U prvih pet godina članstva u Evropskoj uniji propuštene su brojne prilike za razvoj, a privreda opet beleži neke negativne trendove.
Pet godina nakon ulaska u Europsku uniju, opštee je mišljenje građana da u ekonomskom smislu Hrvatska nije iskoristila članstvo. Iako je 2015. godine, dugo nakon mnogih i, po nekima, ne zahvaljujući strateškim politikama započeo oporavak od krize, i dalje se beleže mnogi negativni trendovi.
Iako po prvi puta od osamostaljenja, kako je objavljeno, Hrvatska beleži suficit proračuna, ekonomski rast u zadnjem kvartalu prošle godine usporio je najviše od 2015. godine, proizvodnja već dublje pada, porazne su pozicije na lestvicama konkurentnosti, s Grčkom beleži najslabiji rast bruto domaćeg prozvoda u Europskoj uniji, po kupovnoj moći građana lošije stoje samo Bugari, a najlošija je po provođenju reformi.
Resorna ministarka pohvalila se bržim povlačenja novca i fondova EU-a u 2017. godini od 423 posto, no u drugu polovinu tekućeg finansijskog razdoblja ulazi se sa 7,5 posto iskorišćenog sredstava – ponovno začelje EU-a. A kako je uspešno ugovoreno tek 40 posto od predviđenih 70 posto raspoloživih sredstava ESIF fonda, ako do novembra ne bude pomaka realna je mogućnost da Eu ropska komisija onemogući iskorištavanje svih raspoloživih sredstava.
Ludbreg se razvija od EU-a
Najlošiji su gradovi, opštine i županije, a najsvjetliji primer je Ludbreg, koji je od Senja preuzeo palicu najuspješnijeg grada. Ovaj grad u severozapadnoj Hrvatskoj od oko 10.000 stanovnika, u kojem je svega 200 na „burzi“, provodi niz projekata.
„Mi smo odlučili još pre četiri godine oformiti tim mladih ljudi i osnovali smo Odsek za evropske projekte i strateški smo se odredili da želimo zeleni grad, čist, prilagođen novim ekološkim zahtevima, ekonomski uspešan i turistički prepoznatljiv i u tom segmentu smo se fokusirali i na naše projekte. Prvo što smo hteli rešiti je najveći projekat, sanacija odlagališta otpada, vredan preko 30 miliona kuna [4,07 miliona eura]“, kaže gradonačelnik Dubravko Bilić.
Komunalni otpad ne odlažu na području grada, razvrstavaju najviše u županiji, grade reciklažno dvorište, sledi sortirnica, arheološki park, enogastronomija, biciklističke staze – sve evropskim bespovratnim sredstvima, kojih su poslednjih godina privukli blizu 60 miliona kuna (8,1 milion eura).
„Treći segment je ekonomija, koje prati ulaganja grada – u periodu kad se merilo imali smo investicije preko 400 miliona kuna [54,3 miliona eura] različitih firmi, a većina toga novca dolazi iz evropskih fondova.“
Trenutno su u toku stotine miliona kuna investicija stranih i domaćih firmi. Ključno je, kaže, bilo staviti „glave zajedno“ i s preduzetnicima dogovoriti poboljšanje kvalitete života.
Ništa se ne može bez novca
„Omogućiti da grad ima najjeftinije vrtiće u Varaždinskoj županiji, najbolju osnovnu škola, srednju školu koja je usko povezana s našom ekonomijom, koja radi u ‘dosluhu’ s njima na odabiru smerova, školovanju upravo budućih zaposlenih naših firmi… Pored toga, mi smo se odlučili aktivno pomoći preduzetnicima i u pisanju projekata, savetovanju, lobiranju, povezivanju…“
Napominje da od države nisu dobili ništa, baziraju se na evropskim fondovima, jer su tu stvari jasne i ne moraju zavisiti o političkoj (ne)simpatičnosti ministarstvima.
No, ističe, mnoge lokalne i regionalne samouprave strahuju od ulaska u evropske projekte. Veliki problem je predfinansiranje, za što moraju sami osigurati sredstva pre nego dobiju novac do završetka projekta, a kada je proračun mali i banke ne žele dati prihvatljivu podršku, mnoge uprave i samouprave odustaju.
Smatra da bi država trebala imati fond kroz koji bi se taj novac odmah vraćao opštinama i gradovima da plate radove, a ne da „vuku rep“ predifanciranja često godinama. Potrebni su pojednostavljenje procedura i decentralizacija.
„Da se gradovima i opštinama spusti više poreznih prihoda, prihodi od koncesija, možda i od dela poreza na dodanu vrednost ostvarenog na njihovom teritoriju. Uglavnom, da se proračuni jedinica lokalnih samouprava toliko ojačaju da u svakom trenutku mogu predfinansirati ili sami finansirati evropske projekte, slično kao što to rade evropski gradovi. To mi ne radimo jer se ne provodi reforma lokalne samouprave“, zaključuje Bilić.
‘Političari’ kvare EU projekte
Ariana Vela, vlasnica Učilišta EU Projekti, kaže kako je podatak o ugovorenih 40, a isplaćenih blizu 10 posto sredstava razlog za zabrinutost, jer sprovođenje tradicionalno predstavlja problem, a ključna je za stvarno iskorištenje sredstava. Pomaci su uočljivi, ali nedostaje stručnosti na svim razinama.
