Hunta nikad nije ni sišla s vlasti

Vojska je proglasila vanredno stanje na jednu godinu i saopštila da je hapšenje mjanmarske čelnice i drugih visokih zvaničnika odgovor na izbornu prevaru.

U video obraćanju objavljenom na televiziji nad kojom nadzor ima vojska rečeno je da je vlast predata glavnom komandantu oružanih snaga generalu Ming Aung Hlaingu.

Do državnog udara je došlo na dan kada je trebalo da se poslanici vrate u parlament, prvi put posle novembarskih izbora za koje vojska tvrdi da su pokradeni.

Stranka Aung San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju, u njeno je ime objavila saopštenje na društvenim mrežama i potvrdila da je među uhapšenima i predsednik Vin Mint.

„Postupci vojske … zemlju vraćaju u diktaturu. Pozivam ljude da to ne prihvate, da odgovore i svim srcem protestuju protiv puča koji je izvršila vojska“, navodi se u saopštenju.

Agencija Rojters javila je da su u mnogim gradovima u zemlji u prekidu internet i telefonske veze.

Državna televizija MRTV je saopštila da je emitovanje prekinuto zbog tehničkih problema.

U mnogim većim gradovima formirali su se redovi ispred bankomata i supermarketa, pošto se u narednim danima očekuje nestašica gotovine i namirnica.

Jedna 25-godišnja žena, koja radi u javnom sektoru, rekla je za Gardijan da se plaši da će se Mjanmar ponovo „vratiti u mračno doba“.

Od kada je postao nezavisan od Britanije 1948, u Mjanmaru je dva puta došlo do državnog udara, 1962. i 1988.

Romen Kaljo, stručnjak za Mjanmar na Institutu za studije jugoistočne Azije u Singapuru, izjavio je za Dojče vele da su postupci vojske prilikom ovog poslednjeg puča označili „ogroman nazadak“, deset godina od početka tranzicije ka demokratiji 2011.

„Posledice će biti kobne. Svet je danas drugačiji nego 1988, sa globalizacijom, društvenim medijima, kovidom 19, novom američkog administracijom i kineskim ambicijama. Reakcija protiv Tatmadava će biti snažna“, dodao je on, aludirajući na burmanski naziv za vojsku.

Hanter Marston, politički analitičar i stručnjak za pitanja jugoistočne Azije, kaže da državni udar „označava povratak dugoročnoj vojnoj upravi“.

„Puč je nepopravljivo oštetio veoma ograničeno poverenje koje je izgrađeno između civilne vlade i vojske. To takođe znači da će biti potrebno nekoliko godina ili možda čak decenija da bi se ovo poverenje ponovo izgradilo“, naveo je Marston.

Nacionalna liga za demokratiju osvojila je ubedljivu pobedu osvojivši 83 odsto mesta u parlamentu na izborima 8. novembra koji su uglavnom posmatrani kao referendum o vladavini Su Ći.

To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011.

Ali vojska je osporila rezultat i Vrhovnom sudu poslala žalbe protiv predsednika i izborne komisije.

Pošto su odbačene sve optužbe o nameštanju izbora, vojska je pretila da će „preduzeti korake“, što je povećalo strah od državnog udara.

Tom Endrus, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima u Mjanmaru kaže da je situacija „veoma uznemirujuća“.

„Ono čega su se mnogi plašili sada se zaista događa u Mjanmaru“, rekao je on za Gardijan.

„Vojna hunta koja je decenijama upravljala Mjanmarom nikada nije zapravo sišla sa vlasti, tako da se današnji događaji u nekom smislu mogu posmatrati kao puko razotkrivanje onakve političke realnosti kakva je već postojala“, kaže Džon Sifton iz organizacije Hjuman rajts voč.

Aung Su Ći nekada je smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava.

Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.

Ali, poslednjih godina je naširoko kritikovana zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohinđa.

Stotine hiljada Rohinđa su 2017. pobegle u susedni Bangladeš pod naletima vojske Mjanmara.

Aung San Su Ći je optuživana da ne čini ništa da zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.