Hoće li se rat u Ukrajini završiti 2025. godine?

To se u poslednjim mesecima promenilo iz nekoliko razloga – od promena na bojnom polju i pomaka u javnom mnjenju do izbora bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji se vraća u Belu kuću 20. januara i koji je više puta izjavio da bi okončao rat za dan ili dva.

Može li, dakle, rat Rusije protiv Ukrajine završiti 2025. godine?

Ako kraj znači trajan mirovni sporazum, mnogi analitičari kažu da je odgovor ne – delom zato što ruski predsednik Vladimir Putin to ne želi, bez obzira na njegove tvrdnje, osim ako Moskva ne dobije određeni stepen dominacije nad Ukrajinom, što je neprihvatljivo za Kijev i njegove saveznike u inostranstvu.

Stručnjaci smatraju da Putin želi da Rusija ostane stalna pretnja Ukrajini i izazov Zapadu, koji prikazuje kao agresora u civilizacijskom sukobu.

Ukrajinci, s druge strane, ne žele mirovni sporazum ako bi to značilo formalno predavanje teritorija Rusiji i odustajanje od odgovornosti za ruske zločine protiv njihove zemlje i naroda.

„Mislim da smo veoma, veoma daleko od kraja rata“, rekao je Najdžel Gold-Dejvis, viši saradnik za Rusiju i Euroaziju u Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu.

Ipak, pritisak za prekid vatre gotovo je izvestan, s obzirom na Trampova obećanja o brzom okončanju rata.

Pregovori se sada čine verovatnijima nego što su bili otkako su pregovori prekinuti nekoliko meseci nakon početka ruske invazije 2022. godine.

Zemlja i bezbednost

Prekid vatre donosi brojne rizike, uključujući mogućnost da Rusija iskoristi primirje za pregrupisavanje i novi napad, ukoliko ne budu uvedeni delotvorni mehanizmi odvraćanja i zaštite Ukrajine.

Tu su i brojni izazovi za postizanje bilo kakvog dogovora, uključujući naizgled nepomirljive stavove o ključnim pitanjima sukoba.

Jedno od njih je teritorija. Dogovor o prekidu vatre sada se čini verovatnijim nego ranije, dijelom zbog znakova da bi Ukrajina, iscrpljena i oslabljena usporenim, ali skupim ruskim napredovanjima, mogla pristati na dogovor koji bi privremeno i neformalno ostavio velik dio teritorija pod ruskom kontrolom.

Ali to možda neće biti dovoljno za Putina. On i ruski zvaničnici tvrde da priznavanje četiri ukrajinske provincije kao dela Rusije – uključujući delove koje kontroliše Ukrajina – nije predmet pregovora, što je za Kijev neprihvatljivo.

Još veća prepreka su ozbiljne i delotvorne bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Rusija je odlučna da spreči ulazak Ukrajine u NATO: Jedan od zahteva koje je Moskva postavila kako bi izbegla punu invaziju bio je obavezujući dogovor da Kijev nikada neće postati članica Alijanse.

Analitičari navode da bi Kremlj gotovo sigurno bio protiv bilo kakvog aranžmana koji bi mogao protumačiti kao de facto članstvo u zapadnom vojnom savezu.

Ako bi zapadni saveznici Ukrajine „pokušali zaobići ovo, konstruišući nešto što bi imalo sadržaj, ali ne i formu garancije, Putin bi jasno stavio do znanja da to ne bi bilo prihvatljivo za njega“, rekao je Gold-Dejvis.

„Vrlo je teško zamisliti kako bi takva sigurnosna garancija za Ukrajinu mogla izgledati“, dodao je.

‘Putinova teorija pobjede’

Jedna od glavnih tema diskusija poslednjih sedmica bila je mogućnost slanja zapadnih trupa u Ukrajinu u slučaju prekida vatre.

Međutim, u Evropi postoje nesuglasice po tom pitanju, a Rusija to ne bi dočekala s odobravanjem.

S obzirom na to da Rusija napreduje na bojnom polju, njena ekonomija se čini daleko od kolapsa, uprkos upozoravajućim znakovima, i uz nesigurnost oko buduće podrške Zapada Ukrajini, ta mogućnost za sada deluje udaljeno.

„U ovom trenutku, (Putin) veruje da se njegova teorija pobede pokazuje ispravnom – da je Rusija dugoročno dovoljno velika i izdržljiva da nametne i pretrpi gubitke protiv manjeg protivnika, Ukrajine, vojno je smrvi i da će politički nadživjeti Zapad“, rekao je Gold-Dejvis.

„Ono što bi to moglo promeniti i prisiliti Putina da zauzme drugačiji stav bio bi značajan pritisak Trampove administracije, pretnjom visokim troškovima nastavka rata koji bi Putina naterali da pobveruje da bi njegov vlastiti režim mogao biti ugrožen“, dodao je.

Osim što je naznačio da bi koristio nivoe pomoći Ukrajini kao sredstvo uticaja na Kijev i Moskvu, Truamp nije otkrio mnogo o tome kako planira okončati rat.

Dok čeka početak Trumpovog mandata, Putin, čini se, vodi dvostruku igru, šaljući kontradiktorne poruke – istovremeno se prikazuje kao konstruktivan i spreman na ustupke, ali istovremeno postavlja prepreke bilo kakvom dogovoru koji bi bio prihvatljiv za Kijev i Zapad.

Tokom 4,5-satne sesije pitanja i odgovora uživo na državnoj televiziji 19. decembra, Putin je tvrdio da je Rusija spremna na kompromis o Ukrajini – ali je takođe izneo nekoliko stavova koji sugerišu suprotno.

‘Zasnovano na ratu’

Putin je, između ostalog, prikazao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao nelegitimnog lidera s kojim ne bi potpisao sporazum.

Takođe je ponovo naglasio da takozvani Istanbulski komunikat – okvirni sporazum predstavljen neposredno pre nego što su pregovori između Moskve i Kijeva propali – mora poslužiti kao osnova za bilo kakve pregovore.

„Putin, međutim, govori da uslovi tog sporazuma, koji je predviđao suštinski neutraliziranu Ukrajinu – ne samo isključenu iz NATO-a, već i demilitariziranu, i time vrlo, vrlo laku metu za Rusiju u budućnosti… moraju biti u središtu svakog budućeg mirovnog sporazuma“, rekao je analitičar Mark Galeoti.

„Pokušava učiniti ovaj proces što neugodnijim, dok istovremeno zvuči što fleksibilnije,“ rekao je Galeoti u svom podkastu 22. decembra.

Iskušenja

Dogovor možda neće biti postignut 2025. godine. Ali ako se pregovori održe i postigne sporazum, analitičari upozoravaju da zapadne zemlje moraju biti oprezne kako ne bi prerano proglasile kraj sukoba.

„Odgovor Evrope na svaki sporazum o prekidu vatre biće od ključne važnosti i za Ukrajinu i za samu Evropu“, rekla je Rut Dejermond, viša predavačica na Odseku za ratne studije na King’s Collegeu u Londonu, u pisanoj izjavi za RSE.

„Sa mnogim zemljama koje se suočavaju s političkim previranjima kod kuće (često podstaknutim od strane Rusije), mogla bi postojati iskušenja da se ovo tretira kao kraj sukoba i prilika za resetovanje odnosa s Rusijom. To bi bila ogromna greška“, napisala je.

„Rusija će i dalje predstavljati najozbiljniju i najneposredniju konvencionalnu i nekonvencionalnu pretnju evropskoj sigurnosti.“