Sve je veći strah od mogućih mafijaških ratova između holandskih i nemačkih kriminalnih mreža. Stvari su počele da eskaliraju nakon što su u Kelnu ranije ovog meseca kidnapovani i mučeni jedan muškarac i jedna žena.
Njih dvoje – očigledno deo jedne nemačke organizovane kriminalne grupe – oslobođeni su policijskom operacijom u kojoj je uhapšeno četvoro ljudi a na još šest lokacija u gradu su izvršene racije i tom prilikom su uhapšena još dvojica muškaraca.
U saveznoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji je osim toga u poslednje tri nedelje zabeležena serija od sedam bombaških akcija u kojima su kriminalci pokušali da ukradu novac iz bankomata.
Smatra se da su sve ove zločine izveli članovi „Mokro mafije“ — što je krovni termin koji su usvojili mediji i u Holandiji i u Nemačkoj za nekoliko organizovanih kriminalnih grupa koje su prvobitno nastale iz marokanske zajednice u Holandiji 90-ih godina.
Nije samo marokanska, i nije samo holandska
Iako je pomenuti termin od tada uvrežen u javnosti, ne samo zbog naziva popularne holandske TV drame (koja je trenutno u šestoj sezoni i takođe se emituje u Nemačkoj), većina kriminologa i policajaca se slaže da „Mokro mafija“ više nema jedinstven etnički identitet.
„Takozvana Mokro mafija počela je da uvozi kanabis u Holandiju 90-ih i kasnije je proširila svoj posao na uvoz kokaina,“ rekao je Dirk Peglov, šef Nemačkog udruženja kriminalnih istražitelja (BDK) za DW. „Dakle, suočavamo se sa grupom čije su strukture uspostavljane decenijama.“
Članovi te grupe su značajno skloniji nasilju nego organizovane kriminalne grupe u Nemačkoj. U medijima kruže uznemirujuće priče o komorama za mučenje, odsečenim glavama ostavljenim ispred barova, pa čak i navodnim planovima za kidnapovanje 18-godišnje holandske princeze Amalije. Istaknuti holandski kriminolog Siril Fajnaut procenio je da Mokro mafija svake godine ubije između 10 i 20 ljudi.
„U svim kriminalnim grupama nasilje je veoma izraženo,“ rekao je Mahmud Džaraba, istraživač kriminala u Istraživačkom centru za islam i pravo u Evropi (FAU EZIRE). „Ali u ovoj grupi spremnost na nasilje je veća.“
Po strukturi i poslovima kojima se bave, sve grupe su zapravo slične. Recimo, „Arapski klanovi u Nemačkoj nisu toliko različiti: glavni igrači dolaze iz određene porodice, ali to nisu zatvorene grupe,“ rekao je Džaraba za DW. „Bez svojih mreža unutar i izvan Nemačke i Holandije, oni ne bi opstali.“
Ubijeni novinar
Mokro mafija je u Holandiji postala ozloglašena 2021. godine kada je ubijen Peter R. de Vris, poznati novinar novinara koji je opsežno izveštavao o organizovanom kriminalu u zemlji i koji je pogođen u glavu u Amsterdamu nakon pojavljivanja u TV emisiji.
To ubistvo bilo je jedno od tri povezana sa šestogodišnjim „Marengo suđenjem,“ kada je nekoliko optuženih, uključujući vođu bande Riduana Tagija, bili optuženi za višestruka ubistva i pokušaje ubistava. U februaru ove godine, svih 17 optuženih dobilo je duge zatvorske kazne, uključujući doživotne kazne za Tagija i još trojicu.
Pored de Vrisa, ubijen je i brat krunskog svedoka Nabila B. i jedan tužilac. U junu ove godine, šest muškaraca je takođe osuđeno za ubistvo de Vrisa.
Nastavak trgovine u Nemačkoj
To je bio snažan udarac za mafiju, ali uprkos ovim presudama, čini se da kriminalne mreže cvetaju i šire se u Nemačku. „Videli smo u Severnoj Rajni-Vestfaliji da je grupa već aktivna u Nemačkoj i da pokazuje brutalnost u svojim kriminalnim aktivnostima koja uključuje povređivanje ili čak ubijanje nevinih prolaznika,“ rekao je Peglov.
Kidnapovanje u Kelnu je bilo posledica sukoba između grupa zbog jednog neuspešnog dila sa drogom. I pored takvih sukoba, organizacije obično tesno sarađuju: nemačke grupe uvoze kokain i heroin od svojih holandskih partnera. „Odnosi i saradnja između različitih kriminalnih grupa između Nemačke i Holandije odvijaju se i danas,“ rekao je Džaraba.
Istraživači ne znaju tačno kada je Mokro mafija počela da se širi u Nemačku, niti koje je tu zločine izvršila. U poslednjih nekoliko godina, policija u obe zemlje – Nemačkoj i u Holandiji – uspela je da prikupi mnogo informacija o ovim kriminalnim mrežama zahvaljujući analizi aplikacija za razmenu poruka.
Policija nema dovoljno resursa
Ipak, Peglov je upozorio da nemačka vlada mora da učini više kako bi podržala policiju u sprečavanju širenja holandskog organizovanog kriminala na Nemačku. „U Nemačkoj ne možemo čekati dok se ne uspostave slične strukture kao u Holandiji,“ rekao je. „Moramo veoma tesno sarađivati sa holandskom policijom i sprečiti da incidenti poput onog nedavno u Severnoj Rajni-Vestfaliji postanu uobičajeni.“
Džaraba je, doduše, dodao da bez dodatnih resursa policija ima male šanse protiv takvih struktura. „Imamo izuzetno malo kapaciteta da se borimo protiv ovog fenomena, jer u većini slučajeva dolaze oni iz Holandije i imaju svoje rute za bekstvo i svoje ljude koji sarađuju sa njima,“ rekao je.
Upozorenje japanske vlade
Pre nekoliko dana je japansko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo svoje građane u Severnoj Rajni Vestfaliji – i one koji hoće da otputuju tamo – da zbog rata kriminalnih bandi i eksplozija u Kelnu i Diseldorfu posebno povedu računa o svojoj bezbednosti. U dva pomenuta grada, posebno u Diseldorfu, živi veći broj Japanaca koji tu imaju svoje poslovne strukture pa i posebne škole za japansku decu, prenosi DW.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.