Hongkonški Saut Čajna morning post: Srbija privlači pažnju Vašingtona, a Kina uticaj na Balkanu

Pod naslovom „Srbija privlači pažnju Vašingtona dok Kina jača uticaj na Balkanu“ list piše da su velike investicije kineske vlade u Srbiji glavni faktor koji pokreće američku politiku u regionu Balkana i prenosi ocene stručnjaka da će SAD imati tažak zadatak da pokušaju da Beograd izvuku iz kineske ekonomske orbite.

List piše da Tramp nije spomenuo Kinu na septembarskom sastanku sa liderima Srbije i Kosova u Beloj kući, ali sporazum (o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova) uključuje klauzulu koja kaže da će Srbija „zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporučuju nepouzdani dobavljači“ što je formulacija koju SAD koriste kada misle na kineskog telekomunikacionog giganta Huavej koga je Vašington označio kao rizik po nacionalnu bezbednost.

Međutim, dodaje se u tekstu, nepune dve nedelje nakon što se Vučić vratio iz SAD, srpska premijerka Ana Brnabić prisustvovala je otvaranju Huavej inovacionog centra u Beogradu, na kojem je rekla da je ta firma jedan od najboljih i najvećih partnera Srbije.

Po oceni programskog koordinatora Beogradskog bezbednosnog foruma Stefana Vladisavljeva, njen govor bio je jedna od nekoliko „maslinovih grančica“ za Peking nakon posete SAD, što pokazuje da je vlada svesna antikineskih implikacija sporazuma u ​​Vašingtonu.

Peking Srbiju vidi kao centralnu vezu sa evropskim delom svog globalnog, više milijardi dolara vrednog plana za izgradnju i proširenje trgovinskih ruta, poznatog kao Inicijativa pojas i put, navodi list i dodaje da Srbiju njen položaj „između Grčke – gde je Cosco (China Ocean Shipping Company) kupio većinsku kontrolu nad lukom Pirej … i Madjarske …. čini transportnim koridorom za kinesku robu ka zapadnoevropskim tržištima“.

Uz ocene da je Srbija važan deo pekinške strategije za pristup tržištu EU, i da je nivo angažovanja Pekinga sa Srbijom mnogo više nego sa bilo kojom drugom državom Zapadnog Balkana list podseća da je Kina od 2007. godine u istočnoevropske infrastrukturne projekte uložila 29 milijardi američkih dolara.

Sbija je dobila ubedljivo najveći deo, 10 milijardi američkih dolara, a Mađarska je na drugom mestu sa četiri milijarde američkih dolara, navodi se u februarskom izveštaju beogradskog Centra za evroatlantske studije.

Sem toga, dodaje se, ankete ukazuju na porast povoljnih stavova prema Kini, delimično zahvaljujući medicinskoj pomoći dobijenoj iz Pekinga u martu za borbu protiv epidemije kovida-19. Vučić je sazvao konferenciju za novinare i rekao da je pomoć bila „bratski“ odgovor kineskog predsednika Si Đinpinga i ubrzo potom ulice Beograda bile su prekrivene crvenim bilbordima, na kojima su bile slike Si Đinpinga sa porukama zahvalnosti Srbije.

Međutim, kako dodaje hongkonški list na engleskom jeziku, vašingtonski Centar za strateške međunarodne studije (CSIS) naveo je vladine podatke koji pokazuju da je EU ubedljivo najveći donator pomoći Srbiji, sa 1,8 milijardi evra (2,1 milijarda američkih dolara).

SAD su na trećem mestu, dok je Kina od 2009. Srbiji isporučila 12 procenata obećane pomoći, ili 6,6 miliona od 56 miliona evra, naveo je CSIS.

Kao primer kineske uloge u podršci srpskoj privredi Beograd navodi i najvećeg proizvođača čelika, železaru u Smederevu koju je kupila kineska Hestil grupa (Hesteel Group)za 46 miliona evra 2016. godine, spasivši  15.000 radnih mesta.

Ali s obzirom na to da Srbija teži članstvu u EU, produbljivanje veza sa Kinom izaziva uzbunu u Briselu, navodi list i dodaje da je Johanes Han 2018. kao evropski komesar za proširenje rekao u intervjuu Politiku da EU treba da se čuva od kineskog pretvaranja Zapadnog Balkana u trojanskog konja.

Kineska „kombinacija kapitalizma i političke diktature“ mogla bi se svideti nekim liderima zemalja regiona, rekao je Han a ta tema odjeknula je u septembru u izveštaju CSIS koji tvrdi da kineske investicije Srbiju polako pretvaraju u „državu klijenta“ potčinjenu Pekingu.

Bivša zvaničnica Stejt departmenta sada direktorka evropskog programa u CSIS Hiter Konli (Hetaher Conley) rekla je da za razliku od beogradskog narativa, krediti koje Srbija uzima od Kine nisu bili jeftini, dok kineske firme koje ulažu u Srbiju zapošljavaju radnike iz Kine, a ne iz Srbije i ne štede industriju.

„Naglasili smo činjenicu da je zapravo srpska vlada te zajmove koji se moraju vratiti predstavila kao poklone – tu prelazimo u ‘državu klijenta'“, rekla je Konli koja je koautor izveštaja.

Kineske ekonomske aktivnosti učvrstile su podršku Srbije za spoljnu politiku Pekinga, istovremeno i i podrivajući integraciju u EU, navodi se u izveštaju.

Jedan od navedenih primera je da se Vučić razišao od EU po pitanjima poput kineske odluke o nametanju zakona o nacionalnoj bezbednosti Hong Kongu. EU je taj potez osudila kao kršenje principa „jedna zemlja, dva sistema“ za upravljanje Hong Kongom, dok je Vučić poslao pismo Siju podržavši odluku.

Stojanović kaže da to pitanje treba sagledati u svetlu kineske podrške beogradskoj politici nepriznavanja Kosova kao nezavisne države, piše list.