Hrvatsku u ovoj godini, posle četiri godine smanjivanja spoljnog duga, čeka eksplozija zaduživanja na inostranom tržištu, pokazuju prognoze analitičara Rajafasena, uz ocenu da bi Hrvatska kraj ove godine mogla dočekati sa spoljnim dugom od oko 90 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Rast spoljnog duga biće posledica krize izazvane koronavirusom i nedostatka novca u praktično svim sektorima društva i ekonomije, u kojima će besparica nastojati da se pokrije zaduživanjem i na stranim tržištima, kao i pada BDP. Može se reći da će korona kriza izbrisati i ono što je proteklih godina napravljeno na smanjenju ino-zaduženosti zemlje, objavio je portal Index.hr.
Glavni generator povećanja spoljnog duga u ovoj će godini, smatraju ekonomisti, biti preduzeća. Dvomesečna blokada najviše je firmi ostavila bez ikakvih prihoda, a recesija u koju se tone dodatno će smanjiti prihode većine hrvatskih firmii.
U takvim uslovima, mnogima neće ni preostati ništa drugo nego da spas potraže u zaduživanju, pri čemu će neke firme, posebno veće, finansijsku injekciju tražiti na stranim tržištima.
„Dio poduzeća će nedostatak likvidnosti pokušati riješiti zaduživanjem u inozemstvu i tako izbjeći odlazak u stečaj. Jasno je da će delu kompanija biti potrebni krediti kako bi uopšte opstale u ovakvoj situaciji“, ocenila je Maruška Vizek iz zagrebačkog Ekonomskog instituta.
Ipak, dodaje, prostor za zaduživanje napolju ograničen je na veće, jače i poznatije firme, dok one manje uglavnom nemaju priliku da se zaduže u inostranstvu. Zato će one za opstanak morati da koriste najpre unutrašnje rezerve, dobit iz ranijih razdoblja i kredite domaćih banaka.
U ovom je trenutku još nejasno u kojoj će se mjeri sektor države u ovoj godini zaduživati u inostranstvu. Konačnu odluku o tome moraće da donese nova vlada, posle predstojećih izbora. Za sada, upozorava Vizek, država ne pokazuje neku veliku nameru zaduživanja u inozemstvu u ovoj godini.
Inače, podaci centralne banke pokazuju da je do rasta duga zemlje došlo već početkom godine, dakle pre izbijanja korona krize. Hrvatska je inostranim poveriocima krajem prošle godine dugovala ukupno oko 40,9 milijardi evra, ili 75,7 odsto svog BDP. Krajem januara, ističu analitičari Rajfasena, spoljni dug se popeo na 41,1 milijardu evra, što je 0,6 odsto više nego u decembru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.