Hoće li Turska blokirati ulazak Finske i Švedske u NATO?

Švedska i Finska započele su proces pridruživanja NATO-u ranije ovog meseca, dok je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan jasno stavio do znanja da se protivi tom potezu.

Ankara se ne slaže sa drugim državama članicama Alijanse koje podržavaju širenje NATO-a usred ruske invazije na Ukrajinu.

S obzirom na to da svih 30 članica mora jednoglasno da glasa za neutralne nordijske nacije da se pridruže grupi koju predvodi Vašington, Turska bi mogla – u teoriji – da blokira njihov pristup.

„Turska ima svako pravo da blokira ulazak Finske i Švedske u NATO“, rekao je za Al Džaziru Ahmet Erdi Ozturk, vanredni profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Metropoliten u Londonu.

Erdogan menja politiku zbog izbora

Međutim, takva pozicija ima cenu, jer bi u tom slučaju članice NATO-a Turskoj pristupile kao „problematičnom detetu”.

„Teško je predvideti buduću poziciju Turske, jer je ona uglavnom zasnovana na unutrašnjim političkim dešavanjima. Treba imati na umu da je Erdogan napravio ove promene politike kako bi pobedio na sledećim izborima“, rekao je Ozturk.

Murat Ersavci, bivši turski ambasador u Irskoj, Omanu, Australiji i Belgiji, rekao je za Al Džaziru da se Ankara ne protivi nužno članstvu Švedske i Finske u NATO-u, ali da je oprezna.

Erdogan je optužio Švedsku i Finsku da imaju „otvoreni stav prema terorističkim organizacijama“, misleći na Kurdistansku radničku partiju (PKK), koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

Turska takođe kaže da dve nordijske zemlje nisu uspele da izruče osumnjičene koje želi.

Uz to, Ankara je i dalje ljuta zbog odluke Švedske da zamrzne prodaju oružja 2019. godine.

Jedan od navedenih razloga za rusku invaziju na Ukrajinu bio je zaustavljanje širenja NATO-a.

Moskva je zapretila Finskoj i Švedskoj nejasno sročenim „odgovorom“ nakon što su jasno artikulisale svoje ambicije za članstvo u NATO.

„Ankara ne želi da udovolji Rusiji“

„Tursko uslovljavanje nije uzrokovano željom Ankare da udovolji Rusiji“, rekao je Ersavci.

Turska je istorijski zagovarala širenje NATO-a, dodao je on.

„Turska je uvek snažno podržavala širenje NATO-a, kao što se vidi u baltičkim državama, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, kao i Sloveniji, Slovačkoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Albaniji, pa čak i Gruziji. Međutim, sada je situacija drugačija“, rekao je on.

„U Turskoj postoji jaka percepcija javnosti da Švedska pomaže neprijateljima Turske, što vrši veliki pritisak na vladu“, rekao je Ersavci.

Međutim, on je rekao da je Ankara možda morala da se uključi u privatni diplomatski proces pre nego što je izašla u javnost sa svojim uslovima i izazvala globalnu kontroverzu.

Alijansa je sada u teškoj poziciji.

S jedne strane, Švedska, Finska i većina država članica žele da ubrzaju proces pristupanja; s druge strane, Turska izgleda namerava da odloži proces zbog nacionalnih interesa, makar privremeno.

„Turska ostaje prilično uticajna članica NATO-a“, rekao je za Al Džaziru Garet Džej Martin iz Centra za transatlantsku politiku pri Američkom univerzitetu.

Diplomatija iza kulisa i pritisak

„Njegov geopolitički položaj čini ga veoma vrednim igračem, dok ga pozicija druge najveće stalne vojne sile u NATO-u, posle Sjedinjenih Država, čini potencijalnim saradnikom u kolektivnoj odbrani Alijanse.

Zvaničnici SAD i NATO kažu da očekuju da se turska pitanja reše, iako je retorika Ankare i dalje oštra.

Uprkos nedavnim dešavanjima, stručnjaci veruju da bi pregovori mogli da se nastave u tišini.

„Sledeći korak će verovatno biti diplomatija iza scene i međunarodni pritisak, sa ciljem da se Turska ubedi da prekine blokadu. Švedska i Finska će pokušati da smire Tursku, ali takođe možemo očekivati da će SAD i Evropska unija igrati vodeću ulogu u ovoj kampanji pritiska“, rekao je Martin.

„Na kraju krajeva, i jedni i drugi imaju određeni uticaj na Tursku, bilo da ona prodaje vojnu opremu [Vašingtonu] ili pruža pomoć [EU] prema sporazumu o migraciji iz 2016.

U međuvremenu raste pritisak da se to dogodi što pre, zbog rata u Ukrajini i pripreme Alijanse sa samitom u Madridu, gde je neophodan jedinstven front.

„Najverovatnije je da će Finska i Švedska vrlo brzo pristupiti Alijansi. Erdogan je lider u transakcijama, a troškovi blokiranja dve nordijske zemlje – što je u velikoj meri razbesnelo zapadne saveznike – znatno bi nadmašili koristi u smislu domaće podrške“, rekao je Martin.

Alijansa spremna na razumne ustupke Turskoj

U međuvremenu, nekoliko zvaničnika veruje da Turska koristi trenutnu situaciju da uceni Finsku i Švedsku da ispune svoje uslove.

Erdogan je 2009. nakratko blokirao nominaciju Andersa Fog Rasmusena za generalnog sekretara NATO-a i popustio je nakon što je dobio nagradu na visokom nivou“, rekao je Martin.

Imajući to u vidu, NATO bi ponovo mogao da bude spreman da učini razumne ustupke Turskoj kako bi prevazišao ovaj privremeni teret i nastavio sa procesom pristupanja.