„Hoću li glasati? Zaboga, ne“: Predvidivi predsednički izbori u Rusiji

Pod pretpostavkom da će služiti punih šest godina do 2030. i ukoliko se tome doda period u kojem je bio na poziciji premijera, od 2008. do 2012, postao bi najduže vladajući ruski čelnik nakon Josifa Staljina.

Ali, barem formalno, bori se protiv tri druga predsednička kandidata: Leonida Slutskog iz ultranacionalističke Liberalne demokratske strane Rusije (LDPR), Vladislava Davankova iz stranke desnog centra Novi ljudi i Nikolaja Haritonova iz Komunističke partije.

„Glasaću za Putina jer mu verujem“, kaže 69-godišnja Tatjana iz Moskve.

„On je veoma obrazovan i posmatra svet globalno, za razliku od čelnika drugih država. Podržavam razvoj naše države pod vođstvom Vladimira Vladimiroviča [Putina] jer ne vidimo drugi put. Jednom sam, ne sećam se tačno kada, glasala za [Borisa] Jeljcina.“

Dok se nastavlja ruska invazija punog obima na Ukrajinu, Tatjana veruje da su zapadne sile krive.

„Tokom proteklih godina, Zapad je demonizirao Rusiju, i bilo je čak i meni jasno da nas pripremaju za pokolj. Ako pogledate mapu sveta, vidjećete kako su NATO baze okružile našu državu. Jedan plus jedan je dva!!! Mozaik je upotpunjen“, kazala je.

Prema najnovijim brojkama do kojih je došla nezavisna agencija za ispitivanje javnog mnijenja Levada u februaru, 86 posto Rusa odobrava Putinovu vladavinu i način na koji upravlja državom.

Iako je pouzdanost takvih podataka u državama poput Rusije, sa strogim vođom, upitna, Putin i dalje neosporno uživa podršku i njegova se pobeda smatra zagarantovanom.

To, zajedno sa navodima o nameštanju glasova i pažljivoj proveri kandidata, navelo je mnoge opoziciono nastrojene Ruse da se zapitaju: Zašto se uopšte truditi?

No, neki Rusi svejedno planiraju protestne glasove, dok drugi neće glasati.

„Hoću li glasati? Zaboga, ne,“ kazao je 33-godišnji Viktor iz Sankt Peterburga. „Nije to neki zagriženi stav. Samo se ne zamaram time. Stvar s ruskim političkim razmišljanjem, ako ste protiv Putina, je da je teško zaražen moralizmom. Kao da morate glasati, samo zato što nemate drugih načina da izrazite svoje ogorčenost.“

On veruje da „takvi imperativi nemaju nikakvo čvrsto uporište“.

„Posve sam zaboravio na izbore“, dodao je Viktorov prijatelj.

Od Rusa koje je Al Jazeera intervjuisala, mali broj je iskazao žar, na ovaj ili onaj način.

„Mislim da je to zato što je rezultat predvidiv“, kaže 70-godišnja Valentina, akademkinja iz Sankt Peterburga. Ni ona ni muž još nisu odlučili hoće li glasati.

„Ne pamtim izbore bilo gde u svetu s elementom iznenađenja. Možda ćemo imati iluziju iznenađenja.“

Ali, 33-godišnji Aleksej iz Sankt Peterburga, rešen je da ispuni svoju građansku dužnost.

„Da, tako je, planiram glasati“, kazao je Al Jazeeri.

„Premišljam se između tog da dođem i pošaram listić, ili da ne glasam za Putina“, kazao je Aleksej koji je tražio da ga potpišemo bez prezimena.

Ismijavao je druge kandidate na glasačkom listiću, „ali ako morate birati jednog, onda je najmanje kanibalistički [Vladislav] Davankov“, kazao je. „On je barem podržao [Borisa] Nadeždina. Nije toliko konzervativan. Čini mi se da je protiv rata [u Ukrajini], samo se plaši govoriti o tome sada. U situaciji normalne kompetitivne politike, ne bih izabrao njega. Da je Nadeždinu dozvoljeno da učestvuje na ovim izborima, izabrao bih njega.“

Boris Nadeždin je zauzeo oprezno otvoreni antiratni stav, nazivajući ga i dalje zvaničnim eufemizmom „specijalna vojna operacija“. Do februara je prikupio 100.000 potpisa potrebnih za kandidaturu za predsednika.

Ni Nadeždin, ni druga miroljubiva potencijalna kandidatkinja, Jekaterina Duncova, nisu smatrani ozbiljnim izazivačima Putina, nego pre načinom da se dopusti Rusima koji su protiv rata da izraze frustraciju.

Ali, oboje je diskvalifikovao centralni izborni komitet, ostavivši Davankova kao najmanje ratobornog kandidata.

Davankov je u januaru potpisao i podržao Nadeždinovu kandidaturu, uprkos neslaganjima u nekim pitanjima.

Iako se ne natiče na otvoreno mirovnjačkoj platformi, Davankov je pozvao na pregovore s Ukrajinom dok je veoma kritičan prema ratnoj cenzuri i onome što je nazvao kulturom odstranjivanja ili otkazivanja (cancel culture).

Inače, Davankov je najpoznatiji kao zakonodavac koji stoji iza predloga zakona o zabrani operacije promene spola u Rusiji.

„Bilo koji drugi rezultat osim pobjede VVP-a je nemoguć, to je fantazija“, nastavio je Aleksej, referirajući se na Putina.

„Glasaću samo da očistim savest – ovo je poslednja šansa za protest u Rusiji bez očite opasnosti od hapšenja. Smatram da je važno izaći na izbore, čak i ako nikada ništa ne odlučuju u Rusiji. Takođe sam često slušao savete [Alekseja] Navaljnog o pametnom glasanju, kako na regionalnim tako i na [parlamentarnim] izborima u Dumi.“

Pokojni oponent Kremlja Aleksej Navaljni, koji je umro sredinom februara u kaznjeničkoj koloniji, i njegov tim smislili su koncept pametnog glasanja 2018. Ideja je bila da se taktički glasa za bilo kojeg kandidata, bilo koje stranke, s najboljim šansama da pobedi Putinovu stranku Jedinstvena Rusija na bilo kojim lokalnim ili regionalnim izborima, s ciljem da se oslabi Putinov stisak nad zakonodavcima.

Ovu strategiju su kritikovali zato što podržava kandidate koji nisu članovi Jedinstvene Rusije ali su de fakto usklađeni s Kremljen, tzv. „sistemska opozicija“.

Komunistička partija je najviše profitirala od pristalica Navaljnog. Iako se vodstvo stranke često u širem smislu slaže s Kremljem i stajalo je iza Putinove invazije na Ukrajinu, oni su takođe tradicionalno organizovali proteste protiv izbornih rezultata.

„Najčešće sam glasao za komuniste, jer oni imaju najveću šansu da okupe protestno biračko telo oko sebe“, nastavlja Aleksej.

„Odmah ću reći da oblik koji Komunistička partija Ruske Federacije uzima u Rusiji naravno nije socijalizam ili komunizam, nego postoje neki razumni ljudi unutar stranke.“