Hojt Ji: Srbija da izabere stolicu 1Foto: Nenad Đorđević/FoNet

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Brajan Ji rekao je da Srbija ima mogućnost da ubrza proces ka Evropskoj uniji (EU) i da je na njoj odluka na kojoj „stolici želi da sedi“

On je napominuo da Beograd mora još jasnije da pokazuje partnerima u EU da se 100 posto kreće ka članstvu i da reforme sprovodi na najbrži mogući način.

Mi se smatramo prijateljima i partnerima Srbije, a pravi prijatelji i partneri nisu oni koji govore ono što želite da čujete već ono što morate da čujete, objasnio je Ji u intervjuu za N1 Hrvatska.

Mislim da, kao prijatelji i partneri Srbije, moramo Srbiji jasno reći da ona ima mogućnost da ubrza proces ka EU. To nije naša odluka, to je odluka Srbije, rekao je on.

Moraju oni odlučiti na kojoj stolici žele da sede, mislim da oni moraju odlučiti kako brzo žele krenuti napred, ocenio je Ji.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države veruju u važnu ulogu Srbije za stabilnost u regionu i u to da je važna saradnja Hrvatske i Srbije.

Taj odnos se mora poboljšati u 2018. godini. Mislim i da Srbija i Hrvatska shvataju koliko je važno rešiti bilateralna pitanja i ojačati bilateralne odnose, ukazao je Ji.

Postojala je politička volja da se razreše ovi problemi, ali došlo je do prekida i bilo je uspona i padova u tom odnosu, podsetio je on i istakao da postoji šansa da ove godine dođe do uspona.

Mislim da vlade dve zemlje žele da poboljšaju odnose i mislim da je za to potrebna politička hrabrost. I to i Srbija i Hrvatska moraju naći, političku hrabrost bilo po pitanju nestalih, bilo po pitanju granica. Tada će obe zemlje moći da krenu dalje, rekao je američki diplomata.

Postoji volja u EU da prihvati nove kandidate, ako su te zemlje spremne na reforme, predočio je Ji i napomenuo da što brže Srbija i druge zemlje, koje žele da se pridruže EU, sprovedu reforme, to će brže da se dođe do napretka u pridruživanju EU.

On je ocenio i da je predsednik Aleksandar Vučić preduzeo neke veoma važne korake u pogledu jačanja demokratskih standarda u Srbiji, isto tako i u pogledu ekonomskog prosperiteta zemlje.

Pokušava Srbiju učiniti članicom EU. To je težak put, Srbija treba da sprovede brojne reforme, ali mi verujemo da Srbija ostvaruje napredak, on bi samo trebalo da se ostvaruje malo brže, dodao je on.

Ono što je važno za Srbiju jeste da ona treba da nastavi još jasnije da pokazuje partnerima u EU da se 100 odsto kreće ka članstvu i da čini sve što može kako bi sprovela reforme na najbrži mogući način, rekao je Ji.

Odgovarajući na pitanje da li bi nazvao pretnjom ili nezgodnom situacijom kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić novinare N1 označi da rade na „američkoj televiziji“, Ji je odgovorio: „Ako vas i plaća onda vas sažaljevam. Šalim se, niste na platnoj listi američke vlade“.

Naravno, dodao je on, da američka vlada ne plaća medijima, mi verujemo nezavisnim medijima.

Bilo da je reč o Srbiji, Hrvatskoj, Poljskoj ili SAD, verujemo da vlast mora stvoriti prostor za nezavisne medije. Vlasti moraju zaštititi novinare i medije od pretnji, istakao je Ji.

Pravosuđa širom Evrope moraju procesuirati one koji na nezakonit način žele ograničiti slobodu mediji. Političari, lideri imaju odgovornost da kažu da je i njima važno da mediji funkcionišu nezavisno, dodao je on.

Ne bih rekao da je neka zemlja gora od druge, izjavio je Ji, koji misli da su sve u regionu suočene sa istim izazovima tranzicije.

Ali mi i EU svojim programima pomoći podstičemo slobodno izveštavanje, poručio je on.

Važno je da mediji imaju slobodu, ali moraju to činiti odgovorno. Ono što se događa u Evropi je da su bili slučajevi pretnji novinarima i urednicima, to je nešto što je imalo političku konotaciju i to je nešto što je neprimereno, ukazao je Ji.

On je naglasio da slobodni mediji služe interesima građana i da svi slučajevi kršenja zakona jednostavno moraju biti procesuirani. Mislim da je to izazov i za naredene godine, naveo je on.

Moramo se pobrinuti da imamo slobodu, neovisnost medija, da je vlada partner medija. Istovremeno, mediji imaju odgovornost da izveštavaju tačno, naglasio je Ji.

Mislim da mediji moraju imati pravo na sumnju, imaju pravo da istražuju, izveštavaju o činjenicama na koje građani imaju pravo, rekao je Ji i ponovio da postoji odgovornost na obe strane.

Ji je rekao da Sjedinjene Države neće zauzimati stranu u procesu arbitraže između Slovenije i Hrvatske, jer veruju da te dve države to mogu same da reše.

Traju razgovori na visokom nivou i verujemo da ćete u skoroj budućnosti doći do rešenja. Imate puno toga zajedničkog, članice ste Evropske unije i NATO, imate puno zajedničkih interesa, rekao je Ji za N1 Hrvatska.

Naglasio je i da SAD smatraju da za sada nema potrebe za „Dejtonom 2“, ali je potrebno da se vlast u Bosni i Hercegovini (BIH) fokusira na prioritete koji će dovesti do političkih i ekonomskih reformi i ubrzanju procesa približavanja EU.

Prošle godine je došlo do pozitivnih pomaka na kojima treba graditi, naglasio je on i kao primere naveo pridruživanje Crne Gore NATO, izbor proreformske i multietničke vlade u Makedoniji, kao i razgovore Kosova i Srbije o napretku odnosa.

Upitan o interesovanju ruske kompanije Rosnjeft za kompaniju INA, Ji je rekao da je interes SAD u LNG terminalu na Krku da pomognu Evropi da postane manje zavisna od ruskog gasa.

Naravno da nemamo ništa protiv da Rusija bude jedan od izvora prirodnog gasa. Problem je u tome da je velik broj zemalja u Evropi, posebno na Balkanu, zavistan od ruskog gasa, ukazao je on.

Imati još jednu veliku rusku komapniju koja doprema gas ne čini uslugu ni Hrvatskoj, ni Evropi, to ne povećava sigurnost. Mislim da su Evropljani već videli rezultat prevelike zavisnosti od ruskog gasa kada ga je Rusija koristila kao političko oružje, ukazao je Ji.

Govoreći o proširenju NATO, Ji je rekao je da ta Alijansa ima politiku otvorenih vrata i da nikoga ne prisiljava na članstvo.

Postoje neke zemlje u ovoj regiji koje se nadaju da se priključe, nije lako da se ispune svi uslovi, a ako su spremne na žrtve, teške odluke koje se odnose na odbranu, ali i na zadoviljenje demokratskih standarda, vladavine prava, slobode, te zemlje imaju pravo da odaberu i nijedna zemlja nema pravo da ulaže veto na to, uključujući Rusiju, zaključio je on. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari