„Hoće li se Bajden ikada suprotstaviti Netanjahuu? Nemojte se kladiti na to“: Analiza Kris Megrila za Gardijan

I iako je Bajden napamet pokazao privrženost rešenju o dve države kada se suočio sa krizom na Bliskom istoku, jedva da je bilo mrmljanja iz Bele kuće dok je Netanjahuova krajnje desničarska vlada pojačavala puzajuću kolonizaciju okupirane Zapadne obale i Istočni Jerusalim i učvrstio svoju dominaciju nad Palestincima koji tamo žive.

Dakle, prošlonedeljna izjava Netanjahua da neće postojati palestinska država i da namerava da ovekoveči izraelski brend aparthejda kroz stalnu vojnu kontrolu Zapadne obale, nije bilo veliko otkriće za Vašington.

Tajming, međutim, znači da se ovaj put ne može tako lako pomeriti u stranu.

Jedan od efekata napada Hamasa 7. oktobra bio je vraćanje palestinskog pitanja u diplomatsku žižu nakon što su SAD i njeni saveznici skoro odustali od bilo kakvog stvarnog pokušaja da reše sukob poslednjih godina i stavili ga u senku.

Tokom Netanjahuovog dugog mandata kao premijera Izraela, političari u Vašingtonu, Briselu i Londonu nastavili su da povremeno govore o dve države, ali u privatnim razgovorima s njima često se činilo da su zaključili da su Palestinci poražen narod ostavljajući Netanjahua da nastavi sa otimanjem zemlje.

Povremene primedbe na posebno nečuvene izjave ili postupke Netanjahuovog rasističkog kabineta bi se mogle izneti, ali niko nije hteo da potkrepi reči posledičnim akcijama, a najmanje Bajdenova administracija.

Ova Bela kuća je prešla dug put da izbegne konfrontaciju sa Izraelom čak i pre nego što je u velikoj meri bezuslovno podržavala sadašnji rat u Gazi, koji je odneo više od 25.000 života, većinom dece i žena, prema tamošnjem ministarstvu zdravlja.

Kako je Stefani Kirčgesner otkrila u Gardijanu prošle nedelje, američki Stejt department ima jedinicu koja radi na potkopavanju američkih zakona o ljudskim pravima tako što, u stvari, prikriva sumnjive zločine protiv čovečnosti na okupiranim teritorijama kako bi zaštitila pošiljke oružja u Izrael.

Bela kuća se nije ni zauzela za državljanku SAD, novinarku Širin Abu Akleh, kada je upucana 2022. u onome što je veoma ličilo na hladnokrvno ubistvo izraelske vojske. A SAD su, kao i uvek, nastavile da koriste svoj veto u Savetu bezbednosti UN kao podršku Izraelu.

Netanjahu se za sve ovo odužio ponižavanjem Bajdena.

Dve nedelje nakon napada Hamasa, Bajden je rekao da bi kriza Izraela i Gaze trebalo da rezultira „koncentrisanim naporom“ da se stvori palestinska država. Prošle nedelje, dok se pažnja pomera na ono što sledi, Netanjahu je otvoreno odbacio svaki takav plan.

U svom očaju da zaobiđe stvarnost, Bajden je čak pokušao da negira da je Netanjahu mislio ono što je rekao. Bela kuća je tvrdila da je izraelski premijer u telefonskom razgovoru rekao predsedniku da ostaje otvoren za rešenje o postojanju dve države pod određenim uslovima.

Netanjahu je odgovorio tvitom koji je ubio tu ideju: „Neću pristati na potpunu izraelsku bezbednosnu kontrolu nad čitavim područjem zapadno od Jordana – a to je u suprotnosti sa palestinskom državom“.

Zašto bi Netanjahu dao takvu izjavu u ovom trenutku, koja javno sramoti predsednika SAD najvažnijeg i najmoćnijeg saveznika Izraela? Zato što je naučio da to može bez ikakvih stvarnih posledica.

Netanjahu želi da ojača podršku u svojoj krajnje desničarskoj koaliciji tako što će zaustaviti iznenadno oživljavanje razgovora u stranim prestonicama o vraćanju palestinske države na pravi put, uključujući izveštaje da Bela kuća traži dogovor sa budućom izraelskom vladom i arapskim zemljama.

Ali izjava takođe odražava Netanijahuov osećaj nekažnjivosti. Izraelski lideri su se trudili da bar ostanu na desnoj strani Bele kuće. Ali Netanjahu je otkrio da nema stvarnih posledica za otvoreni prezir kada je naišao na Baraka Obamu. Vojna pomoć i diplomatska zaštita nastavile su da teku bez prekida.

Obama je došao na vlast 2009. rekavši da izraelsko-palestinski sukob smatra „konstantnom ranom“ koja je „zarazila svu našu spoljnu politiku“. Njegov savetnik za nacionalnu bezbednost, general Džejms Džons, rekao je jednom evropskom lideru da će administracija biti „nasilna“ prema Izraelu i da SAD, EU i umerene arapske države moraju definisati „“zadovoljavajuće rešenje za kraj“.

Kada je Netanjahu odbacio Obamin zahtev za zaustavljanjem izgradnje naselja, predsednik je sugerisao da je izraelska nepopustljivost ugrozila američku bezbednost, što je dramatično odstupanje od standardne linije Vašingtona o jevrejskoj državi kao najbližem savezniku SAD.

Netanjahu je odgovorio na pritisak javnim predavanjem Obami tokom posete Beloj kući 2011. a čak je upotrebio i snimak svog ponižavajućeg tretmana predsednika u kasnijoj predizbornoj kampanji.

Na kraju, Obama nije bio spreman da rizikuje politički kapital potreban za pritisak na palestinsku stvar i povukao se. Zatim je potpisao najveći zakon o vojnoj pomoći Izraelu – 3,8 milijardi dolara godišnje. Bajden je naučio lekciju.

Čak je i Donald Tramp, koji je čvrsto stao na stranu Netanjahua, imao malo iluzija o čoveku koji nosi nadimak Bibi.

„Bibi nikada nije želeo mir. Samo nas je potapšao. Tap, tap, tap, tap…“, prenosi izraelski novinar Barak Ravid kako mu je Tramp preneo 2021.

Izazovno je i pomisliti da bi stvari mogle biti drugačije kada Netanijahua ne bude. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ga većina Izraelaca krivi za političke i vojne neuspehe koji su omogućili Hamasu 7. oktobar.

Ali nema mnogo znakova ozbiljne posvećenosti pregovorima o održivom sporazumu sa Palestincima među Netanjahuovim budućim naslednicima, i malo je verovatno da će to doći bez ozbiljnog pritiska SAD.

Bajden je pokazao da je spreman da plati političku cenu za svoju podršku Izraelu, što je razbesnelo mnoge progresivne demokrate kod kuće i velike delove ostatka sveta, koji napad na Gazu vide kao osvetničko krvoproliće i dodatni dokaz sistematsko ugnjetavanje Palestinaca.

Verovatno je previše nadati se da će, suočen sa Netanjahuovom nepopustljivošću, Bajden preuzeti politički rizik da se bori za palestinsku državu jednako snažno kao što brani Izrael. Ali ako predsednik nije spreman da to učini, ostatku sveta će biti jasnije nego ikada da su SAD izabrale da stanu uz ugnjetavanju.