Hrvatski ministar državne imovine Goran Marić izjavio je da Hrvatska nije pokrenula postupak prodaje tuđe imovine, kao što su radile susedne države i da je novi Zakon o upravljanju državnom imovinom najbolje rešenje jer omogućava da se sporna imovina može dati u zakup, a da se ne zadire u vlasnička prava.
Hrvatska nije pokrenula postupak prodaje tuđe imovine, kao što su radile susedne države, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Marić je rekao u Splitu da taj zakon omogućava da se sporna imovina može dati u zakup, a da se ne zadire u vlasnička prava, preneli su hrvatski mediji.
Marić je, povodom najavljenih tužbi iz Srbije i BiH u vezi s imovinom, na koju polažu vlasničko pravo, rekao da je zakon omogućava da se ona može dati u zakup.
„Time se ne zadire u vlasnička prava ni u vlasničke odnose i niko ne može staviti hipoteku na to zemljište i na te opustele i zapuštene nekretnine, ali je nedopustivo da 28 godina takvo stanje traje i ugrožava zdravlje i sigurnost ljudi“, rekao je on.
Komentarišući najave državljana Srbije i BiH da će protiv Hrvatske podneti više od 30 tužbi Evropskom sudu za ljudska prava zbog imovine za koju smatraju da je njihova, on je odgovorio da je vlasništvo nad tom imovinom neutvrđeno i da se radi o korisnicima iz republika bivše Jugoslavije.
„Kad se utvrdi vlasništvo, vlasnik stiče sva prava ugovora o zakupu“, rekao je Marić.
Desetine turističkih objekata na hrvatskom primorju, ali i hiljade kvadrata poslovnog prostora širom te zemlje, bar u naredne tri decenije neće biti vraćeni vlasnicima – srpskim firmama.
U Hrvatskom saboru je, posle nekoliko meseci rasprave i uz proteste srpskih poslanika, usvojen Zakon o upravljanju javnom imovinom koji omogućava da se sporna imovina izda u zakup na 30 godina.
Reč je o imovini na koju se odnosi Bečki sporazum o sukcesiji između bivših jugoslovenskih republika iz 2001. godine. To praktično znači da njome ne bi smelo da se raspolaže mimo sporazuma među sukcesorima koji još nije postignut.
Zagreb, međutim, tvrdi da se za rešavanje tog pitanja mora postići bilateralni sporazum među državama naslednicama SFRJ.
U spornom hrvatskom zakonu stoji da je vlada „do sklapanja odgovarajućeg međunarodnog ugovora ovlašćena dati u višegodišnji zakup nekretnine u zemljišnoknjižnom vlasništvu na koje se primenjuje zabrana iz čl. 1 Uredbe o zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriji Hrvatske“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.