Hrvatska traži predmete iz Orašja

Svi uhapšeni su državljani BiH i zločin za koji se terete počinjen je u BiH, a zvanični Zagreb tvrdi da svi imaju i hrvatsko državljanstvo, a neki i činove Hrvatske vojske. Hrvatska predsednica nije navela po kom bi pravnom osnovu Hrvatska tražila preuzimanje ovih predmeta.

Prilikom otvaranja njenog privremenog ureda u Rijeci, Grabar Kitarović je nastavila višednevno uveravanje hrvatske javnosti kako hrvatski državni funkcioneri nisu unapred znali da će do tog hapšenja doći. Mada nije jasno po kom osnovu su pravosudni organi BiH bili dužni da ih o tome obaveste i šta bi Vlada Hrvatske i predsednica Republike Hrvatske učinili da su unapred o hapšenjima obavešteni? Grabar Kitarović je bosansko-hercegovačkom pravosuđu prigovorila da je hapšenje izvršeno neposredno pošto je Hrvatska objavila svoju podršku evropskom putu BiH i spoljnopolitički program u kome joj pomoć na tom putu obećava, ali nije jasno ni kakve veze te dve stvari, u principu, imaju jedna sa drugom.

Navodeći da se slične optužnice u BiH spremaju za još oko 640 osoba hrvatske nacionalnosti, hrvatski mediji su javili da su specijalne službe neke od njih odmah prebacile u Hrvatsku. Hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević, koji se i sam nalazi na tim spisku, otkazao je ranije planirano učešće na sastanku ministara odbrane u BiH ranije ove nedelje i tamo poslao pomoćnika.

Zaista samo uzgred, hrvatski državni funkcioneri, pa i Grabar Kitarović, priznaju mogućnost da je do ratnih zločina o kojima je reč došlo, da počinioci za njih treba da odgovaraju, ali isključivo po individualnoj odgovornosti, ali se uvek na kraju dodaje da se „optužnice nikako ne smiju koristiti u političke svrhe“. Nijednom nije precizirano koje bi to političke svrhe bile, sem što je visoki funkcioner Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Milijan Brkić u emisiji „Otvoreno“ HRT-a rekao da „Srbi to dobro rade“, sve svoje ratne poraze pokušavaju prikazati kao ratni zločin onih koji su se od njih branili! Visoki hrvatski državni funkcioneri listom, recimo ministar pravde Ante Šprlje, naglašeno ukazuju na BiH kao nefunkcionalnu državu, a u takvim državama je mogućnost manipulacije tužilaštvom od strane politike velika, za razliku od Hrvatske gde to, rekao je Šprlje, nije moguće.

Samim zločinima, za koje se uhapšeni sumnjiče, malo se ko bavi. Funkcioner Socijaldemokratske partije Hrvatske Peđa Grubin je jedan od retkih koji je naveo da se, koliko se zasad zna, radi o optužbama za teške zločine, pa je pomenuo odvođenje sedam nedužnih ljudi iz jednog sela i njihovu likvidaciju. „Jutarnji list“ je imenom i prezimenom citirao ženu mađarske nacionalnosti, udatu za Hrvata, koja je osobe koje su obavljale policijsko-vojne funkcije u oblasti gde su hapšenja izvršena, optužila za višestruko silovanje.

Zvanična Bosna i Hercegovina je na višednevnu paljbu iz Hrvatske ostala, uglavnom, uzdržana. Tužilaštvo BiH je odmah saopštilo da se nigde u optužnici ne spominje udruženi zločinački poduhvat što je kvalifikacija koju je hrvatski premijer Andrej Plenković više puta naveo kao za Hrvatsku neprihvatljivu. Po bosansko-hercegovačkim medijima se uglavnom citiraju poslanici srpske nacionalnosti, a znakovitu izjavu za klix.ba dao je Sadik Ahmetović, poslanik SDA u Parlamentarnoj skupštini BiH: „Ovdje moram podsjetiti na destruktivnu ulogu koju Hrvatska odavno igra u procesuiranju odgovornih za ratne zločine u BiH prije svega pružajući utočište optuženicima hrvatske nacionalnosti. Vjerojatno bi na tu vrstu pomoći mogli računati i uhapšeni u Orašju da im sud kojim slučajem ne produži pritvor“.

Posle slične političke buke, u Hrvatsku je iz Srbije na dalje odsluženje kazne izrečene za ratne zločine prebačen Veljko Marić. On je dočekan kao heroj i odmah pušten na slobodu, radi lečenja. Nedavno je ponovo uhapšen zbog porodičnog nasilja – pretukao je suprugu.