„Projekti se napišu tako da ih je nemoguće sprovesti, i to onda stvara probleme u samom sprovođenju. Kapaciteti za sprovođenje su nam izuzetno slabi, a razlozi su brojni – od nepoznavanja regulative, nedostatka odgovornosti do nedovoljnih kapaciteta osoba koje se upuštaju u sprovođenje projekata. Ponekad dobijaam dojam da svi smišljaju kako izbeći odgovornost, a projekti traže baš odgovornost i efikasnost. Nažalost, danas nisu uspostavljeni jasni kriteriji što čini dobrog voditelja projekta, pa se svakojake osobe vole nazivati projekt menadžerima, iako u realnosti to nisu i za to nemaju kapaciteta. Tome pridonosi i negativna selekcija, koja je sveprisutna u radu javnoga sektora, pa često na projektima rade osobe koje su na određena mesta došla po političkom ključu, a ne zato što su stručne“, kaže Vela.
Iako su poduzetnici prepoznali fondove EU-a kao izvor finansiranja koji omogućuje povrat investicije u kraćem roku, i tu postoje problemi provedbe, jer su pravila korištenja drugačija u odnosu na uobičajeno poslovanje. No, sredstva se dobro koriste.
„Poduzetnici su fokusirani na dobit i stvaranje dodane vrednosti, zbog čega ne smeju otezati s investicijama i zato se EU sredstva kod njihovih projekata bolje troše. Treba napomenuti i da je HAMAG-BICRO, koji je jedno od ključnih tela u sprovođenju poduzetničkih projekata, uspostavio dobro suradnju sa svojim korisnicima i postavio stvari kako treba – agencija je tu zbog poduzetnika.“
Što se tiče eventualnih „sankcija“, Vela podsjeća da je europska regulativa striktna i propisuje pragove koje članice moraju ispuniti u rokovima i mehanizmi obustava, povrata ili suspenzije operativnog programa moraju primijeniti ako se ispune preduvjeti.
Bez članstva u EU bilo bi još gore
No, očekuje da će u Bruxellesu prema Hrvatskoj biti blaži, jer je poslednja pristupila i imala manje vremena za sprovođenje.
„Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova EU-a pojačano prati izvršenje dodeljenih ugovora i postignuće indikatora, koje će biti jedan od ključnih faktora procene naše uspešnosti, no rezultat ne zavisi isključivo o njima, već i o situaciji kod korisnika sredstava. Ne očekujem da će nas Komisija ‘opaliti po džepu’ u sledećem finansijskom razdoblju zbog slabe potrošnje, niti očekujem da će smanjenje naše alokacije biti značajno u odnosu na sadašnju“, zaključuje Vela.
Ističući i taj problem te ukupno gledajući hrvatski ekonomski „učinak“, ekonomist Žarko Primorac kaže da su globalni rezultati uglavnom pozitivni, iako neki pokazatelji teško trpe takvu ukupnu ocenu.
„Hrvatska ekonomija i društvo u celini bili bi danas u lošijoj situaciji da nismo postali članica EU-a. Ekonomska situacija bila bi znatno teža, stope rasta BDP-a sigurno niže od tekućih, zaposlenost niža, situacija s javnim dugom mnogo ozbiljnija“, nabraja Primorac.
No, ističe, to ne znači da su iskorištene sve mogućnosti – propuštene su velike prilike za dinamičniji rast, povećanje izvoza i konkurentnost, efikasnije javne institucije, učinkovitiji pravosudni sistem, ubrzaniji razvoj i primenu modernih tehnologija proizvodnje i upravljanja, povećanje inovacijskog kapaciteta, podizanje stupnja razvijenosti i modernosti ekonomije i institucija na viši nivo. Najveća korist najmanje je iskorištena – reforme da se unapredi i modernizira ekonomski, obrazovni, pravni i inovacijski sustav.
Novi problemi tek dolaze
„Hrvatska nije provela, a većinu ni započela, potrebnih reformi da bi se potpunije integrirala u evropske ekonomske i druge tokove. Nešto reformi koje se bile uslov za uključivanje u EU proveli smo u pristupnom razdoblju, a odmah nakon postizanja punopravnog članstva zastali na gotovo na svim sektorima. Tako smo danas u mnogim aspektima ispod nivoa od pre pet godina – mirovinski, obrazovni, zdravstveni sustav… Da ne spominjem političko-teritorijalno ustrojstvo, koje je najveći konstrukcijski promašaj hrvatske države.“
Posledično, Hrvatska uglavnom pada na lestvicama konkurentnosti i razvoja. Sadašnja dinamika rasta je blizu proseka zemalja EU-a, ali znatno niža u odnosu na uporedive, tranzicijske zemlje, po udelu izvoza roba je na samom dnu, nezaposlenost relativno opada, ali najviše zbog iseljavanja.
Iduće razdoblje, ističe Primorac, zahteva strukturne ekonomske i društvene reforme. EU čekaju problemi poput posledica Brexita, migrantske krize, odnosa sa SAD-om i tenzija između razvijenog severa i manje razvijenog juga.
A Hrvatska se, zaključuje Primorac, dodatno suočava s relativnim zaostajanjem, ulaskom u schengenski prostor i eventualnim ulaskom u evrozonu, politikom proširenja na Zapadni Balkan, skorim predsedanjem EU-om, uz moguće svetske finansijske poremećaje.
Tekst preuzet sa portala Al Jezeera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
