Hoće li Tramp stići u Astanu?

Prema saznanjima ruskih medija, Ministarstvo inostranih poslova Kazahstana do petka nije poslalo poziv novinarima da se akredituju za taj događaj.

Garanti ovih pregovora su Rusija, Turska i Iran, ali se i u Moskvi priznaje da njihov krajnji cilj neće biti postignut ukoliko se danas u Astani bar kao posmatrači ne pojave predstavnici SAD, Katara i Saudijske Arabije. Ambiciozni cilj pregovora u Astani prvobitno je bio da se na njima sklopi sporazum o privremenom primirju, što bi bio senzacionalan uspeh pre svega Rusije, a dva dana pred sam događaj očekivanja su bila skromnija – garanti bi bili zadovoljni učvršćivanjem sporazuma o primirju, koje na snagu stupilo 30. decembra.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov objavio je da je poziv Vašingtonu da pošalje svoje predstavnike u Astanu već upućen i da se odnosi na administraciju novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, koji je dužnost preuzeo u petak. Ali ne samo da Vašington nije potvrdio da je ovaj poziv stigao, nego je u novonastalom bliksoistočnom trojnom savezu nastala pukotina, koja zvanično nije mnogo zabrinula Moskvu.

Teheran se, naime, usprotivio učešću Vašingtona u pregovorima kojima je domaćin za prisustvo SAD veoma zainteresovani Kazahstan. Istovremeno je novo bliskoistočno partnerstvo Rusije i Turske ojačalo. Generalštab Vojnih snaga Rusije je neki dan objavio da vojne snage Rusije i Turske prvi put sprovode zajedničku vojnu operaciju protiv boraca islamske države i to u predgrađima za Tursku strateški važnom mesta EL Bab. Sirijski Kurdi na pregovore u Astani nisu pozvani.

Zamenik premijera Turske Mehmed Šimšek u Davosu je izjavio da Ankara više ne insistira na uklanjanju Bašara al Asada sa vlasti. Iako ga i dalje smatra glavnim krivcem za tragediju sirijskog naroda, Turska „pragmatično i realno“ gleda na promene nastale na terenu. Potvrđeno je, takođe, da je poziv upućen i Kataru. Svoje učešće potvrdio je i predstavnik UN Stefano de Mistura. Damask će predstavljati zamenik predsednika države Bašar Džafari, a naoružanu opoziciju Muhamed Aluš iz grupacije „Dar el islam“.

Glasno protivljenje Teherana učešću SAD u pregovorima u Astani razumljivo je, budući da je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp još tokom predizborne kampanje objavio da će mu glavni partner na Bliskom istoku biti Izrael, a stavio je u izgled i poništavanje nuklearnog sporazuma sa Iranom. Iako je Iran ispunio sve zahteve iz tog sporazuma, SAD toj zemlji još nisu ukinule trgovinske sankcije, a već se administracija Baraka Obame spremala na postavljanje novih uslova. Što se američke strane tiče, Vašington Iranu spočitava podršku grupacijama Hezbolah i HAMAS, koje Amerika smatra terorističkim, kao i širenje šiitskog uticaja u Siriji.

Rusija, Turska i Iran namerni su da od Astane stvore ne pregovarački punkt koji bi zamenio Ženevu – gde se sirijski pregovori nastavljaju 8. februara, nego punkt za pregovore koji bi delovao uporedo s njom. Dolazak predstavnika Vašingtona u ponedeljak u Astanu, prema komentarima u Moskvi, ne bi ostavljao nikakvu sumnju u pogledu odgovora na pitanje koji je od ta dva punkta glavni.