Holandija skreće udesno

U Holandiji je desni populista Gert Vilders postigao ono o čemu krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) još sanja. Vilders može da formira koaliciju s dve desničarske i jednom liberalnom strankom i po prvi put da oblikuje holandsku politiku.

Vilders je prvi put ušao u nacionalni parlament pre 18 godina. Njegova stranka ima samo jednog člana – njega samog. Svi ostali poslanici „Stranke za slobodu“ (PVV) su formalno gledano nezavisni i regrutuje ih sam Vilders iz kruga svojih pristalica.

Uprkos mnogim neuspesima, on je tokom godina uspeo da populariše svoj evroskeptični i ksenofobični program. I sada je konačno dospeo do cilja. Na izborima pre šest meseci Vilderova PVV postala je najjača snaga s gotovo 24 odsto podrške.

Međutim, sam Vilders je morao da odustane od pretenzije na mesto šefa vlade. To bi ipak bilo previše za druge koalicione stranke, posebno za desno-liberalni VVD s premijerom u odlasku Markom Ruteom na čelu.

Četiri koalicione stranke dogovorile su formiranje vlade od koje bi polovinu činili stranački političari, a drugu polovinu stručnjaci ili tehnokrate. Još uvek nije jasno ko će dobiti ključno mesto premijera – kadrovska lista se još uvek slaže.

„Najstroža politika azila u Evropi“

Vladin program koji je definisala desno-populistička koalicija pod vođstvom Gerta Vildersa prilično je radikalan. „Holandija mora strukturno da pripada kategoriji država-članica s najstrožim pravilima pristupa u Evropi“, navodi se u koalicionom sporazumu.

Predstoji radikalna promena politike azila i migracija, broj dolazaka mora naglo da padne, najavljuju članovi koalicije. „Imaćemo najstrožu politiku azila svih vremena“, najavio je Vilders. Osim toga, on se zalaže za smanjenje socijalnih davanja izbeglicama i traži da se one koji nemaju boravišnu dozvolu brzo i efikasno deportuju iz zemlje.

Premijer Rute iz stranke VVD nije uspeo da pooštri migrantsku politiku 2023. Njegova tadašnja građansko-liberalna koalicija nije želela da podrži ograničenja kod pravila o spajanju porodica. Prošle godine je u Holandiji oko 70.000 ljudi podnelo nove zahteve za dobijanje azila, gotovo isti broj kao i 2015, na vrhuncu izbegličkog talasa u EU.

Vilders izostavlja kritiku islama

U prošlosti se Vilders profilisao i kao oštar kritičar islama. Snimao je antiislamske vide-klipove i pozivao na uvođenje poreza na nošenje marama. Islam za njega nije vera, već politički program. Tu radikalnu poziciju tokom koalicionih pregovora nije naglašavao. „Nećemo govoriti o Kuranu, džamijama i islamskim školama“, najavio je Vilders pre početka pregovora i pokazao se neobično pomirljivim.

Na auto-putevima 130 km/h i nuklearke

Nova koalicija planira i druge promene. Ograničenje brzine na holandskim auto-putevima biće povećano sa 100 kilometara na sat tokom dana, na 130. Poljoprivrednicima bi trebalo da budu ublaženi neki ekološki propisi. Na javnoj radioteleviziji planira se štednja, isto kao i smanjenje broja državnih službenika.

S druge strane, ova desna Vildersova vlada planira ulaganje u stanogradnju i izgradnju dve nove nuklearne elektrane. Referendum o izlasku Holandije iz Evropske unije, na koji je izvorno pozivala „Stranka za slobodu“, nije uvršten u koalicioni dokument, ali će nova vlada svakako imati više kritika na račun integracije u EU i širenja na Zapadni Balkan. Holandija je inače treći najveći neto uplatilac u kasu Evropske unije, nakon Nemačke i Francuske.

Sledeći cilj: Evropa

Ovako uspešan na nacionalnom planu, Gert Vilders može sada da krene u kampanju za evropske izbore s još više zamaha. U anketama je njegova stranka već na prvom mestu u Holandiji za izbore za Evropski parlament sa 22 odsto glasova. To znači da joj se smeši sedam od 31 holandskog mesta u Evropskom parlamentu. Do sada Vildersa tamo niko nije predstavljao.

Po svoj prilici „Stranka za slobodu“ bi se Evropskom parlamentu pridružila desnoj ekstremističkoj grupi „ID“, u kojoj su i Vilderova dugogodišnja saveznica Marin Lepen s „Nacionalnim savezom“ iz Francuske, desni populisti FPÖ iz Austrije, kao i nemačka AfD.

Sve četiri stranke su među vodećim u anketama za evropske izbore u svojim zemljama. One, između ostalog, odbacuju oštri kurs EU prema Rusiji i zalažu se za politiku koja je više naklonjena Kini.

Eksperiment

Novi „Kabinet nade“, kako sebe nazivaju četiri koalicione stranke, politički je eksperiment i za Holandiju, koja jeste navikla na koalicije. Novi desni savez ima mnogo problematičnih tačaka u svom programu i moraće da računa na promenljivu većinu u parlamentu. Holandski list „De Volkskrant“ u svom komentaru navodi: „Mnogo toga će zavisiti od liderskih kvaliteta budućeg premijera, koji će morati da sastavi funkcionalnu vladu. Ako mu to bude pošlo za rukom, to će biti jedinstveno u istoriji holandskog parlamenta. A ako ne, onda ne bi bilo potrebe da se više ispituju dalje alternative, onda bi bili novi izbori.“

Ali, novi izbori bi bili krajnje nepoželjni za tri manja koaliciona partnera. Njihova popularnost je u padu i jedino Vilders beleži rast popularnosti. Da su novi izbori u ove nedelje, za njega bi glasalo 31 odsto Holanđana.