni top 203 mm, 2S7 ’Pion’. Stari sistem iz SSSR-a, ali i dalje jedan od najmoćnijih.
Ovo se posebno odnosi na ciljanje urbane infrastrukture, napada na gradove. Nije najpreciznije, nije tačno, ali će napraviti izuzetnu štetu u naseljenom mestu, kao i u napadu na ukrajinske stacionarne položaje“, rekao je on.
On stoga smatra da Rusija nije blizu da pobegne od svojih snaga. Zašto se onda o tome često govori?
„Pre svega, moramo da pođemo od činjenice da je vrlo malo informacija dostupno sa pravog polja, drugim rečima, ne možemo da verujemo informacijama koje objavljuje ruska strana, ali ne može ni ukrajinska jer su u sukobu. znaj da istina prvo strada u ratu.
Ne daju prave informacije, već one kojima pokušavaju da sačuvaju moral svojih vojnika. Zapad je stao na jednu stranu, to je u redu, ali ni toj informaciji ne možete verovati, mi praktično nemamo prave informacije“, kaže on.
Dodaje da Rusija napreduje.
„Padom bi Lisičanskaja preuzela kontrolu nad područjem Donbasa. Šta dalje? Da je bilo pregovora, Ukrajinci bi, nažalost, bili u lošijoj poziciji. Opet Ukrajinci najavljuju da će vratiti svaki pedalj zemlje. To je apsolutno pozitivno, ali da li je moguće, drugo su mogućnosti“, rekao je on.
Kako Ukrajina stoji sa svojim vojnim kapacitetima?
„Mnogo ste motivisani kada se branite nego kada napadate. Ovo je jedan od starih vojnih zakona. Napadač će uvek biti manje motivisan od onog koji brani dom, kuću, zemlju. Takođe imaju dobar kapacitet oružja za odbranu. postupak.
Brane se uspešno, ne dozvoljavaju brze prodore, već za strateške ofanzivne operacije nemaju potencijal, posebno zato što su podređeni u vazdušnom prostoru“, rekao je on.
Na pitanje da li se situacija može promeniti dolaskom zapadnog naoružanja, odgovara da se rukovanje puškom može naučiti za sat vremena, a sa tenk za četiri meseca.
„Po nekim vojnim standardima, čoveka prosečne inteligencije i sposobnosti možete naučiti da koristi pušku za pola sata do sat vremena. Za nedelju dana možete obučiti posadu topa, a za oko četiri meseca zajedničkog rada tenk.
Nova tehnika zahteva prekvalifikaciju, imaju li vremena za to? Postoji i aspekt aviona, ponekad je za preobuku potrebno i do godinu dana. Da li Ukrajina raspolaže tim vremenom? Teško je reći. I pitanje je da li će i koliko Zapad slati oružje, dok je Rusija ta koja sama proizvodi oružje“, dodao je on.
„Sada znamo da obe strane trpe strašne gubitke, Rusija očigledno nije došla u fazu da oseća javnu pobunu zbog ovog besmislenog rata, a ovaj rat je besmislen. Ukrajina, pak, ima strašne gubitke, ne samo vojne već takođe civilna.
Koliko dugo mogu da izdrže dalju akciju da izbegnu slom morala, teško je proceniti. Pogotovo što ne znamo tačne gubitke obe strane. Svaka strana ističe gubitke protivnika, a pokušava da prikrije svoje“, rekao je za Index dr Marinko Ogorec.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.