Foto: EPA/ANTONIO BAT (Ilustracija)Broj birača dijaspore čija su imena na popisu birača koji u nedelju 26. maja mogu da izađu na izbore za zastupnike u Evropskom parlamentu povećao se čak 42 puta ili vrtoglavih 4.244 odsto u odnosu na prošle evroparlamentarne izbore 2014. godine, objavio je Jutarnji list u broju od utorka.
Tako je 2014. na popisu birača njih 3.637 bilo iz dijaspore, a sada ta brojka iznosi 154.358 birača.
Ovakvo enormno povećanje birača dijaspore koji mogu da učestvuju na izborima posledica je Zakona o registru birača koji je donesen u mandatu SDP-ove Vlade, a stupio je na snagu u oktobru 2015. godine, navodi dnevni list, a prenosi Radio Slobodna Evropa.
Glavna je novost, objašnjava tadašnji ministar uprave, SDP-ovac Arsen Bauk koji je napisao aktuelni zakon, u tome što hrvatski državljani s prebivalištem u inostranstvu više ne moraju fizički da odlaze u diplomatska predstavništva i traže da ih unesu u popis birača, nego Ministarstvo unutrašnjih poslova sve punoletne državljane koji imaju važeću ličnu ispravu s prebivalištem prijavljenim u inostranstvu automatski uvrštava u popis birača.
Popis birača mora se zaključiti deset dana pre održavanja izbora, a prema popisu pod koji je ministar uprave Lovro Kuščević u petak podvukao crtu, na evroparlamentarnim izborima sledeće nedelje moći će da glasa 3.831.389 građana.
Broj automatski registrovanih birača gotovo je trostruko narastao i u odnosu na parlamentarne izbore 2016, iako je tada nova zakonska odredba bila na snazi već godinu dana.
Dodaju i da je porast ukupnog broja birača na popisu za evroparlamentarne izbore za njih 92.681 (na izborima 2013. godine bilo ih je 3.738.708) kod nekih izazvao sumnju u manipulaciju brojem birača, prenosi HINA.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
