Foto: Project SyndicateBivša guvernerka Južne Karoline i ambasadorka Sjedinjenih Država pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli oduprla se pritiscima da odustane od trke za republikansku predsedničku nominaciju za izbore 2024, što je potez zbog kojeg bi bivši predsednik Donald Tramp postao kandidat ove stranke.
Hvala nebesima na Niki Hejli.
S obzirom na štetu koju bi Trampova agenda donela ako bi osvojio novi mandat u novembru, Hejli bi trebalo da nastavi da se bori sve do republikanske nacionalne konvencije u julu.
Tramp razmatra stvaranje „prstena“ oko američke ekonomije uvođenjem carine 10 od odsto na sav uvoz i umanjivanjem trgovinskog statusa Kine, što bi dovelo do znatnog povećanja carina.
Govorio je čak i o uvođenju carina od 60 odsto ili više na kinesku robu.
Univerzalna carina od 10 odsto imala bi isti efekat kao i tarife koje je Tramp nametnuo dok je bio predsednik: veće uvozne troškove i osvetničke mere, usled čega preostaje manje mogućnosti za zapošljavanje radnika u proizvodnji.
Povrh toga, cene mnogih potrošačkih proizvoda bi naglo skočile.
Ekonomisti procenjuju da bi ovakva trgovinska politika, zajedno sa novim ekonomskim napadom na Kinu, koštala SAD 1,5 odsto BDP-a.
Hejli je nedavno kritikovala Trampa zbog toga što želi da „uvede carine od 10 odsto na sav uvoz, što bi dovelo do povećanja poreza za svakog Amerikanca“.
Pozivajući se na analizu Nacionalnog sindikata poreskih obveznika, ona je dodala da će Tramp „povećati troškove svakog domaćinstva za 2.600 dolara godišnje“.
A ta brojka bi bila još viša nakon uvođenja carina od 60 odsto na kinesku robu.
Trampovi imigracioni planovi bi, ako budu primenjeni, bili podjednako katastrofalni.
On je obećao da će sprovesti najveću operaciju deportacije u američkoj istoriji, koja bi razorila brojne zajednice i dovela do toga da firme ostanu bez radnika.
U sektorima poput prehrabmenog i ugostiteljstva, potrošači bi morali da se bore sa padom usluga i skokom cena.
Tramp nastavlja da demonizuje imigrante, koje je nedavno optužio da „truju krv“ SAD.
Ovakva retorika je moralno neprihvatljiva.
Ona takođe preti da naruši srednjeročni prosperitet Amerike.
Veliki izvor ekonomske snage zemlje je njena mogućnost da privuče neke od najambicioznijih, najvrednijih i najtolerantnijih ljudi iz celog sveta.
Sa svojim stavom, Tramp kao da je okačio znak sa natpisom „imigranti nisu dobrodošli“ na Kip slobode.
Trampov drugi mandat bi takođe predstavljao opasnost po domaću i međunarodnu stabilnost i vladavinu prava – koje čine temelje prosperiteta.
Nastavljajući da deli Amerikance po rasnim i klasnim linijama i da laže o ishodu izbora 2020. godine, bivši predsednik slabi društveno tkivo zemlje i raspiruje vatru političkog nasilja.
Mnogi s pravom strahuju da će on oslabiti međunarodne saveze, pa čak i povući SAD iz NATO-a dok traje rat u Evropi.
Na predizbornom skupu prošlog vikenda, Tramp je stao na stranu Rusije umesto uz saveznike SAD, idući toliko daleko da je „ohrabrio“ Rusiju da napadne bilo koju članicu NATO-a koja ne ispunjava svoje finansijske obaveze prema alijansi.
Njegovo uporno insistiranje na tome da je pobedio na izborima 2020. je nacionalna izdaja.
A njegova drska podrška izgrednicima koji su upali u Kapitol 6. januara 2021. – Tramp je svoju kampanju 2024. započeo puštanjem snimka nacionalne himne koju je otpevao „zatvorski hor J6“ – je po svoj prilici doprinela porastu udela Amerikanaca koji odobravaju ovu pobunu.
Trampova pobeda bi doprinela narativu o Amerikancima kao bespomoćnim žrtvama.
Poruke su važne. Recite ljudima da je sistem iskvaren, i oni će smanjiti težnje. Zagovarajte ličnu odgovornost, i oni će povećati težnje.
Promovisanje optimističke vizije ekonomskog života može da poveća toleranciju na rizik, ambicije, napore i dinamizam.
Hejli je bila u pravu kada je Trampa nazvala „potpuno poremećenim“.
Bivši predsednik je bio toliko uzdrman zato što je Hejli osvojila 43 odsto glasova na predizborima u Nju Hempširu da je pribegao pretnjama njenim donatorima.
Ovakva vrsta političkog nasilništva je dovoljan razlog da ona ostane u trci.
To takođe ukazuje da Hejli ima šansu da postane kandidat. Potrebno je 1.215 delegata da bi se osigurala republikanska nominacija; Tramp ima 63, a Hejli 17.
Naredno nadmetanje će biti u Južnoj Karolini, u kojoj je ona dva puta izabrana za guvernerku.
Nedavna anketa En-Bi-Si njuza pokazala je da bi Hejli vodila za devet poena u odnosu na predsednika Džozefa Bajdena u hipotetičkom duelu.
To je možda zato što bi njena politika bila bolja za firme, radnike i domaćinstva nego Bajdenova, koja je doprinela rekordno visokoj inflaciji potrošačkih cena.
Osim toga, Bajdenova industrijska politika podrške zelenoj proizvodnji i energiji će verovatno doneti razočaravajuće rezultate.
Ali, ista anketa pokazuje da bi Bajden pobedio Trampa ako bivši predsednik, koji je suočen sa četiri krivične optužnice, bude osuđen za krivično delo.
Hejli sebe naziva „srećnom ratnicom“, i to s pravom.
Ona odiše samopouzdanjem i optimizmom koji su nekada definisali uspešne republikanske političare, dok je Tramp poput Goluma, otelotvorenje sitničara nezadovoljnika, teoretičara zavere i žudnje za moći.
Tokom nedavnog skupa u Južnoj Karolini, Hejli je prozvala Trampa poručivši mu da se „popne na podijum za debate“ i dodala „hajde Donalde, pokaži mi šta imaš“.
Kada je gostovala u humorističkoj emisiji „Saturday Night Live“, Hejli je glumcu koji je glumio Trampa postavila pitanje koje bi bivšem predsedniku trebalo postavljati svakog dana: zašto nećeš u debatu sa mnom?
Razlog je to što bi kontrast među njima bio kristalno jasan. Hejli sebe opisuje kao „uličnog borca na štiklama“.
A ta kombinacija bi mogla biti Trampova najgora noćna mora.
Majkl Strejn, direktor studija ekonomske politike na Američkom enterprajz institutu, autor je, najskorije, knjige „Američki san nije mrtav: (ali populizam bi ga mogao ubiti)“ (Templeton Press, 2020).
Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
