Hrvatski mediji: Zatvaranje drugih država manji problem od domaćeg karantina

Prva, juče objavljena, procena o kretanju BDP-a u trećem ovogodišnjem kvartalu u deset članica EU pokazuje da je posle velikog pada na proleće (minus 11,8 posto) tokom letnjih meseci u području EU došlo do strelovitog oporavka (plus 12,7 posto), najsnažnijeg otkako Eurostat objavljuje podatke, prenela je agencija Hina.

Najbrži oporavak zabeležen je u Francuskoj, Italiji i Španiji koje je prvi talas  epidemije pogodio najsnažnije. Kako je u razdoblju od jula do kraja septembra prošla Hrvatska, će se znati tek za mesec dana, no lako je moguće da je i ona nadoknadila veći deo ako ne i celokupni gubitak (minus 15 posto) iz drugog tromesečja, navodi Hina.

Na to ukazuju i nešto veći poreski prihodi prikupljeni posle završetka karantina, na osnovu čega je vlada izašla s optimističkom procenom da će Hrvatska na godišnjem nivou ove godine izgubiti samo osam odsto BDP-a.

Teško da će to biti baš tako ako se posle Irske, Češke, Španije, Francuske i Nemačke još neke zemlje odluče na karantin, a posebno će veliki problem biti ako se karantin uvede u Hrvatskoj.

Tokom vikenda o novom karantinu odlučuje se i u Austriji, tako da je lista zemalja gde se maksimalno ograničava kretanje stanovništva, a onda i potrošnja sve više povećava.

Većina hrvatskih mera za pomoć privredi na snazi je do kraja ove godine, no mnoge evropske države od ranije su podsticaje protegle do do kraja prvog tromesečja, a sad se prave planovi za dalje produženje mera.

Profesorka zagrebačkog Ekonomskog fakulteta Marijana Ivanov smatra da će Hrvatsku ovog puta okolni karantini manje boleti nego na proleće jer je glavna turistička sezona prošla, svetski tokovi roba neće se toliko zaustavljati kao u prvom „lokdaunu“, niti se očekuju problemi sa sirovinama i transportom iz Azije.

Polovina hrvatskog izvoza u EU odnosi se na Nemačku, Italiju i Sloveniju, a u prvom delu ove godine izvoz u Italiju pao je 22 odsto, Sloveniju 10 odsto, a Nemačku osam odsto, piše Večernji list.