Hojzgen o Srbiji: Ponekad zaista boli kad vidite da ljudi hvale Rusiju

Kristof Hojzgen, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, boravio je u Rumuniji na dvodnevnom „Minhenskom sastanku lidera“ (Munich Leaders Meeting, MLM) koji okuplja 75 predstavnika vlada, nevladinih organizacija, vojske, parlamenata i privrede. Na marginama tog sastanka, DW je razgovarao s tim bivšim nemačkim ambasadorom pri Ujedinjenim nacijama.

DW: U svom uvodnom govoru na Minhenskom sastanku lidera u Bukureštu, rumunski predsednik Klaus Johanis je istakao da je crnomorski region dugo bio glavna meta agresivnog ponašanja Rusije. S vojne tačke gledišta, šta NATO treba da uradi u regionu da bi obeshrabrio Rusiju?

Kristof Hojzgen: Rumunski predsednik je u pravu. Poslednjih godina NATO se nije dovoljno koncentrisao na Crno more. Uprli smo sve poglede u Baltičko more, gde takođe vidimo rusku agresiju, ali ruski rat protiv Ukrajine sada je Crno more stavio u centar naše pažnje.

Da, moramo da budemo mnogo aktivniji u regionu, ali mislim da je signal to što imamo sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a u Bukureštu, a i Minhenska bezbednosna konferencija je tu prvi put domaćin Minhenskog sastanka lidera. Mislim da se želja rumunskog predsednika da skrene više pažnje na region zapravo sada čuje i od partnera.

Da li Ukrajina treba da pokuša da povrati Krim?

Krim je očigledno deo Ukrajine i Ukrajina ima sva prava da povrati i ponovo osvoji svoju teritoriju, tako da je na Ukrajini da odluči. Nemačka se veoma trudila da diplomatskim putem reši izazove koje smo imali sa Rusijom tokom njene prve invazije 2014. i 2015. godine.

Pokušali smo sporazumom iz Minska da dođemo do diplomatskog rešenja. Sada je Rusija ostavila po strani sve te napore. Rusija je bila veoma agresivna, Rusija je odgovorna za smrt desetina hiljada ljudi.

Kada pogledate Mariupolj, kako su ga uništili, oni su ga uništili kao što su uništili Grozni. Iz te perspektive, moramo u potpunosti da podržimo Ukrajince i ako su Ukrajinci u stanju da ponovo osvoje Krim, treba da ih podržimo.

Šta NATO ima da ponudi jugozapadnom susedu Ukrajine, Moldaviji?

U ovoj fazi moramo podržati Moldaviju. Ovo što se dešava Moldaviji je veoma žalosno. Oni su takođe žrtve ruske agresije. Oni su žrtve, jer je toliko ljudi iz Ukrajine napustilo zemlju i potražilo utočište u Moldaviji, koja je bila od velike pomoći. To je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.

Što je najvažnije, Rusija se svuda igra svoju igru, pa povećavaju cene gasa otežavajući život Moldavcima. Oni pokušavaju da ucene, pokušavaju da vrate Moldaviju u svoju sferu uticaja i zato moramo svim sredstvima da podržimo Moldaviju, a posebno sada, ekonomskim sredstvima. Njima je potrebna budžetska podrška, a mi to moramo da obezbedimo.

Može li se hibridni rat, na primer ruska propaganda i ucena gasom, prigušiti ili potpuno zaustaviti u Evropi?

Tokom poslednjih nekoliko godina, videli smo da Rusija posebno koristi hibridni rat da zadovolji svoje interese. Videli smo to, i razgovarali smo sa Amerikancima. Kažu da je izbor Donalda Trampa takođe barem delimično bio rezultat ruskog mešanja. Vidimo to svuda i moramo biti oprezniji. Ponekad smo bili previše naivni.

Kada je reč i o slobodi medija, svi smo za to, ali ako se propaganda koristi do te mere da nema objektivnosti, već samo propagiranje interesa diktatora, nekoga ko čini ratne zločine, zločine protiv čovečanstvo, moramo ga zaustaviti.

I da li je to moguće?

Mislim da možemo mnogo. Prvo, ne treba dozvoliti propagandu, moramo se boriti protiv toga. A onda moramo ojačati otpornost, a to počinje obrazovanjem.

U današnjem svetu, moramo da naučimo decu u školi kako da se nose s društvenim medijima, kako da razlikuju lažne vesti od vesti koje su dobro izbalansirane i zasnovane na dobrom istraživačkom radu, tako da moramo da mnogo radimo na obrazovanju.

Šta treba učiniti protiv Rusije na Balkanu, gde je Srbija njen istorijski saveznik? Ali i u drugim istočnoevropskim zemljama, gde je Rusija prisutna i uticajna kroz propagandu i pravoslavnu crkvu.

To vidimo i tu moramo biti mnogo aktivniji, mnogo prisutniji. Ponekad zaista boli kad vidite da ljudi hvale Rusiju, pa čak i demonstriraju u korist Rusije u zemljama u kojima je najvažniji investitor, najvažniji trgovinski partner – Evropska unija.

Mislim da moramo biti mnogo bolji u javnom demonstriranju onoga što Evropa radi. U zemljama u kojima je Rusija popularna i gde nije osuđena za ono što radi u Ukrajini, moramo da budemo aktivniji.

To moramo da radimo i van Evrope. Jedan od velikih izazova s kojima se suočavamo je to što su mnoge zemlje takozvanog Globalnog juga, kada posmatraju sukob Ukrajine i Rusije, zauzele podjednaku distancu od obe strane.

I mislim da moramo veoma jasno da stavimo do znanja da ono što Rusija radi u Ukrajini nije nastavak sukoba Istoka i Zapada, već je to flagrantno kršenje međunarodnog prava.

Prema Povelji UN, Rusija raskida sa civilizacijom i to moramo veoma jasno da istaknemo. Ali, to možemo samo ako smo kao Evropska unija, kao pojedinačne države, mnogo aktivniji u području od Zapadnog Balkana, do Azije, Afrike, Latinske Amerike.

Kao diplomata s velikim iskustvom, šta mislite kada je najbolje vreme za početak pregovora i zaustavljanje rata?

Kao što sam ranije rekao, pokušali smo sve sa Rusijom kako bismo ukrajinsku krizu rešili diplomatskim putem. Putin je odlučio da preduzme vojne akcije. I razumem Ukrajince koji kažu: „Ne možemo da potpišemo sporazum sa Rusijom, jer se Rusija ne pridržava nijednog sporazuma koji je potpisala u prošlosti“.

Rusija je potpisala Budimpeštanski memorandum 1994. godine, kada je Rusija rekla: „Pa, ako Ukrajina odustane od nuklearnog oružja stacioniranog na njenoj teritoriji, mi, Rusija, garantujemo ukrajinski teritorijalni integritet, suverenitet“. U to vreme, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je bio ambasador u UN i insistirao je da taj budimpeštanski memorandum postane dokument Saveta bezbednosti.

Morate da razumete da ne možemo da tražimo od Ukrajinaca da potpišu sporazum sa Sergejem Lavrovom, jer znamo da je on lažov. I zato, ono što nam je potrebno jeste pre svega da Ukrajinci preuzmu vođstvo, da oni odluče kada je vreme za dogovor. A kada traže garancije bezbednosti, onda mislim da moramo da im pružimo te bezbednosne garancije.

Izvor: Dojče vele