Hoking je simbol pobede volje i uma

Hoking je ipak zahvaljujući sporom razvoju bolesti poživeo još pola veka tokom kojih će slika slavnog naučnika vezanog za invalidska kolica, iskrivljene glave, sa preklopljenim rukama preći granice nauke i postati simbol pobede ljudske volje i uma.

– Ne plašim se smrti, ali ne žurim da umrem. Postoji toliko toga što želim da uradim prvo – kazao je u Hoking u intervjuu Gardijanu prošle godine.

Drugom prilikom na sebi svojstven način govorio je šta očekuje nakon smrti.

– LJudski mozak vidim kao kompjuter koji prestaje da radi kada se delovi pokvare. Ne postoji raj niti život posle smrti za pokvarene kompjutere, to je bajka za ljude koji se plaše mraka – rekao je fizičar koji je tvrdio i da „ne postoji Bog, da niko nije stvorio univerzum i da niko ne upravlja našom sudbinom“.

Da se tokom većeg dela života nije borio sa teškom bolešću, Stiven Hoking vrlo verovatno ne bi stekao toliku pažnju i naklonost javnosti. Ovako je postao naučnik selebriti, čiji je život predstavljen u Oskarom nagrađenom filmu iz 2014. „Teorija svega“, a kome je prethodilo Hokingovo pojavljivanje u Simpsonovima, seriji Štreberi, Zvezdanim stazama, Sajnfildu….

„Romantizovana predstava o Hokingu predstavlja samo polovičnu istinu. Oni koji su ga poznavali cenili su ga kao pravo ljudsko biće, koje je posedovalo strast za životom, sjajan humor, i neverovatnu odlučnost, ali i normalne ljudske slabosti, kao i očigledne vrline“, piše britanski naučnik Rodžer Penroz za Gardijan povodom smrti svog kolege i prijatelja sa kojim je zajedno radio tokom 1970-ih na teoriji o crnim rupama.

Stiven Hoking je rođen 8. januara 1942. godine. Sa dvadeset godina diplomirao je fiziku na Oksfordu, a naučnu karijeru nastavio je na Kembridžu. U svojim ranim 20-im godinama već je morao da se oslanja na štake, koje je potom nevoljno zamenio kolicima u kojima je umeo da namerno naleće na studente po Kembridžu. Pažnju svetske javnosti privukao je tokom 1970-ih svojom teorijom o crnim rupama, po kojoj crne rupe emituju određenu radijaciju i u jednom trenutku mogu da nestanu, zahvaljujući čemu je kao 32-godišnjak postao član Kraljevskog društva a pet godina kasnija i profesor na Kembridžu. NJegova „Kratka istorija vremena“, objavljena 1988, međunarodni bestseler, našla je mesto u Ginisovoj knjizi rekorda nakon što je 237 nedelja bila najprodavanija knjiga.

O svom radu govorio je „moj cilj je jednostavan – da u potpunosti razumem univerzum, zašto je takav kakav je i zašto uopšte postoji“. Za svoj rad nagrađen je brojnim priznanjima, ali nikada Nobelovom nagradom.

Kao i profesionalni, i lični život Stivena Hokinga bio je turbulentan. Dvadeset šest godina bio je u braku sa DŽejn Vajld, koju je upoznao na fakultetu i koja je sa njim prošla najbolje i najgore faze. NJoj na izvestan način duguje i život pošto je 1985. godine odbila predlog lekara da isključi aparate koji su ga održavali nakon teške infekcije koju je dobio u Švajcarskoj.

I pored prognoza da se neće izvući doktori su operacijom tada uspeli da spasu Hokinga, a kao „jedina“ posledica ostalo je to što je izgubio glas. Bračni par razišao se 1991. godine, a DŽejn je o svom bivšem suprugu pisala kao o „detetu koje poseduje ogroman i razdražljiv ego“. Slavni naučnik oženio se ponovo 1995. godine medicinskom sestrom koja je brinula o njemu Elen Mason. Ovaj brak potrajao je 11 godina tokom kojih je policija u nekoliko navrata istraživala optužbe o zlostavljanju Hokinga, što sam fizičar nikada nije potvrdio.

Stiven Hoking umro je u 76. godini života ostavljajući iza sebe troje dece Lusi, Roberta i Tima.

U njegovoj interpretaciji „život bi bio tragičan da nije smešan“.

– Ne zaboravite da gledate gore u zvezde a ne dole u svoja stopala. Pokušajte da razumete to što vidite i da se zapitate zbog čega univerzum postoji. Budite radoznali. I koliko god se život činio teškim, uvek postoji nešto što možete raditi i u čemu možete uspeti. Važno je samo ne odustati.

Reakcije na vest o smrti

Tereza Mej, premijerka Velike Britanije

Profesor Stiven Hoking bio je briljantan i neverovatan um – jedan od najvećih naučnika našeg vremena. NJegova hrabrost, humor, odlučnost da izvuče iz života najviše što može su inspiracija. NJegovo nasleđe neće biti zaboravljeno.

NASA

NJegove teorije su otvorile vrata univerzumu mogućnosti koje mi i svet ispitujemo. Nastavi da letiš kao Supermen u mikrogravitaciji.

Donald Tusk, predsednik Saveta Evropske unije

„Jedino je važno ako ne odustaješ.“ Sećanje na Stivena Hokinga

Lari King, televizijski voditelj

Jednom sam pitao Stivena Hokinga šta je za njega najveća zagonetka u univerzumu. Odgovorio mi je „Žene“. Nedostajaće.

DŽonatan Mekdovel, astrofizičar sa Harvarda

Sećam se kada je držao predavanja i bilo mu je veoma teško da govori (to je bilo pre kompjuterskog glas). Ipak se i tada potrudio da ubaci šale. To nešto otkriva.

Kejti Peri, pevačica

Velika je crna rupa u mom srcu na Pi dan. Počivaj u miru.