foto EPA-EFE/Sgt. Victor A. Mancilla / US Central Command Public AffairsU terorističkom napadu Al Kaide na SAD 11.septembra 2001.godine poginulo je oko tri hiljade ljudi.
Američki predsednik Džordž Buš mlađi optužuje talibane, koji Avganistanom vladaju od 1996. da pružaju utočište Osami bin Ladenu, vođi Al Kaide i traži njegovo izručenje.
Pošto su talibani odbili da izruče Bin Ladena, početkom oktobra 2001.SAD pokreću veliku vojnu ofanzivu u Avganistanu.
Talibani su kapitulirali 6.decembra 2001. Antitalibanske snage koje su uglavnom činili disidenti iz inostranstva, dogovaraju formiranje prelazne vlade koju vodi Hamid Karzai. U Avganistan dolaze međunarodne snage NATO.
Loja Džirga (Veliki savet) juna 2002. bira Hamida Karzaija za privremenog šefa države. Karzai bira članove svoje administracije.
Loja Džirga januara 2004. usvaja novi Ustav koji daje velika ovlašćenja predsedniku. U oktobru su održani predsednički izbori na kojima pobeđuje Karzai.
Septembra 2005. u Avganistanu se održavaju prvi parlamentarni izbori posle 30 godina. Napadi talibana postaju češći i opasniji.
Američki predsednik Džordž Buš septembra 2008. šalje dodatnih 4.500 vojnika u Avganistan, što je potez koji naziva „tihim naletom“.
Novi američki predsednik Obama decembra 2009. šalje još 30 hiljada američkih vojnika.
Sredinom te godine u Avganistanu je prisutno više od 150.000 stranih vojnika, uključujući 100.000 Amerikanaca.
Obama je 22. juna 2011. najavio početak vojnog povlačenja, sa odlaskom 33.000 vojnika do leta 2012. godine. Prvi kontingent napustio je Avganistan u julu 2011.
U junu 2014. na predsedničkim izborima u Avganistanu pobedjuje Ašraf Gani.
Krajem decembra te godine, NATO je saopštio da je okončao borbenu misiju.
U Avganistanu ostaje 12.500 stranih vojnika, uključujući 9.800 Amerikanaca, sa zadatkom obučavanja avganistanske vojske i pomoći u borbi protiv terorizma.
Širi se pobuna talibana, koji osvajaju sve više uglavnom ruralnih područja.
Američki predsednik Donald Tramp u avgustu 2017. godine odustaje od povlačenja američkih vojnika iz Avganistana i šalje dodatni broj vojnika.
Uprkos raspoređivanju novih američkih vojnika, sredinom novembra se pojačavaju napadi talibana.
Ašraf Gani je 18. februara 2020. godine proglašen pobednikom na predsedničkim izborima sa 50,64 odsto glasova, na izborima koji su protekli pod sumnjom manipulacija i slabu izlaznost birača. Ganijev glavni rival Abdulah Abdulah takođe proglašava pobedu.
SAD 29. februara 2020. u Dohi potpisuju istorijski sporazum sa talibanima kojim se predviđa povlačenje svih stranih vojnika do 1. maja 2021. godine, u zamenu za bezbednosne garancije i početak direktnih pregovora između pobunjenika i vlasti u Kabul.
U maju 2020. Gani i Abdulah potpisuju sporazum o podeli vlasti. Gani ostaje na mestu predsednika, Abdulah preuzima vođstvo u mirovnim pregovorima s talibanima.
Pregovori počinju u septembru, ali se nasilje zahuktava u Avganistanu.
SAD i NATO 1. maja 2021. godine najavljuju početak povlačenja 9.500 vojnika Alijanse, uključujući 2.500 američkih.
Amerikanci napuštaju vojnu bazu Bagram početkom jula 2021. Američki predsednik Džozef Bajden 8. jula potvrđuje da će povlačenje snaga SAD biti „završeno 31. avgusta“.
Talibani su 6. avgusta osvojili Zarandž, glavni grad provincije na jugozapadu Avganistana. Dva dana kasnije osvojili su veliki grad Kunduz.
Vašington i London 12. avgusta saopštavaju da šalju nekoliko hiljada vojnika u Kabul radi evakuacije diplomata i državljana.
Sledećeg dana, talibani zauzimaju glavni grad provincije Logar, samo 50 kilometara južno od Kabula, nakon što su zauzeli Laškar Gah, glavni grad Helmanda i Kandahar, drugi grad po veličini u zemlji.
Talibani 14. avgusta zauzimaju Mazar-i-Šarif, poslednji veliki grad na severu koji je kontrolisala vlada.
Dan kasnije, talibani ulaze u glavni grad Kabul i bez borbe zauzimaju predsedničku palatu pošto je predsednik Gani napustio zemlju.
Američka zastava je 16. avgusta ujutro skinuta sa ambasade SAD u Kabulu, osoblje se seli na aerodrom.
Nastavlja se evakuacija stranaca i Avganistanaca koji su sarađivali sa zapadnim zemljama.
Poslednji avion napustio je aerodrom u Kabulu nekoliko minuta pre ponoći po lokalnom vremenu 30.avgusta (21.29 uveče po srednjoevropskom), saopštio je šef američke Centralne komande marinski general Frenk Mekenzi.
Aerodrom uz slavlje, preuzimaju talibani. Kabulom odjekuju slavljenički pucnji u čast oslobađanja Avganistana i poraza SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
