Hongkonški poslanici odobrili zakon koji vladi olakšava borbu protiv neistomišljenika

Zakonom se proširuje mogućnost vlasti da sude građanima za prestupe kao što je „dosluh sa stranim silama“ radi činjenja nelegalnih dela, kao i da ih optuže između ostalog za izdaju, pobunu, špijunažu, odavanje državnih tajni.

Zakon se nadovezuje na sličan bezbednosni zakon koji je Peking uveo 2020. godine, i koji je već u velikoj meri ućutkao opozicione glasove u tom poluautonomnom finansijskom centru.

Hongkonški zakonodavni savet usvojio je zakon na specijalnoj sednici. Savet, u kome je veliki broj poslanika vernih Pekingu, progurao je dokument brzo.

Predlog zakona predstavljen je 8. marta, a od tada su nedelju dana držani svakodnevni sastanci posle apela vođe Hongkonga Džona Lija da se zakon usvoji najbrže moguće.

Posle glasanja Li je rekao da zakon stupa na snagu u subotu i proglasio današnji dan „istorijskim momentom za Hongkong“.

Kritičari brinu da će novi zakon dalje narušiti građanske slobode koje je Peking obećao da će sačuvati 50 godina od kada je ta bivša britanska kolonija vraćena pod kinesku vlast 1997. godine.

Novoodobreni zakon preti strogim kaznama za niz akcija koje vlasti smatraju da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti, a najstrože su, doživotni zatvor – za izdaju i pobunu.

Manji prestupi, uključujući posedovanje publikacija koje podstiču na pobunu, takođe mogu da dovedu do nekoliko godina zatvora. Prema nekim odredbama moguće je krivično gonjenje za delovanje počinjeno bilo gde u svetu.

Kancelarija za vezu Pekinga u Hongkongu saooštila je danas da zakon ukazuje da je izgrađena jaka odbrana za stabilnost i prosperitet grada, koja će mu dozvoliti da se usmeri na promovisanje ekonomskog razvoja i poboljšanje životnih uslova stanovništva.

Politička scena u Hongkong se znatno promenila od masovnih uličnih protesta 2019. na kojima su se demonstranti suprotstavljali kineskoj vladavini nad tom poluautonomnom teritorijom i od uvođenja Nacionalnog zakona o bezbednosti koji je nametnuo Peking.

Mnogim vodećim aktivistima je suđeno, a drugi su se sklonili u inostranstvu. Uticajni prodemokratski mediji kao što je Epl Dejli(Apple Daily) i Stand Njuz (Stand News) su zatvoreni. Zbog zaoštrenih mera otišao je veliki broj razočaranih mladih profesionalaca i porodica srednje klase u SAD, Britaniju, Kanadu i Tajvan.

Kineska i hongkoška vlada kažu da zakon koji je nametnuo Peking ponovo uspostavlja stabilnost posle protesta 2019. godine.